Народно благостање

26. новембар 1938.

· Istina, prema početku nedelje velikih promena nije bilo; Bo је hosa koja je izvedena naponom berzijanaca u toku nedelje poslednjeg. dana ponovo iščezla ı kod najvećeg dela papira ostavila kurseve tamo gde su bili pri kraju prošle i početkom ove nedelje. Ratna šteta se opet vratila na 465, pošto je izvesno vreme u toku nedelje rađena po 467. 7% Bler je ostao gOtOvo nepromenjen po: 90,50. 8%5 ie rađen svega jedanput po 96. Akcije Paba sitne i srednje su nešto popustile, iako je obrt bio mali. 6%ae Begluci su se zadržali na kursu od prošle nedelje od 89, pošto su pokušali u toku nedelje da dođu do 90. Najgore su prošli Dalmatinci: oni su počeli nedelju sa 88,75, a završili je 87,75. Izgubili su čitav poen. Nasuprot tome jedini papir koji je pokazao čvrstoću je akcija Narodne banke. Ona se traži stalno po 7.450.—. | 'Sudeći prema razviću kurseva tendencija na berzi je DOslednjeg dana ostala dakle nepromenjena prema stanju od prethodne nedelje. Ako posmatramo situaciju za nekoliko nedelja, došli bismo do zakliučka da se kursevi kreću cik cak: ijedna do dve nedelja hosa, jedna do dve nedelje besa.

_ Mi smo u prošlom broju postavili tezu, u želji da objasnimo uzrck ovoj slaboi depresiji na berzi, da nije uzrok u povećanoj ponudi već u smanjenoj tražnji. Dužnost je naša da prokontrolišemo tu tezu na osnovu podataka ove nedelje. Zato nam kao i prošloga puta, služi za osnovicu statistika obrta.

18—24 XI 11—17 XI

u hiljadama din. 21/3%. Ratna šteta 1.440 1.463 21/9%. Ratna šteta termin 212 328 6% Agrarci 1921 172 190 6% Agrarci 1934 12 790 Investicioni 8 252 6% Begluci 712 460 6% Dalmatinci 1.457 1.092 7 Bler 477 318 8%o0 Bler 84 7%i Seligman — 220 Narodna banka 149 15 Pab 97 12. Ukupno 5.120 4.350

Kao što vidimo obrt u ovoj nedelji bio je 5,12 miliona dinara, za nekolikc stotina hiljada dinara veći nego prošle nedelje, ali ipak ispod normalnog nivoa. Dakle, obrt je smanjen. Već jedan dokaz da nije ogroman pritisak ponude. Po sebi se razume da nije ponuda iste snage kod sviju papira, naprotiv, ·ona je raznovrsna i individualna kod svakog papira. Ona uglavnom dolazi do izražaja u obrftu (i ako ne uvek i adekvatno). Najveći obrt pokazuju Dalmatinci u iznosu od 1,46 miliona dinara, odnosno skoro jedna trećina celokupnog obrta, To možda do sada nikad nije bio slučaj. Na drugo mesto dolazi Ratna šteta, kod prompta nešto manje nego što je obrt Dalmatinaca, ali sa terminima zajedno skoro 2 miliona dinara. Ratna šteta i Dalmatinci čine 3,400.000 dinara, odnosni daleko preko polovine ukupnog obrta, Begluci pokazuju porast obrta na 712 hilj. (prema 460 hilj.). Na čelu obrta stoji dakle Ratna šteta. Pa, ipak, tai obrt kod nje nema značaj inicijatiVe za kurseve na berzi. On će pre biti posledica drugog једпог pojava. Da bismo to bolje razumeli izradili smo tablicu obrta pojedinih papira na beoaradšKoi berzi u cktobru za ı poslednje tri godine.

Oktobar 1938 | 1937 1936 i u mil. din. 21/5%/0 Ratna šteta 9.9 2.8 8.9 259 HR. šteta, t. 2.1 1.9 1.6

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 765 _

4%0 Agrarci 1921 0.1 0.8 0.4 490 Agrarci 1984 0.1 0.1 790 Investicioni 1.4 0.4 0.9 6%0 Begluci 6.3 3.7 41. 6%o Dalmatinci 6.9 2:5 2: 790 Stabilizacioni 0.2 0.1 0.2 7%0 Bler 0.6 15 34 доо Влег 0.4 0.4 1.0 79, Зећетап 0.04 0.3 0.2 Narodna banka 0.8 15 1.0 Pab 1.0 0.6 1.5 Ukupno 29.8 16.6 24.6

Iz ove tablice vidimo da je obrt u oktobru 1938 god. skoro 30 milicna i skoro 100% veći nego 1937 god., a išto tako i veći no 1936 g. Znači da je ukupno ipak уеса роnuda 1938 nego u dvema prethodnim godinama. Otkuda ta veća ponuda? Odgovor na to dobićemo, kad uporedimo obrt kod pcjedinih papira. Prema 1936 god. povećao se obrt kod Ratne štete, Begluka i Dalmatinaca, a smanjio se ROdd oba Blera i Paba. A prema 19837 god. povećao se obrt takođe kod Ratne štete, zatim kod Begluka i Dalmatinaca, kod Investicioncg, a pao je kod oba Blera i Narodne banke. Najveće pcvećanje otpada prema 1936 na Dalmatince i Begluke, a prema 1937 na Ratnu štetu. Prema tome višak obrta 1938 god. dolazi uglavnom od viška ponude u 60% Beglucima i.6%o Dalmatincima. lako današnje stanje na našem efektnom tržištu dolazi od poremećene ravnoteže između ponude i tražnje, onda taj poremećaj, ukolikc je on na strani ponude, dolazi uglavnom od Begluka, Dalmatinaca i Ratne štete Ponuda kod Ratne štete je sekundarne prirode, ona je došla kao posledica pojave, da je špekulacija, — a ona je uglavnom van berze — prešla s Ratne Чеејепа па 64 Аргагсе. Ката šteta, ukoliko je bila na tržištu, zanemarena je, bačena je od jednog dela imalaca i zamenjena Beglucima i Dalmatincima. To bi trebalo da ima na prvi pogled za posiedicu pad kursa Ratne štete i skok 6%5 papira. To, međutim, nije bio slučaj. Ratna šteta je predvodila u skoku dokle god su skakali i 6% papiri. Tek kad su oni počeli da padaju u kursu prenelo se to i na Ratnu štetu. Ima kapitalista koji su preopterećeni 6%oe papirima, a ima ih i vrlo mnogo koji su ih kupili preko 90, očekujući povodom emisije novoga zaima skok najmanje na 96. Kako to nije nastupilo, to su špekulanti i razočarani imaoci papira počeli da otuđuju 6% .Begluke i Dalmatince. Ali poslednja dva meseca nastala je još jedna promena: ponuda kod Begluka je sve manja, a kod Dalmatinaca sve veća. Znači da bi se situacija na berzi konsolidovala, da su samo Begluci na pijaci. Dalmatinci ometaju konsolidaciju i vrše glavni pritisak na kurseve. Toga je mpapira sve više u ponudi, a kao što se zna ta ponuda dolazi i od nove proizvodnje. Naša država nije prestala poslednjih godina sa tako zvanim neregularnim emisijama: ona je. neprekidno prcizvodila nove obligacije za obeštećenje agrarnih interesenata. ] kursevi su ipak bili čvršći. Što to više nije slučai, dolazi zbog promene na strani tražnje. O tome smo pisali već u prošlom broju: javna ruka reducirala je svoju kupovinu i kursevi su popustili u srazmeri te redukcije.

Reći će neko: pa svi su kursevi popustili sem Narodne banke, kursevi i onih papira koji važe za potpuno klasirane i kod kojih ne bi trebalo da bude nikakve vanredne ponude. Na to imamo da odgovorimo jednom činjenicom, koja se nikako ne može da vidi iz kurseva ni iz obrta, koju zna samc onaj koji pažliivo prati događaje na berzi. Naime, kod 6% Agrarnih papira, pa ı kod Ratne štete, gro ponude apsorbuje javna ruka još uvek. A kod ostalih papira, naročito kod cba Blera, Investicionog, Stabilizacionog, Paba i Narodne banke celokupnu ponudu apsorbuje privatna ruka. Prema tome kod