Народно благостање

12: новембар 1938.

ци једне од највећих привредних установа, па је природно

да је привредни део часописа најбогатији. Али се не за-

немарује- ни друштвени део, па ни белетристика, која је достојно заступљена. Предговор је написао гувернер. Народне банке, д-р Милан Радосављевић, у коме је пожелео успех часопису. Тим жељама придружују се сви пријатељи чиновништва Народне банке.

РАЗНО

— U Zagrebu je održana konferencija između pretstavnika Ministarstva građevina i opština koje leže na obe obale Save od Jesenica do Žitnjaka po pitanju regulaciie te reke. Konstatovana ie potreba uređenja Savskog korita od Jesenica do Jiakuševca i izgradnja nasipa. Za izvršenje tih radova biće potrebno 100 mil. din. Država i banovina odredile su dosada za tu svrhu 37 miliona din. koliko je potrebno za prvi period rada od 1938 do 1944. Cili konferencije je bio da se nađe način da i opštine učestvuju u snošenju troškova.

— Za honorarnog profesora na Ekonomsko-komercijalnoj školi u Beogradu postavljen je na predlog Profesorskog saveta g. Vojin Đuričić, upravnik Državne hipotekarne banke.

— Prof. Kenz povukao se zbog bolesti sa položaja pretsednika National Mutual Life Assurance, najvećeg engleskog društva za osiguranje, a zadržao je još katedru.

— Za. generalnog. direktora »Trepča Mains Limited« postavlien je g. Walter C. Paige.

— У Новом Саду одржана је 10 новембра о. г. ХХП збор-конференција Централе индустријских корпорација Краљевине Југославије. Одржана су два реферата и то г. Ђока Ћурчињ) генерални секретар Централе инд. корп., о јавним набавкама, и г. д-р Цв. Грегорић ген. секретар

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 733:

у: 3, 0 фискалном оптерећењу индустрије, специјално процеса производње. Реферати су били попраћени врло живом и стручном дискусијом и нама је немогуће да донесемо приказ критике и материјала који је изнесен у вези са оба реферата. Али зато ћемо се осврнути у посебним чланцима на неколико проблема који су третирани у рефератима и дискусији.

— Све до 1930 Турска није имала модерног Закона о општинама. Тада су оне постале правна лица'и организована је. општинска управа у свим местима која имају више од 2000 становника. Сада има 544 вароши које имају општинску управу. Напредак њихов је од 1980 до данас врло велики. Влада је створила комисију која је израдила план о унапређењу вароши и координира извођењу комуналних: радова. 50: градова са преко 10:000 становника досада су већ добили модеран водовод, а 80 ће да заврше градњу. истог до краја 1940. Од 1940—45 предвиђена је градња водовода за општине са 5—10.000 становнике. У 150 општина: је заведено електрично осветљење, 114 је изградило нове. кланице, 81 модерне тржнице, 198 спортска игралишта, 304 јавна парка, 34 диспансера. У 18 градова постоји биоскоп или позориште. Да би општине могле да финансирају своје радове: влада је установила Општинску банку са глав= ницом од 15 милиона лира.

— Francuski turizam zabeležio je ove godine značajne uspehe. lako je 1937 bila rekordna po poseti stranaca zbog. međunarodne izložbe, ove godine neki departmani preživeli su pravu navalu: broj stranaca se povećao prema 1937 za 70—190/.. Termalne: banje: posetilo je ove godine za 20—30%/o više stranaca nego prošle. Ukupan broj stranih: turista, prema podacima generalnog komesarijata za turizam, dostigao je za 10 meseci 1938 od 900.000.

вози

КОЊ

Do zakliučka broja nismo primili podatke o stanju Narodne banke.

Beogradska berza Izveštajna nedelja od 3 do 10-Xi 1938 EFEKTNO TRŽIŠTE Nedelja tišine Protivno našem očekivanju izraženom u izveštaju prošle nedelie da će se skok kurseva produžiti, ova je bila nedelja neobične tišine. Bilo· ie izvesno pomeranje kurseva u početku nedelje na- niže, ali krajem nedelje opet naviše, kao što pokazuje donia tablica.

OU. | A-KTlG | 7-%UH, | 85% O-XT, 1058 Ratna. šteta. 476.75. 476.50 „476.25. 475.25.475— 475Ratna šteta. 475 и о 4%0 Agrarci 1921 о И 49% Agrarci 1934 —— 60— —— —— 59.98 6" Begluci 91.—: 91.0. 9075 90.25, 90.50. 90.50 69% Begluci, ter: LU UI NI | ДАО ZU |N | JL | 6% Dalmatinci 90:50. 9056 90:25: ~ 90:95 90.25' 90:бо ралпанлс је '_ __ ___ UM = | 7" Investicioni. ===> 9960. —== == .. 700. Stabilizacionhi, | 99——. 08.0 | | ___ __-_ ___ 790. Seligman S e __— ___-. |09 1 |___

УНКТУРА

7 Bler OLI 8%. Bler JR | O u Loz.Crv: Krsta о Римапзк! 102 === 1 — ___, | Narodna banka == == 7.400— 7.430 —— —.— —.Pab, sitni 22450. —— 225— ____ __ Pab, srednji 280— —— 22850 228— 228— Рађ, krupni, 203.01.209 _ 0 _. 0 __-

Ali se još mnogo jačom snagom kretala tendencija, no što je to: bio. slučai sa kursevima. Od početka izveštaine nedelije: pojavila: se iznenada tendencija na niže, koja je 8. t. m. bila najjača, zatim je мес 9: tendencija naniže ustupila mesto čvrsto. Što ta jača promena nije dovela do jače promene kurseva ima se. objasniti akcijom, Која је paralisala prilično tu tendenciju. Tendenciju na niže paralisala je javna ruka rezolutnim nastupom 9 t. m., a tendenciju na više paralisalo je dezinteresovanje, preko ' kurseva koji su bili toga dana. To nije redak slučaj, da tendencija ne dođe do punog izražaja i da kursevi pretstavljaiu mnogo slabiju. krivuliu nego sama tendencija.

Promenljivost tendencije u ovim vremenima razumljiva je iz neberzanskih razloga. Izbori su gotovo jedan patološki pojav političke prirode u narodnom organizmu i mogu да izazovu veće: promene na berzi. Drže se temperamentni govori, štampaju letci, trač radi intenzivnije no obično i sve io zajedno utiče čas povoljno čas nepovoljno na berzu, berzansku tendenciju, Ali kao što rekosmo bez jačeg odjeka na kur-