Народно благостање

Стреаа 726.

Jugoslaviji. Ona proizvodi niz hemijskih proizvoda, od kojih su najvažniji: plavi kamen, sumporna kiselina, superfosfat i olej. Ona to proizvodi u Subotici. Ali ie nova fabrika ne samo mnogo većeg kapaciteta, već tehnički i ekonomski daleko savršenija i pogodnija. U bivšoj Austro-Ugarskoj, odnosno Mađarskoj, podignuta je bila fabrika »Zorka« — koja se tada, naravno, nije tako zvala — od velikog hemijskog poduzeća »Klotilda« u Pešti, u nameri da bogatu poljoprivrednu okolinu snabdeva veštačkim đubretom. »Zorka« u Šapcu ima та с da snabdeva našu industriju raznim hemijskim proizvodima, naravno mpored snabdevanja celokupnih zemaliskih

potreba poljoprivrede veštačkim đubretom — i zemaljsku

odbranu sirovinom za eksplozive itd.

Fabrika »Zorka« u Šapcu, i ako u osnovi nije proširenie naše industrijske proizvodnje jednom novom granom, ipak je obogaćenje našeg industrijskog inventara jednom novom veoma modernom i na povoljijnom mestu plasiranom fabrikom. Prema tome osvećenje fabrike »Zorke« bilo je slavlje Šapca i: okoline.

Našim čitaocima je poznato, da »Zorka« upotrebliava pirit koji kupuje od Trepče za ekstrahiranje sumpora koji je njezina sirovina. Dalje, da podizanjem pržionice cinka u Šapcu, koja će početi u proleće, u blizini »Zorke«, a po već postignutom sporazumu između Trepče i Zorke, »Zorki« će biti omogućeno da vadi sumpor iz koncentrata cinka i da liferuje natrag Trepči ostatke od toga proseca radi prženja i dobijanja čistoga cinka.

Zna se već da »Zorka« dobija od Bora bakar za proizvodnju plavog kamena. Tako su ta tri poduzeća tesno SpOjena jedno s drugim. Oni simboliziraju hijerarhiju industrijske proizvodnje od bazične ka komplikovanijoj i savršenijoj. Trepča i Bor proizvode, kao bazične industrije, poluprerađevine koje upotrebljavaju druge industrijske grane za izradu sve savršenijih industrijskih proizvoda. I »Zorka«, kao što malo pre napomenusmo, proizvodi polupređavine za druge industriske grane. I tako se postepeno formiraju stepenice industriske proizvodnje, kad se u zemlji ima bazična industrija. A dva najsjainija i najmoćnija pretstavnika bazične industrije kod nas — na kojima nam mnoge velike države zavide

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Bp 0

— su-Bor i Trepča. Tako tri poduzeća stranog kapitala: en-

gleskog, francuskog.i čehoslovačkog. čine tri krupna broja u.

registru naše nacionalne industriske proizvodnje i industrije narodne odbrane.

Rekosmo da je otvaranje »Zorke« nacionalnog: ekonomski samo jedan premeštaj za. kojim može da zažali Subotica, a

kome se mora da raduje Šabac i njegova okolina; pa ipak" je puštanje u pogon šabačke fabrike bio i veliki nacionalno-

ekonomski događaj. Svečano ·otvaranje fabrike bilo je apote=

oza industriji od strane službenih organa. Prvo je g. Nikola

Kabalin, ministar trgovine i :industrije, istakao veliku važnost industrije, a zatim je g. dr. Milan Stojadinović, pretsednik vla-

de, u svojim govorima nekoliko puta ponovio, da je pro-

gram njegove vlade što intenzivnija industrijalizaciia zemlie, u cilju da se prekobrojnom seoskom stanovništvu pruži prilika za rad. U jednom govoru je kazao: »Mi gradimo fabrike da podignemo blagostanje naroda i da zaposlimo radni svet. Mi stvaramo svoju industriju, da popunimo delo zemaliske odbrane... mi dižemo ove dimnjiake, da ispunimo zavet onih, koji su pali za ovu državu«. To je prvi put da se kod nas ijedna

vlada izjašniava programatički za intenzivno industrijalizira--

nje zemlje kao sredstvo za podizanje narodnog blagostanja odnosno, tačnije rečeno, za pružanje prilike za rad višku stanovništva, koji se kod nas jakim tempom razvija. Još je slikovitije rekao to pretsednik Kraljevske vlade u svojoj zdravici na banketu — koja, kao što rekasmo, nije ni zabeležena u

štampi. Kazao je, da on smatra da Vlada treba da uloži sve”

svoje snage, da naše varoši i varošice izvuče iz današnjeg stanja, koje je karakteristično po tome, što je u glavnoj ulici svaki drugi dućan opančarska radnja. Daleko od toga da potcenjuje opančarski zanat, još dalie od toga da želi njegovo smanjenje, ovom rečenicom je želeo da simbolično obe-

leži zaostalu privrednu strukturu srbijanskih varošica i varoši,

i da obeleži privredni put evolucije: od kućne radinosti, preko zanata k industriji.

»Narodno Blagostanje«, koje od svoga početka zastupa gledište da je snažna industrijalizacija najefikasnije sredstvo za podizanje narodnog blagostanja i za sprečavanje OsirOmašenja viška stanovništva koje u poljoprivredi ne može naći izvora za život, mora da pozdravi ovu politiku.

——=

Из Уредништва

Енглеска тш Немачка на Балкану

ЈЕДНО МЕРОДАВНО ЕНГЛЕСКО ГЛЕДИШТЕ

Од кад је Енглеска овог лета одобрила Турској трговински кредит, често се понавља да је она спремна да га да и земљама Југоисточне Европе. Како се оном првом приписивао политички значај, тако и овим евентуалним. Глас се одржавао, иако је у енглеском парламенту службено демантован одмах у самом почетку. После Минхена он се поновио. Енглеска опозиција је приговорила влади да је занемарила енглеске привредне интересе препуштајући југоисточну Европу Немачкој. Чемберлен је одговорио да је географски положај ових земаља такав да Немачка у

привредним односима с њима мора да буде на првом месту, _

док, обрнуто, Енглеска има интерес на другој страни. Полазећи од анализе енглеске спољне трговине, ми смо тврдили још у јуну, кад су се тек пронели гласови о кредитима, (Н. бл. бр. 26 о. г.) да нема изгледа за нарочиту енглеску трговинску експанзију у Подунављу. Ако би се могло узети да изјава Ченберленова има у првом реду политички циљ, не заоштравати односе с Немачком, то никако не важи за писање Те Есопопуз!-а који је у мањој сту-

дији изнео привредне разлоге због којих Енглеска не може да се јаче заинтересује за ове земље. То је најјачи деманти једне верзије, у коју и код нас неки верују, тако да је од интереса да укратко изнесемо енглески став према писању Економиста.

У почетку осврће се на функционисање клиринга у трговинским односима између Немачке и земаља југоисточне Европе. Односи нису текли глатко, било с тога што је клириншко потраживање ових земаља према шавало њихов увозни капацитет из Немачке, било с тога што су се извесни артикли. могли продати за девизе у неклириншке земље. И упркос трзавицама одржала се. трговина између ових земаља, зато. што су цене за пољдпривредне производе које је плаћала Немачка биле високо изнад светских. Други важан моменат је наоружање у свету. Уколико се оно појачавало, било је теже земљама без индустрије наоружања. извршити поруџбине у другима, јер је ова индустрија. у свима била презапослена по поруџбинама своје владе. А и колико се могло поручити, онда