Народно благостање

19; новембар | 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 1 39

· Baf i privreda

— Jedan prilog iz istorije Srbije —

· PRETHODNA NAPOMENA

Pitanje snabdevanja za vreme rata bilo je sve do Svetskog rata predmet vojnih disciplina. A ove su ga smatrale za isključivo finansijski problem. Novac, novac i novac to.je sve što se tražilo u ekonomskoj oblasti za vođenje rata. Blokada je tretirana kao jedan istofiski kuriozum bez praktičnog značaja. Rat 1914—1918 godine je još u prvom mesecu pitanje snabdevanja postavio na sasvim drugu osnovu. Broj zaraćenih država bio je sve veći, tako da je snabdevanje pretilo da postane nerešivim problemom. Sve je veći broj država uvodio zabranu izvoza raznih artikala i sve je teže bilo preneti kupljenu robu. Glavnoj Intendaturi Srpske Vrhovne Komande pripada zasluga, da je u samom po-

četku rata pravilno shvatila problem snabdevanja. jula 1914 god. imenovala je V. Bajkića za eksperta za ekonomska pitanja Vrhovne Komande. A čim je stupio na dužnost, dobio je nalog da prouči pitanje hleba u zemlji. Avgusta je potpisan i podnet referat, koji je Vrhovna Komanda usvojila i predložila Ministru vojnom. Ovaj ga je oglasio za socijalistički i ođbio ga. Usvojio je samo upotrebu kukuruza za ishranu vojske (ali na način, koji je ugrozio bio zdravlje vojnika) i forsirano kupovanje pšenice u zemlji po visokim cenama. . Mi donosimo niže pomenuti referat V. Bajkića. On ima još uvek praktično značenje, a njegov značaj kao istoriskog dokumenta, držimo, da je još očigledniji.

REFERAT O ŽETVENOM DPRINOSU 1 ISHRANI VOJSKE I GRAĐANSTVA 1914/15 | 1 део: Bez dobre statistike privreda u ratu može da oslabi bojnu snagu zemlje

__._ I NAREDBA GLAVNOG INTENDANTA O PRIKUPLJANJU PODATAKA O LJUDSKOJ I STOČNOJ HRANI

'Naredbom Glavnog Intendanta stavljena su mi u dužnost dva zadatka: 1) da utvrdim žetveni prinos za 1914 god. i 2) odnos između žetvenog prinosa s ijedne i rekvirirane i kupljene ljudske i stočne hrane u pojedinim srezovima s druge strane.

Prvi zadatak ima za cilj da odgovori na pitanje, đa li Srbija može — pod pretpostavkom dužeg rata —

bez apelovanja na strana tržišta da ishrani svoju VOjsku. Drugi zadatak ima da odgovori na pitanje, da li se može da zadovolji potreba vojske na način, da pri tome izvesni krajevi ne budu i suviše angažovani, a drugi nedovoljno. Drugim rečima, da li se može рп паbavci od strane države da vodi računa o proizvođačkim i potrošačkim potrebama.

IH NEDOSTATCI NAŠE STATISTIKE UOPŠTE

Primajući k znanju gornju naredbu Glavnog Intendanta ja sam zažalio, što je rezultat moga rada unapred osuđen na to, da bude primljen s velikim nepoverenjem i krajnom rezervom. Ranijim svojim radovima na statistici i iskustvom koje sam stekao za nekoliko godina rada kao član glavnog statističkog odbora, došao sam do uverenja, da nije ništa opasnije, do statističke podatke Kraljevine Srbije uzefi kao osnovicu praktičnih i pozitivnih kalkulacija.

| Naša se statistika može da upotrebi za relacije, jer tamo iste greške daju isti rezultat. j

| ___Statistički podaci za Kralj. Srbiju imaju dve mane: -jednu zajedničku svima statističkim prikupljanjima: nesavršenost metoda i sredstava i jednu specifično srpsku,

тазпоуапи па тапата i nedostatcima karakterističnim ·

za statistička posmatranja u Srbiji. S usavršenjem metoda mana prve vrste sve je manje. U tome je pogledu i naša državna statistika — ugledajući se na popravke i poboljšanja statističkog metoda naprednijih država koračala napred: ali su zato mane specifično srpske iz dana u dan rasle, tako da se mirno može reći da je vrednost naše statistike opadala u istoj srazmeri, u koјој је rasla vrednost statističkih podataka mnogih država. Žalostan ali neosporan fakat, da je vrednost statističkih publikacija Kralj. Srbije: poslednjih godina znatno opala prema vrednosti ranijih publikacija.

Taj se fakat nije mogao više da krije čak i da se htelo od strane Uprave Državne Statistike da pravi dobra. mina u lošoj igri. Posle konstatacije, da popis

zgrada u Beogradu, izvršen za račun opštine beogradske, za mnogo procenata olistupa od rezultata dobivenog popisom od strane Državne Statistike; posle fakta, da se popis stanovništva u Beogradu — jednoga od najusavrešnijih poslova — morao да зјогшта Као Očigledno netačan, nije se moglo više kriti, da je statističko posmatranje u Srbiji poslednjih godina čista Šteta. I sada smo — sasvim po srpski — pali u drugu krajnost. Uprava Drž. Statistike — na podlozi povećanih kredita na materijalne izdatke u budžetu za 1914 god., odobrenih od strane vlade, koja je zbog statističkog haosa u Srbiji počela da očajava — publikuje poslednjih meseca masu debelih tomova, koje u predgovoru redovno proglašava za pogrešne. Statistička Uprava nije imala hrabrosti da baci sve što je pogrešno, i da — priznajući period bankrotstva statistike — upotrebi sredstva za stvaranje nove .ere na tomč poslu. Birokratsko osustvo inicijative i strah od. odgovornosti učinile su te je Uprava počela da gomila sve deblje knjige za dokaz da se počelo da radi, a u isto vreme, u strahu od odgovornosti, u predgovoru, da oglašava rezultate za pogrešne — svaljujući krivicu za to na prethodnike. Umesto da uvidi, da je za zemlju glavno pitanje: ili dobru statistiku ili nikakvu, Uprava je stala na gledište, da je za nju glavno da nešto radi i da skine sa sebe odgvornost. Šta vredi Srbiji sada što zna ko je kriv, kad mora da konstatuje, da je upotreba statističkih podataka za jedan praktičan, ali veoma važan cilj — rizik, u koji se ne sme da uđe.