Народно благостање

"Страна 766

ovih kurseva pad je došao usled pada kurseva усдесћ рарта. Па toga nije bilo ovi bi se kursevi održali na. visini, ali, ukoliko su kursevi pali, utoliko. je veća tražnia za tim papirima. Obrt 7%% Blera raste, a kod O Bira pojavio se posao: kojega davno: nije bilo. · „Prema tome imamc sledeću situaciju na našem efek-

inom tržištu: ravnoteža između ponude i tražnje poremećena je na štetu tražnje; zbog toga i kursevi popuštaju. Ali -ta poremećenost dolazi delom od umanjene tražnje javne ruke, a mnogo većim delom usled pritiska dvaju papira koji još nisu našli sklonište, a cd kojih se jedan još uvek·: pro· ducira. Kod ovakvog stanja stvari ne može biti izgleda za -skok kurseva dok god se ne smanji proizvodnja novih obli. gacija Hi ne poveća veštački tražnja za istima. -

Na Zagrebačkom tržištu akcija naših industriiskih i saobraćanjiih preduzeća poslovi su življi. Rađeni su: Gutman 50, Osečka šećerana 75 i Trbovlje 185.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 18-XI: 43.9666; 21-XI: 44.0166; 22-XI: 44.0041; 23-XI: 43.9541; 24-XI: 43.8541.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoi berzi su pale naše državne hartije od vrednosti. Kurs 4%i zajma od 1895 god. bio je 21 novembra: 311 prema 820 1o novembra; 5" od 19092: 350 prema 357, 411/0/o od 1906; 311 ргета 325; 4:/9/ 04 1909: 341 ргета 347; 4:/50/а od 1910: 335 prema 948; 41/2/o0 od 1911: 315 prema 331; 59%/o od 1913: 356 prema 4368; 7%o Stabilizacioni 360 prema 387 i 5'i Fundinga 115 prema 119.

Na njujorškoj berzi kursevi su bili stabilni.

7%0 Bler &%0 Bler 7% Seligman

22 novembar 28,976—29 29,5—30,5 41,5—43

DEVIZNO TRŽIŠTE

Klirinška marka bila je kroz celu nedelju nepromvnjeno na 14.30. Ponuda je došla od privatnika. Ona nije bila naročito velika, ali je ipak nije apsorbovala privatna potreba. Narodna banka je intervenisala i kupovala manje iznose. Grčki bonovi su bili stab:Ini. Krajem izveštajne nedelje tendencija je malo popustila, pošto se pcjavila roba u nešto većim iznos:ma. Funta je stabilna. Ona je, međutim, postala vrlo retka. Narodna banka jedino daje robu, a i ona je bila prinuđena da uvede kontingentiranje. Raspoloživa rcba raspodeljuje se među uvoznicima sirovina, pri čemu pctreba uvoznika ne igra najvažniju ulogu. Ostale legalne potrebe za devizama zadovoliavaju se po višim cenama. Funte sc plaćaju 245 din., a na toj osnovi švajcarski franak 11.95, dolar 52.50, francuski franak 138 itd. No i po ovim cenama se teško može kupiti. Kod hitnije potrebe plaća se znatno viša cena. Sa crne berze čuje se cena od 270 din. za funtu.

Kursevi su bili sledeći:

| Grčki

: London Berlin Madrid Milano bonovi 18-XI 208-— | || 1430. — —— == Sa рт. 208.44 1772.96 — 233— Bez pr. 162.21 1379.35 — 181.32 21-XI 288: 1430— | == — 85.25 22-XI 238— 1430.— — — 185.95 23-Х1 238.— 1430 — == — 95.25 ONI | 248 14830— | — — 35.25

Obrt je bio 29.7 mil. din., prema 80.4 mil. od čega na Berlin otpada 14.6 mil. din. prema 14,5 mil., Londcn 6.9 mil. prema 15 mil., Grčke bonove 426.000 prema 668.000.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 48

· Devizni kursevi. u Cirihu bili su sledeći: | 31-XII-36 31-XIHI-37 31-II 17-XI 24-XI

London | 27:87 21.62 -21.653/6 20.811/ 20.58 Amsterdam 238.30 240.60 241.40 240.20 289.25 Njujork 435.14 43250 34674, 443i/s — 4413/8 Berlin 175.10 · 174.95 17492 177.50 176.75 Pariz 20.321/4 14.68t/a 13585 11.G41i/a 11.55 Prag | 22.22%/5 15.119 15.21 15.15 15.127» Brisel | ===“ —— = 7369 7495 74.65 Beograd | 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Švajcarski franak je čvrst i zbog toga su pali kursevi svih deviza u Cirihu, čak i dolara, holandske forin:e i belgijskog franka koji su u Parizu i Londonu bili čvrsti. U Londonu je funta naglo pala prema đolaru. Pri vrlo veli кој роnudi funte kurs je pao na 4.67:|16 dolara. Na berzi u Londonu se pronose glasovi, da se neće Sprečiti padanje funte, da bi se uspostavio paritet cena, koji je, navodno, zbog previsokog kursa funte na štetu Engleske. Francuski franak je sledio funtu. Švajcarski i belgijski franak su nasuprot tome išli sa dclarom.

Tržište zlata

Kao na deviznom tržištu, Egalizacioni fond intervenisao je samo u maloj meri na tržištu zlata. Cena je paralelno sa skokom dolara povišena. Obrt se kretao 292 o. m. u normalnim granicama i iznosio je 636.000 f. št. Arbitraža је kupcvala nešto, iako je premija iznosila 1 p. prema paritetu u S. A. D., uključivši transportne troškove.

Cena se vidi iz donje tablice:

šiling · репза рт.

| (po unci) (po kg.)

1933 126 ___GO 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 _ 14] 7 54.569

1937 140 Jr 54312 15-Х1-1938 148 3 57.139 22-Х1-38 148 9 57.831

Вођпо HiŽIŠEe

Pšenica. — Situacija na svetskom tržištu pšenice i u ovoj nedelji bila je postojana. Kursevi na svima berzama bili su stabilni sa minimalnim dnevnim fluktuacijama. Postojana tendencija ima nekoliko razloga. Među prvima je stanje kurseva stočne hrane, naročito kukuruza. Visoke cene ovih proizvoda utiču da se sve više pšenica, naročito lošije vrste, troši kao stočna hrana. Sem toga, skupoća kukuruza ne favorizira ni:njegovu upotrebu kao ljudske hrane, našto su se:izvesne uvozničke Zemlje:odlučile. pre dve godine iz deviznih razicga. Pri sadanioj ceni pšenice i mogućnosti da se ova dobije ı bez deviza nemaju više nikakvog razloga da naturaju kukuruz. Naj-

ad, kupovine uvozničkih Zemalja veće su no u prošloj 20-

dini: Većina ovih" zemalja 'koristi priliku šadanjih niskih 'cena da popuni svoje zalihe. To isto čine i mlinovi, naročito u En-

::gleskoj, пађаујајис znatne: "količine: "Manitobe, „koja je, s

obzirom' na kvalitet, postala. vrlo jevtina. S. A: D. izvežle su do sada svega 110.000 vagona. Sada proučavaju pitanje Dprodaje oko 40.000 vagona Braziliji na bazi kompenzacije za kavu. Ovai korak"S. A. D., izazvao je veliko uznemirenje u Argentini, koja Braziliju smatra svojim prirodnim tržištem. Međutim, nije isključeno. da će S. A. D. prijemom kave uspeti da ovo tržište otmu Argentini što bi za nju bila velika šteta.