Народно благостање
12. новембар 1938.
само за готово, а никако на кредит. Међутим, немачка индустрија у клирингу могла је да изврши и поруџбине ратног материјала не питајући за плаћање.
Немачка је трговала на бази клиринга с великим бројем земаља, али код многих је имала да се сусретне са извозом из земаља које су задржале слободу девизног промета. Економист је упоредио кретање спољне трговине Немачке и Енглеске У односу са 39' земаља у годинама 1929, 1932 и 1937. Прва је узета зато што трговина тада још није била отежана контролом девизног промета, 1932 као година пред долазак националсоцијалиста на власт.
· _ Извоз Немачке у Западну Европу (Француска, Белгија, Холандија, Швајцарска) био је процентуално мањи 1937 него 1929 и 1932. Исто важи и за немачки увоз из тих земаља, иако се у извозу ових земаља немачки удео повећао после 1932. Енглеска је имала 1937 мањи удео у спољној трговини ове четири земље, него 1929, али код неких већи него 1932. Енглески удео у португалској трговини пао је, док се немачки према 1932 повећао, али није већи 1937 него 1929. Углавном, у Западној Европи, изук зевши Португалију, енглеска и немачка трговина ималг су исту судбину.
У северној Европи положај Енглеске далеко је бољи од немачког. Удео Енглеске у увозу Финске повећао се од 13%0 на 22,2%%, док је немачки пао са 38,3% на 20,3%. Слично је и код осталих северних земаља. Удео Немачке у извозу ових земаља одржао се нешто боље. Тако је у шведском, норвешком, летонском и естонском већи него 1929 У току 1938 Немачка је посветила много пажње свом извозу у ове земље, али позиција Енглеске остала је несравњиво боља.
Као што показује доња таблица успех немачке спољне трговине у земљама централне и југоисточне Европе био је без премца.
Енглески удео (у о) Немачки удео (у '/о)
1929 1932 1937 1929 1982 1937
Италија ув. 96 88 4,9 148. .157. 230 из. 98 58 6,1 148. 112. 172
Чехословачка VB. 41 41. 6,8 46,2 408 197 из. 69 55. 87 37,9: „33,5 .: 21,0
Турска VB. 122. 123. 71 175. 258. 4957 из. 96. 99. 7! 198. 15,1. 385
Румунија ув 7 109 10,0 280 28,6. 40,1 из. 63 140 90 27,0: 187. 27,1
Југославија у. 2:60 74 8 990. 310. 833.6 из 139 21 74 241 334. 95,2
Грчка ув. 125 1356 110 106. 119. 302 из. 11,8 234 9,6 256. 187 82,1
Мађарска УВ. 28 27. 58 3852 380. 442 из 96 69 71 421 453 362
Бугарска VB. 59 104 4,7 29,8, 319. 55,0
из. 58. 25. 19,9 424 410 47,1
Мако је немачки извоз јако порастао, није то било на рачун енглеског. Истина, енглески извоз у Италију, Турску, Грчку и Бугарску пао је, али зато је у остале четири земље већи. Енглеске позиције у Турској јако су се поправиле у току 1938. Извоз из ових земаља повећао се такође у Немачку, али Румунија, Мађарска и Чехословачка чине изузетак. Енглески увоз из Чехословачке, Југославије Румуније и Мађарске већи је 1937 него 1929, али из других земаља је мањи.
У Јужној Америци трговина се развијала различито с појединим земљама. Немачки увоз и извоз у Бразилију, Чиле и Перу јако је порастао. Извоз у Венезуелу и Колум-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 727
бију је већи а увоз мањи. Извоз и увоз у Аргентину и Уругвај смањили су се. Енглеска трговина успела је боље У оним земљама Јужне Америке у којима је Немачка слабо прошла и обрнуто. Енглески увоз из доминиона јако је порастао, а извоз задржао се на ранијем нивоу. Само Индија чини изузетак, јер се енглески удео у индиском у“ возу смањио са 42,4% 1929 на 31,59 1937, док је немачки порастао са 6,3 на 9,2%. Осим Индије ниједан други Доминион не показује већи удео Немачке у свом увозу.
У САД Енглеска је задржала свој удео док је немачки преполовљен. У Египту немачки удео увоза нешто је већи, али не на рачун енглеског. У Јапану обе земље учествују слабије у увозу али јаче у извозу.
Значај разних група земаља по енглеску спољну трговину види се најбоље по уделу који отпада на њих. Удео Западне Европе 1937 био је у извозу 11% и у увозу 93/4%, Северна Европа 974 и 141/5 00, Централна и Југоисточна Европа 3 и 3%, Доминиони 31/2:% и 33%0, колоније 17 и 6:59, Јужна Америка— Аргентина 3949 и 574%, остале земље 36 и 290. Немачка трговина ојачала је у Централној и Јужној Европи, и у Јужној Америци, осим Аргентине, а Енглеска је ослабила. Али све те земље одувек имају мали удео у енглеској спољној трговини, тако да смањење не погађа осетно Енглеску.
У својој трговинској експанзији Немачка је ишла за тим да осигура изворе сировина. Пошто није имала девиза да их купује на слободном тржишту, куповала их је у клирингу. Мако је она настојала да постигне што потпунију аутаркију, ипак мора да увози још за 3 милијарде марака индустријских сировина и средстава за живот, али стварне потребе захтевају да се тај увоз повећа на 3,5 до 4 милијарде. Од тога могу земље југоисточне Евроле да подмире око 50%. Али садашња њихова производња није толика да би оне могле да задовоље потребе немачког тр|жишта што значи да је потребно да се развије јача експлоатација рудног блага и да се земља обрађује интензивније. Извесна налазишта рудног блага већ су позната, а код неких требало би извршити даља испитивања, да се утврди вреди ли започети експлоатацију. Немачка увози око 41 мил. мтц жита, а земље југоисточне Европе извозе око 48 мил, тако да немачке потребе могу бити потпуно покривене. Увоз дрвета смањиће се на 27:/5 мил. мтц, а извоз из Подунавља износи 38 мил. мтц; код дувана немачки увоз 900.000 мтц., подунавски извоз 1 мил.; увоз бок“. сити 13 мил. мтц, а извоз из Југославије и Мађарске 3 мил. мтц., али може се повећати; увоз бакра 5,5 мил. мтц. могао би такође бити подмирен кад се појача производња у Југославији и Румунији; увоз коже од 1,5 мил. мтц. могао би бити задовољен, тако исто и других животних намирница као месо, маст, јаја, зелен, воће. Увоз железне руде у Немачку толики је да не би могао бити подмирен ни повећаном производњом у Подунављу; увоз нафте износи 30—40 мил. мтц., а румунска проиводња свега 7—8 мил. Производња памука би се повећала, а и вуне и Немачка се нада да би могла да подмири пола својих увозних потреба из ових земаља.
Немачка трговинска политика изишла је са конкретним планом привредне сарадње с Југоисточном Европом у време Минхена и после њега. По том плану она би хтела да се у овим земљама повећа производња сировина У којима је она дефицитарна и да у ту сврху развије боље саобраћајне везе и убрза индустријализацију. Да то постигне потребно јој је да стабилизује односе валута ових земаља према марки, да утврди цене производима које ће куповати, затим намерава да одобрава дугорочне робне кредите. Уколико би се остварио овај план променила би се и привредна структура ових земаља, Немачка би могла