Народно благостање

Страва 734

seve ovoga puta, tako да se može reći, da je. berza bila stabilna. To se može lepo da vidi iz kretanja kurseva. Ratna šteta je prema početku nedelje pala za svega 1.50 din., što nije nikakva razlika. Potsećamo naše čitaoce na nedavnu nesigurnu situaciju na berzi, kada su razlike bile jernog dana mnogo veće. Još manje je popuštanje kurseva Begluka i Dalmatinaca, kod kojih je razlika ciglo 50 para. 7%/i Bler popustio je za 1 poen, ali taj pad je donekle ublažen povećanjem obračunskog kursa dolara. Akcije Privilegovane agrarne banke su bile stabilne. Nasuprot tome akcije Narodne banke skočile su za 90 na 7.430 din. .

Seligman pokazuje čvrstu tendenciju za sve vreme. Rađeno je čak i po 102. Da taj papir neobično dobro stoji sasvim je razumljivo. Mi smo nebrojeno puta pisali o tome. Pa ipak mislimo, da je kurs od 102 i više nezdrav. Državha hipotekarna banka ima pravo da povuče obveznice al pari. Prema tome to je plafon za kurs ovoga papira. Drugo ako bi išao daleko preko 102 rentabilitet bi pao u meri koja bi ga činila skroz neinteresantnim. Što jie mogao ovako lako da se stvori jedan nezdrav kurs tog papira da se objasniti njegovom tehničkom pozicijom na berzi. Toga je papira, kao što se zna neobično malo u publici. Od toga je najveći deo u čvrstim rukama, tako da podizanje kursa ne izaziva veću ponudu. Tako je mogućno svakom berzijancu, da prostim uzvikom na berzi utiče na kurs bez rizika da mu padne na vrat veliki paket robe.

4—10 XI 98 Х—8 XI u hilj. din. Ratna šteta 2.116 2.486 Ratna šteta, termin | —— 523 49) Agrarci 1921 —.-— 7 49 Agrarci 1934 115 —.79% Investicioni 199 238 6%o Begluci 1.696 2.415 · G6%'o Begluci, termin —.-— - 91 _ 69 Dalmatinci 1.271 2.468 792 В/ег __ 280 —.80 Bler — 130 79а ЗеПетап 89 83 Narodna banka 112 83 Рађ 95 400 Ukupno 50750 UP ата i Ni

Obrt je bio mnogo manji nego prethodne nedelje. Najjači je bio pad obrta u G!/ agrarnim papirima. Oni ujedno još uvek imaju najjači udeo u ukupnom obrtu. Ratna šteta je nešto manje rađena nego prethodne nedelje, ali je ipak zauzela prvo mesto po svome udelu u ukupnom obrtu. Veći nego obično bio je obrt 7%/i Blera. Kod ostalih papira obrt se kretao u normalnim granicama. Na zagrebačkoj berzi situacija je bila normalna. U akcijama industrijskih i saobraćajnih preduzeća nije bilo· zaključaka.

Obračunski kurs dolara bio je: 4-XI: 43.7916; 7-XI: 43.8616; 8-XI: 43.8040; 9-XI: 43.8166; 10-XI: 493.8991,

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi su kursevi naših hartija od vrednosti bili stabilni sa čvrstom tendencijom. 7 o. m. 4%/i zajam od 1895 rađen je po 315 prema 300, 97 oktobra, 5%. od 1902, 359.50 prema 950, 4'/»/. od 1906, 305 prema 303, 41/2%/0 1909, 327 prema 319, 41/»/o 1910, 333 prema 324, 41/0/0 1911, 312 prema 309, 5%0 1913, 847.50 prema 345, 7 Stabilizacioni, 365 prema 353 i 5) Funding 115 prema 110.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

= | Бр, 46:

U Njujorku su Blerovi bili nešto čvršći, dok je 70/o Seligman nešto popustio. 7 Bler 28—28.50

48% Bler 29.75—30

79% Seligman

7 novembra 40—45

DEVIZNO TRŽIŠTE

Od 7 o. m. primenjuje se sporazum o kursu klirinške marke, prema kome je donja granica 14.30. Kurs je 4 o, m. bio nešto niži, a posle se nije micao od donje granice stabilizovanog kursa. Ponuda je bila ogromna. Roba je došla i od privatnika i od državnih ustanova. Najveći deo preuzela je Narodna banka. Obrt je dostigao rekordni iznos od 42,5 mil. dinara. Na deviznoij berzi ni ukupni obrt ioš nije dostigao tu visinu. Narodna banka je izvestila ovlašćene novčane zavode, da je obustavljena terminska notica klirinške marke. Pošto je kurs stabilizovan u uskim granicama, smatra se da nije potrebna trgovina po terminima, čiji je zadatak da osigura izvesan kurs za dalji rok.

Та чуо sirovina Narodna banka daje funte po 238. U privatnom prometu one su plaćene po 244.5, a na toj osnovi švajcarski franak 11.70, francuski franak 136, dolar 51.75 itd. Sa crne berze čule su se još znatno veće uiene. Grčki bonovi su čvrsti. Kursevi su bili sledeći: 5

Grčki

London Bern Madrid Milano bonovi 4-XI 238.— 1428.— — —— 34.75 Sa pr. 209.78 16107 | ___ 2073 | ___ Bez pr. 168.22 1373.52 — 180.34 7-XI 288— | '1430— — —_— 8B5.8-XI 288— 1430.— = —— 8575 9-XI 238.— 1480.— — == 10-XI | 2038 1430.— — —— 35.75

Obrt je iznosio 59,6 mil., od čega najveći deo, 49,5 mil. otpada na Berlin prema 11:7 mil., zatim na London 15,6 mil. prema 19,8 mil., Grčke bonove 666.000 kao i prošle nedeје itd. —

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći: 31-XII-36 31-XII-37 31-II 3-ХГ 10-Х1

London 2737 21.62 21.655), 20.97 20:969/i Amsterdam 238.30 240.60 241.40 240.— 939.80 Njujork 435.14 43950 ~ 34G1/i 440.78 441%/ Berlin 17510. 17425 17492 176.25 176.70 Бапа | 2032. 1468: 1358љ 1178. 11.729 Prag 222210 | 1519. 1521. 1512. | 15.15. Brisel | ____ ____ 7369. 74522. (45755 Beograd · ; 10.— 0 «о [0 10.— 10.—

Krajem nedelje su se proneli glasovi, da će i Engleska sporažumno sa SAD utvditi novi paritet između funte i dolara na osnovu nižeg kursa funte. Francuski franak bi u tom slučaju sledio funti. Zajedno sa dolarom. skočio je u Cirihu kurs belgijskog franka, a zajedno sa funtom раја је holandska forinta. U Londonu je funta bila čvrsta prema dolaru.

Tržište zlata Tražnja je popustila, a sa njom i cena. Obrt je posled-

njeg dana izVeštajne nedelje iznosio svega 350.000 funti sterlinga. Premija je prema izvoznom paritetu Njujork pala.

šiling pensa по

(po unci) (po kg.)

1998 2. 5: 3 " _ 126 6 40.405 1934 141 40.345