Народно благостање
Страна 732
obrate pažnju na to da naši uvoznici ne mogu da plate prevoz do jugoslovenske granice a izvoznici ne mogu da plate. vozafinu na švaicarskim železnicama.
— Između naše vlade i parobrodarskih društava Која obavliaja obalsku plovidbu na Jadranu vode se već duže Vremena pregovori radi sklapania novog ugovora o subvencioniranju, pošto je stari prestao da važi, Sada je vlada rešila da "ве važnost starog ugovora prođuži za godinu dana, pošto pregovori nisu mogli dosada da se dovrče.
— Društvo »Hermes« a. d. za iskorišćavanje tehničkih patenata fuzioniralo se sa firmom Međunarodno otpremništvo Dušan Kovačević. Novo društvo zvaće se: »Međunarodno otpremništvo D. Kovačević d. d.« i baviće se iskorišćavanjem 'patenata i špediterskim poslovima.
— Talijanska vlada je odlučila da otvori u Beogradu putničko-turistički servis u cilju unapređenja privrednih i turističkih veza sa našom zemljom.
РАТНА ПРИВРЕДА
— Američko društvo za spolinu politiku objavilo je statistiku naoružanja, po kojoj је naoružanje pojedinih ze'malja zauzelo ogromne razmere. U celom svetu rashodi za naoružanje u ovoj godini su se učetverostručili prema 1913. U 1934 godini iznosili su 5 milijardi dolara (265 milijardi dinara), a ove godine su se popeli na 18 milijardi (954 milijarde dinara). Najviše troši na naoružanje Sovjetska Rusija, čiji vojni budžet za 1938 iznosi 5,4 milijardi dolara (286,2 milijarde din.). Ovoliki rashodi za naoružanje imali su za Dosledicu da nijedna država ne može da ih podmiri sredstvima redovnog budžeta, nego mora da zaključuje zajmove. Osim toga u mnogim zemljama izgrađena je naročita ratna industrija a u drugim privrednim granama izvršene su duboke izmene u cilju zadovoljenja potreba naoružanja.
— HRumunski institut za naučno ispitivanje piše u svom izveštaiu da je domaća proizvodnja sretstava za potrošnju u septembru 1938 zbog ratne krize jako opala, dok je industrija koja radi za potrebe vojske znatno pojačala delatnost. Robne rezerve kod trgovaca za vreme krize prešle su skoro sasvim u ruke potrošača. Navala ulagača na banke bila je jaka. Spoljna trgovina je takođe bila osetno pogođena krizom. Cene sirovinama su ostale nepromenjene, pošto su u zemlji postojale velike rezerve.
— Komitet za narodnu odbranu u S A D izveštava da su »Public Utilitiese (Opšte korisna preduzeća), poručile turbogeneratora, parnih kotlova i drugih postrojenja za električne centrale sa kapacitetom od 1 miliona kw. Nove centrale radiće zajedno sa postojećim i služiće kao rezerva za slučaj rata. Ova porudžbina je samo prvi korak u izvođenju programa izgradnje preduzeća za proizvodnju električne struje, koja će biti stavljena vladi na raspoloženie za vreme rata.
— Rumunska vlada rešila je da nacionalizira fabriku aviona »Industria Aeronautica Romana S. a.« u kojoj je već dosada učestvovala sa GOO. Fabrika je bila osnovana 1924 uz učešće francuskih firmi Lorraine—Dietrich, Paris i Louis Bleriot, Surcones, a docnije se pridružila i firma Potez. Godišnji kapacitet fabrike je 850 aviona i 300 motora za avione. Broi radnika 2.000. |
Pa
КОЊУНКТУРА
— Nemačizi nacionalni dohodak 1937 iznosio je okruglo 71 milijardu RM prema 64,9 milijardi 1936. 1932 je on iznosio 45,2, 19993 je porastao za 92,99, 1934 та 19,8%0,. 19935, za 11,2%, 1936 za 10,8 i 1937 za 9,49%, Broj zaposlenih se pove-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| ал Бр аб
Сао 1938 ха 7,890, 1934 za 13,79/0, 1985 ха 7,6%, 1936 та 6,596 i 1937 za 7,6%0. Od celokupnog nacionalnog dohotka otpada u milijardama RM na poljoprivredu i šumarstvo 5,6 (19365,5), trgovinu i industriju 12 (10,4) plate i nadnice 38,8 (35,3), Каmate na kapital 2,8 (2,7), kirije i zakupnine 0,96 (0,05), rente i penzije 7 (7,4), nepodeljeni društveni dohodak 9,9 (1,8), dohodak slobodnih profesija 1,55 (1,55) i doprinosi poslodavaca za socijalno osiguranje 2,6 (2,4).
— На подручју Трговинско индустијске и занатске коморе у Љубљани број трговачких радњи порастао је за 345 за првих 9 месеци о. г. Број занатских радњи у том времену порастао је за 506. Број индустријских предузећа остао је непромењен, број новооснованих (5) поклапа се са бројем обустављених.
ПОЛОЖАЈ РАДНИКА
— Odnosi između železničkih kompanija u SA Di njihovih službenika zaoštrili su se u tolikoj meri da je pretila opasnost štrajka koji bi obuhvatio oko milion železničara. U poslednjem momentu kompanije su odustale od sniženia nadnica za 15%, čime je izbegnut štrajk.
— Štrajk radnika u rudniku Alatini Majns Ltd. u Rađuši kod Skoplja završen je sporazumom sa upravom. Radnicima Je povišena nadnica za 10% i jedan plaćeni godišnji odmor od 4—5 dana. Osim toga niko od radnika koji su učestvovali u štrajku neće biti otpušten, -
АУТАРКИЈА
— Najviše autarkijisko veće Italije izradilo je program daljeg izgrađivanja autarkije čije su glavne tačke: Italija zajedno sa kolonijama mora da sačinjava jedno jedinstvo. Masti i mesa još nema dovolino. To će se pitanje rešiti u toku sle-
'dećih 5 godina, kad budu završeni radovi za navodnjavanje,
čime će se moći povećati proizvodnia maslinovog ulja i krme za veći broj stoke od dosadašnjeg. Izvesne grane industrije mogu već sada da se potpuno snabdevaju domaćim sirovinama, druge mogu da podmire preko 50%) svoje potrebe a ostale još moraju da uvoze znatne količine. U programu зе ističe da kod ovih poslednjih uvoz sirovina mora da se огта14 1 пакпаф зигоса та.
Trgovački registar:
Hrvatska sveopća kreditna banka d. d. u Zagrebu, upis
člana upravnog odbora g. d-ra Milana Vrbanića. = Hrvatska štedionica d. d. u Suni, upis člana upravnog odbora i. Stjepana Habčića. — »Građevina«, jugoslovensko građevinsko
d. d., Beograd, upis firme sa 1 mil. din, glavnice i članova upravnog odbora g. g.: Damiana Brankovića, Stijepe Кођаsice, Aleksandra Božićkovića, Zafira Stankovića, d-ra Emćera Tartalje, inž. Rugiera Pugliese i d-ra Sante Aštaldia.
Zborovi akc. društava: 19 novembar, — Sjemenar d. d., Osijek (red:.). 21 novembar. — »Labork, građevno d. d., Zagreb (red.).
- 27 novembar. — »Patria« tvornica konjaka i finih liКега 4. 4. Хастеђ (гед.). ; -
9 decembar. — Prva srpska parna pivara Đorđe Мајfeyt a. d. u Beogradu. (red.). ;
БИБЛИОГРАФИЈА
Наше новине. Гласник клуба чиновника Народне банке. Број 1. Уређује одбор. Излази месечно. Нови часопис обогаћује нашу периодичну штампу. Њега издају чиновни-
Па на рибар