Народно благостање

19, новембар 1938,

већањем пореза на доходак, 750 мил. Повисује се трошарина алкохол, шећер, течна горива, која треба да донесе 2,4 млд., такса на рачуне и поштанске таксе. Укупне уштеде износе 5—6 милијарди, а нови приходи даће око 10 милијарди. Ра би се рашчистила ситуација на новчаном тржишту извршена је ревалоризација злата Француске банке. Ово ле трећа ревалоризација, прва 1936, друга 1937 кад јг образаван Девизни фонд. Банка је имала 55,8 млд. злата, рачунајући за франак 41 милиграм 900/1000 чистоће. Сада је узет за базу курс фунте 170, тако да златна садржина франка износи 27,6 милиграма. Тако се добије 87 милијарди франака. Рачунска добит од 31 милијарде употребиће се за брисање бескаматног дуга код Француске банке који је износио 52 млад. Остатак од 21 млд. биће касније ликвидиран евентуално код стабилизације франка кад се врати банци злато Девизног фонда. Да би се подигао углед државе као дужника, емисиони курс зајмова не сме да буде испод 909, и не смеју се склапати уз валутну клаузулу.

Да би се држава могла апстинирати од тржишта капитала искоришћен је сад остатак кредита код банке у износу од 3,05 млд. а са другог рачуна који се повлачи још из 1928 узето је 6,8 млд. Прибројивши још жиро потраживање од 1,1 млд., држава располаже засад са 12 милијарди.

Колико год потсећа на раније програме, Реноов има специфичну ознаку у том што је дефлационистички. Ре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 745

формом радног времена он је дошао у сукоб с радничком класом, али оштрина с којом реагира ЦГ.Т. (Општи савез рада) долази и отуд што су радници погођени као потрошачи, заједно са свим другим категоријама потрошача, повишењем пореза на доходак и трошарине. Француски норески систем, који је и иначе застарео и неефикасан, овог пута само је још више компликован, и лако је могућно да нови порези и не могу бити убрани.

Али погрешно је ако се закључи да је овим програмом добио капитал. Он је повољно реагирао на берзи, оцењујући програм политички. Економски оцењен он не оправдава оптимизам, јер опорезивањем потрошње смањује се тржиште за индустријске производе. Ако је до сада национални доходак био за 50% оптерећен државним потребама, сада ће то бити још више. Јер цео програм рађен је у очекивању да ће се производња повећати, а тиме и извори државних прихода. Али то је нада коју су гајиле све раније владе, и све су доживеле разочарење. Ни овог пута није ничим осигуран успех. Није сигурно да ли ће успети кредитна политика, ни политика равнотеже буueTa, а то значи да ће лако и убудуће држава повлачити највећи део средстава са тржишта капитала. Поврх тога овај програм имао би да се остварује у већој напетости између рада и капитала. Реноов план није донео дакле ништа ново ни у принципу ни у детаљима, и може лако ДА доживи судбину ранијих.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Према досадашњим резултатима кампање шећера, цени се да је садржај репе просечно 12,39. Цена репе, која се одређује према садржини шећера, била би 29,95 дин по 100 кг. према 16.50 дин. у прошлој години.

— И стари Дубровник је имао своје силосе, Крајем 15 века подигнута је велика зграда „Еире", која је била житни силос дубровачке републике. Имала је и нарочите справе за ветрење и вађење жита, Бригу о набавкама жита водила су 3 државна чиновника. Зграда са свим постро-

јењима је потпуно сачувана и ускоро ће у њој бити отворен житни музеј.

— Ових дана навршило се 70 година рада Српског пољопривредног друштва. За то време оно је приредило низ изложаба и предавања. Издаје од почетка свог рада лист „Тежак“, а осим тога повремено популарне књиге за народ из области пољопривреде.

— Талијанска влада израдила је план о расподели 40.000 ха земље у Апулији и 20.000 ха У долини Волтурно. Рачуна се да ће се на том земљишту моћи сместити 2.000 породица. Трошкови експропријације и насељавања цене се на 100 мил. лира.

INDUSTRIJA

— Општинско веће града Загреба одлучило је да оснује индустријски одбор, који би имао да проучи стање индустрије у Загребу и могућности њеног даљег развитка.

— Државна фабрика свиле у Новом Саду обуставила је рад. Вредност фабрике се цени на 30 мил. ДИН.

— Министар трговине и индустрије пристао је да се из загребачке трговинско-индустријске коморе издвоји посебна Индустријска комора,

— Звеза индустријалцев за Дравску бановину тражила је од министра трговине и индустрије да се из заједничке Трговинско-индустријске и занатске коморе издвоји Индустријска комора.

— У последњим годинама је и Чиле учествовало. У лову китова, који је постао важна грана светске привреде. 1937 г. уловљено је 380 китова и произведено је 2 мил. кг. рибљег уља према 238 и 1,5 мил. у претходној години.

— „Трепча" мајнс лимитед у Лондону основало је друштво Топионицу олова а. д. Звечан са главницом од 60 мил. дин. и Топионицу цинка а. д. Шабац са главницом од 30 мил. дин. Топионица олова треба да буде готова до октобра 1939 год. Њен капацитет ће бити у почетку 12.000 тона сировог и рафинисаног олова, а до 1941 год. има се повећати на тај степен да буде довољан за прераду оловне руде из рудника Трепча. Топионица цинка свршиће се ло јула 1930 год, и њен капацитет ће износити 10.000 тона •ебичног и рафинисаног цинка. Претседник оба друштва ЈЕ г. Алфред Честер-Бити, његов заменик г. инж. Никола Савић. Остали чланови управних одбора су гг.: Ралф Миклем, Валтер Чатфилд, д-р Ђорђе Лучић-Роки и Џемс Уајтлаус. - |

— У Немачкој у Афекингу изграђена је фабрика сумпорне киселине која употребљава пирит искључиво из Баварске. Дневна потрошња износи 50—55 т. Ово је прва фабрика која ради са домаћом сировином.

— Француска влада израдила је трогодишњи план за подизање привреде у Елзасу и Лотрингији. Предвиђена је изградња луке на Рајни у Штрасбургу, затим подизање школа, водовода, пошумљавања голети итд. На те радове утрошиће се 1,25 милијарди фр. Осим тога индустрији ће се обезбедити веће учешће у државним набавкама него што је то досада. био случај. “

— Engleska firma Jerou (Yarrow and Co. Ltd.) dobila je iz Jugoslavije porudžbinu mašina i parnih kotlova u vrednosti od 41,4 mil. din. (300.000 funti) za ratni brod koji se gradi u brodogradilištu u Splitu.

— Vlasnici rudnika uglia u Savskoj banovini odlučili su, kako javlja »Obzor«, da povise cene ugljenu za 1096, zbog povećanja troškova proizvodnje, prvenstveno nadnica.