Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Ссрана 735

12. новембар 1938. =. 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 " 1937 10 1: 54.319 1-21-1938 146 3:/ 56.384 8-Х1-1938 145 117 56.225

Robno tržište

Pšenica. — Međunarodno tržište pšenice i dalje je pod

velikim pritiskom ponude i iz prekomorskih zemalja, пагоčito S. A. D. i sa jugoistoka Evrope iz Rumunije. Sjedinjene Američke Države bacaju na tržište sve veću količinu pšenice i to iz dva razloga: da bi se oslobodile velikog viška, koji, uprkos opsežnih vladinih mera, počinje sve više da pritiskuje ·na tržište i da bi primorale Argentinu na pristanak za zaklju- čenje novog međunarodnog sporazuma o regulisanju DTOizvodnje i izvoza pšenice. Položai američkih farmera, naročito u krajevima žitne monokulture, znatno se pogoršao. U SeVernoi Dakoti na pr. 70% farmera ima znatne poreske zaostatke, a usled ponovne preopterećenosti hipotekama 35% farmera prinuđeno je da putem najma u javnim radovima DOkriya deficite svojih gazdinstava. Usled toga farmeri su Dprinuđeni da haglo prodaju pšenicu. Što se tiče pritiska S. A. D. na Argentinu on je već imao izvesnog efekta, jer je Argentina, konačno, pristala da imenuje svoga pretstavnika u Savetodavni Žžitni komitet u Londonu. Rasprave u komitetu počeće u toku decembra meseca.

Međunarodni poljoprivredni institut u Rimu objavio je najnoviju procenu svetske žetve. Bez Rusije, Kine, Irana i Irske prinos se taksira sa 11.980.000 vagona što od 1927 god. na ovamo pretstavlja najveću cifru. Prinos ovogodišnje žetve (u kome su zemlje južne hemisfere računate na bazi proseka prinosa za poslednjih deset godina, dok sadanje stanje useva u tim zemljama obećava znatno veći prinos) veći je za 15" od prošlogodišnje žetve, za 21" od prosečne žetve 1932/36 i za 15% od proseka u godinama 1927/91.

| ___Terminski kursevi sredinom nedelje na svetskim Bet. zama bili su sledeći:

XII III : M Liverpul šil. mtc, 9,5 9/6 9/6:/2 Когфегдат ЋЕ. тес. 3,30 3,55 3,62 Buenos Aires pez. mtc. 6,45 6,40 6,75 Vinipeg centi buš. 58.— 61.— 62.Čikago centi buš. 64.— 66.— 66.—

Domaće tržište u ovoj nedelji bilo je nešto Žživlje. Za prvu polovinu nedelie Prizad je otkupio preko 700 vagona. Tako velika ponuda bila je samo na početku tekuće kampanje, do 15 avgusta, a od tada varirala je dnevno između 30 i 150 vag. Nagla i velika ponuda u ovoj.nedelji ima nekoliko razloga. Prvi pretstavljaju neosnovane vesti, koje su se pojavile u dnevnoj štampi, da će Prizad sniziti otkupnu ·cenu usled sve veće labavosti na svetskoj pijaci. Ta vest, sasvim prirodno, uplašila je proizvođače, naročito- one. krupnije, pa su- požurili sa prodajom. Sem toga, i trgovci su iskoristili prikku da isprazne svoje magacine. Nije isključeno da će veća ponuda potrajati još koji dan ma da o sniženju cena za sada ne može biti-ni reči, jer Prizad još nije došao u situaciju da kupljenu pšenicu prodaje po svetskom paritetu, a ukoliko bi se i to desilo, veliki fonđovi, kojima društvo danas raspolaže, dovoljni su da izdrže i veće gubitke. Do zaključno 8 novembra Prizad je kupio 14.600 vag: od čega je već prodato 11.850 Vag., te,

prema tome, Prizad sada raspolaže neznatnim viškom od oko 2.500 vag.

Izvozni paritet prema decembarskom terminu u Liverpulu bio je ove nedelie 49—51, a prema januarskom terminu u Roterdamu 39—438, odnosno na bazi cene za efektivnu robu 49—51 din.

Kukuruz. — Pošto pretstoji velika ponuda kukuruza iz S. A. D. i u tekućoj, kampanji tendencija na svetskom tržištu postala je labavija i kursevi od pre nekoliko dana počeli su da popuštaju. Uvozničke zemlie pak, za stočnu hranu upotrebljavaju u znatnoj meri jevtinu pšenicu pa to utiče na smanjenje potrebe kukuruza. Američka vlada stavila je na raspoloženje potrebne kredite za intervenciona kupovanja kukuruza, koji će, uz pokriće diferencije iz javnih sreistava, biti izvožen po svetskoj ceni, Argentina je početkom novembra raspolagala ostatkom izvoznog viška od kojih 100.000 vagona. Roterdam za novembar notirao je ove nedelje oko 4,30 hfl. za mtc., a Čikago 45—47 cenfi za bušel.

Domaće tržište je bez promena; poslovi su mali i ogfraničeni na manje kupovine za pasivne krajeve. Cene su veoma neujednačene. U krajevima gde je berba bila deficitarna cena je Viša za vozarinsku razliku. Ima mesta gde se kukuruz u klipu plaća i do 70 din., a u zrnu 110—190 din. U suficitarn:m krajevima vagonska roba za sušeni kukuruz plaća se 97—98 din., a šlepovska oko 100 din. Međutim, i u ovim krajevima nema velike ponude, proizvođači su uzdržljivi, jer se nadaju da će cene skočiti pošto će pasivni krajevi uskoro morati da kupuju veće količine.

Izvozni paritet prema januarskom terminu u Roterdamu bio je 66—68, a prema ceni za efektivnu robu 70—71 din.

Sirovine. — Situacija na svetskom tržištu sirovina je nepromenjena, čvrsta za sve sirovine koje služe industriji naoružanja. Metali su notirali: bakar 46,25, bakar elektrolit 5175, kalaj 212,50, olovo 169%/is, cink 141/s funti sterlinga za tonu.

Stoka. — Na domaćem tržištu, poslednjih dana, GOSIU je do skoka cena debelih svinja i prima goveda. Izvoz stoke za sada je upućen najviše u Nemačku koja je novim trgovinskim sporazumom daia znatne kontingente našoi zemlii.

U Čehoslovačkoj je, poput žitnog monopola, obrazovano i monopolsko društvo za promet stokom i stočarskim proiZvudima. |DRESDNER

Berlin W 56, Behrenstrasse 355/39

ГРтебо 3200 filijala i „depozitnih blagajni 'Stojimo Vam na raspoloženju iza Vaše poslove u Nemačbhoj

Obaveštenja daje: IK UP T DUBBAU

Beograđ, Obilićev Venac 56. Telefon 50-908.

Ширите „Народно Благостање“