Народно благостање

Страна 740

___НАРОДНО_ БЛАГОСТАЊЕ

Пе Брат

H! MANE NAŠE STATISTIKE ŽETVENOG PRINOSA

Najnovija statistika žetvenog prinosa, publikovana 1913 god. odnosi sa na — 1904 godinu. Zadocnjenje za punih 10 godina! Koliko su ti podaci daleko od toga, da mogu poslužiti i kao najslabija indikacija žetvenog prinosa u docnijim godinama, može svako da oceni, kome je poznato, da je posle carinskog rata 1906 god. u Srbiji nastalo znatno pomeranje u poljoprivrednoj proizvodnji i da je baš kod pšenice bilo najvećih promena. | Za povereni mi zadatak više je no fatalno, da se baš u predgovoru te publikacije o žetvenom prinosu za 1904 god.'nalaze ove reči: |

»Bez sprovođenja principa podele rada i bez stručnog poznavanja objekata nemogućan je racionalan i ozbiljan rad. U agrarnoj statistici u tome pogledu najigore·smo stajali i fo je diskreditovalo ceo posao u samoj zemlji, a u inostranstyu je diskređitovalo ugled same zemlje.«

_ Onaj ko bi posle ovoga upotrebio gornje podatke bez rezerve za cilj, koji ima pred očima Glavni Intendant, reskirao bi da kompromituje ishranu vojske i oslabi Srbiju na bojnom polju.

Uprava konstatuje u predgovoru jedan niz grešaka, ma da su sve te greške počinjene od strane nje same. Što su netačni zbirovi, kriv je onaj, koji je ekscerptirao podatke iz lista; što je pogrešnom metodom iznalažen prinos za celu zemlju, kriva je, takođe, Uprava; a na primedbu, da su statistikom »dirigovala lica, koja su donekle (?!) poznavala tehniku same statistike, ali koja nisu imala nikakvog znanja iz poljoprivrednih nauka«, moglo bi se primetiti samo to, da se — s obzirom na sve ono što je za poboljšanje ove statistike preduzeto — teško može očekivati napredak.

Najzad, da su ovo svi nedostaci statistike žetvenog prinosa, moglo bi se još i pomoći. Ali te se mane gube prema onima s kojima se statistička Uprava, izgleda, potpuno pomirila, — samo da bi mogla da publikuje i dalje debele tomove s ciframa, kod kojih se pedantno iznalaze deseti i stoti delovi jedinice, bez obzira na to, što u stotinama hiljada i miliona mogu biti pogrešne.

Prva i glavna mana leži u tome, što se za osnovni elemenat uzima veličina, koja je u Srbiji potpuno nepoznata: površina obrađene zemlje. Uprava statistike veli u predgovoru, da se taj faktor dobija putem približnog ocenjivanja (pa kako se uplašila, da se reč »ocenjivanje« neće moći da razume, dala je radi objašnjenja i reč »Schšdtzung«, smatrajući, valjda, da je izraz »Schatzung« kurentniji kod srpskih državnih vlasti, no reč »ocenjivanje«). Koliko je meni poznato, opštinski pisari, — a statistika žetvenog prinosa ostavljena je njihovoj i milosti i nemilosti — uzimaju te podafke iz popisne knjige »B«.

U Kraljevini Srbiji ni jedna se vlast ne brine službeno o tome, kakvoj su kulturi podvrgnute pojedine parcele. Knjiga »B« iscrpljuje svoj zadatak unošenjem »površina«; kako se, pak, kultura na istoj parceli — naročito u Srbiji, gde vlada sistem trojačenja — iz godine u godinu ili svake druge ili treće godine menja, to se taj fakat unosi u statistiku po. ličnom saznanju ćatinorm. - Treći nedostatak leži u tome, što sreski ekonom unosi prosečan prinos pojedinih kultura po hektaru, po svome utisku. Istina, sreski ekonomi, koji razumeju svoj posao i rade· ga s predanošću, mogu baš u tome pravcu da pruže dragocene podatke; ali prilike, u kojima se nalazi ovaj činovnički kadar, ne -dopuštaju nam, da pretpostavimo kod svakog obe gornje osobine.

Izlišno bi bilo ređati dalje nedostatke, jer su ova tri dovoljna da nam pokažu vrednost podataka.

Što sam uprkos svemu ovome smatrao, da se iz tih podataka može da dobije ma kakav rezultat, objašnjava se faktom, da se kod statistike u nizu vremena pojavljuju i greške sa izvesnom pravilnošću — i da se u nizu vremena mogu izdvojiti te greške kao zasebne #тире i naći izvesna pravilnost u razviću pojava, koje se proučavaju. · ~ _

Zbog toga зат па ргуот тези зтаао 2а роtrebno da izradim jednu tablicu kretanja žetvenog prinosa u Srbiji za poslednjih deset godina. Podatke za godine docnije od 1904 izvadio sam iz drugih izvora. Jedan je izvor »Statistički godišnjak za 1907-8 god.« a drugi »Izveštaj Ministarstva Narodne Privrede za godine 1906, 1907 i 1910«. Uzgred da napomenem. da še podaci o žetvenom prinosu skupljaju — naravno istom metodom — od dva odeljenja Ministarstva, Narodne

Privrede koja, izgleda, ne znaju jedno za drugo — od

Uprave Državne Statistitike i Poljoprivrednog odeljenja. Poslednje je počelo taj posao, od kako su okružni i sreski ekonomi stupili u akciju: trudilo se uvek da bude brzo, ali su podatci često prestupnički netačni. Od mno= gih izlišnih i dragocenih podataka u tim izveštajima,

izveštaji Poljoprivrednog društva ranžiraju, nažalost,

na poslednjem mestu. Za razliku od izveštaja Trgovin= skog odeljenja izveštaji Poljoprivrednog: odeljenja su aljkavi i raznorodni. Polovina izveštaja okružnih ekonoma ne sadrži nikakvih statističkih podataka o. žetvenom prinosu, te time ona druga polovina gubi svaku vrednost.

U tab. 1) nalaze se podatci o žetvenom prinosu .

u Srbiji — u koliko se je moglo pribaviti. Odnosno njihove tačnosti imam da primetim, da se ona najbolje ilustruje u faktu, da se često za isti okrug i za istu godinu podatci u »Godišnjaku« razlikuju od onih u »Iz-

veštajima« za ciglo 500%"!? Ja sam pokušao da izmi-

rim te suprotnosti.

1] deo: Žefveni prinos га 1914 godinu

(Vidi tabelu na sledećoj strani) Dotične sam podatke pribrao na sledeći način:

Naredbom Glavnog Intendanta od 6 avgusta T. G. E. Br. 1828 naređeno je okružnim načelnicima: beogradskog, kragujevačkog, užičkog, rudničkog, podrinskog, smederevskog, požarevačkog, čačanskog, timočkog, podrinskog, valjevskog i Кгибеуаског да od-

mah pošalju cifarske podatke o ovogodišnjem žetvenom .

prinosu šenice, ječma, ovsa, pasulja, krompira i sena,

zajedno sa podatcima veličine. površine: za svaki usev

posebice, o verovatnom prinosu po. hektaru. Podatci se

imaju zasnovati na izveštajima, koje okružni ekonom: šalje Ministarstvu Narodne Privrede, i imaju biti sređeni po srezovima. .Ima se tražiti od okružnog i sreskih ekonoma, koji se nalaze u mestu, bez obzira na to da li su na vojnoj dužnosti, da podatke što savesnije prokontrolišu i isprave prema evenfualnim promenama. u stanju useva od dana podnesenog poslednjeg izvešta-

OU A U UL O IO