Народно благостање

"26. новембар 1938. _

Ostatak argentinskog izvoznog viška iznosio je 'Đolovinom no-

'vembra 492.000 vagona, a prinos nove Žžetve taksira se na

=700—800.000. vagona što bi značilo izvozni višak od kojih

-550—600.000 vagona. Engleska je, zbog Većeg uvoza lošijih vrsta francuske pšenice i pšeničnog brašna, povećala uvoznu : taksu na pšen:cu i brašno sa šil. 3/4 na 5 za 200 libri. Rumu-

nija se i dalje bori sa velikim teškoćama oko plasmana velikog izvoznog viška pšenice. Vlada proučava plan da umesto pšenice forsira izvoz kukuruza za koji bi trebalo plaćati mnogo

_ manju premiju. Taj plan mogao bi se izvesti samo tako ako

bi proizvođači u ishrani prešli na pšenicu. Međutim, pitanje je da će ta mera imati ma kakvog uspeha. Ministarstvo poljorivrede pak, da bi uticalo na smanjenje produkcije u narednoj godini, upozorilo jie pro:zvođače da obustave dalju setvu pozivajući se na iskustvo da usevi pozne setve vrlo slabo prezimljui{u.

Terminski kursevi sredinom nedelje na svetskim ђегzama bili su:

XII III V Liverpul šil. mtc. 9J7 9/9 9,91/2 Roterdam hfl. mtc. 3,40 3,60 3,70 B. Aires pezosa mtc. 6,30 7,01 Čikago centi buš. 63.— 65» 66.Vinipeg centi buš. 58; 613/2 62—

Na domaćem tržištu nema nikakvih promena. Ponuda je postala manja, ali i dalje traje. Prizad je do sredine nedelie kupio ukupno nepunih 17.000 vagona. Mlinovi, naročito komercijalni, već duže vremena ne kupuju budući da je izvoz brašna ove godine znatno manji no što je bio u prošloj godini. Izvozni paritet prema decembarskom kursu u Liverpulu bio je sredinom nedelje 54—55, a prema Roterdamu 46—49, odnosno na bazi cene za efektivnu robu 54—56 din.

Kukuruz. — Svetsko tržište kukuruza vrlo je čvrsto. Kukuruz je postao najviše traženi artikal u celom svetu. U

-poslednje vreme Engleska је kupovala velike količine iz bo-

га mtc:,

jazni da bi cena mogla još da poraste. Eventualni porast cena nagoveštavaju i prvi zaključci novog argentinskog Plata kukuruza u Amsterdamu. Prve partije, koje mogu doći u obzir za izvršenje tek u aprilu — maju rađene su po višim kursevima od sadanjih. Iz ovogodišnje berbe preostali izvozni višak Argent:ne vrlo je mali, oko 110.000 vagona. S. A. DD. pak, ne forsiraju izvoz u želji da očuvaju sadanje cene, jer bi u slučaju jačeg padanja vlada morala i kod ovoga artikla da interveniše. Iz Podunavlja ponuda je vrlo mala, izvozni višak Rumunije ceni se na oko 50.000 vagona.

Roterdam za decembar notirao je ove nedelje 4,52 hfl. a Čikago centi za ђихеј 45.

Na. domaćem tržištu situacija je vrlo čvrsta. Sem nekih manjih kupovina od strane. Prizada za izvoz u Čehoslovačku

čitavo poslovanje upućeno je na pokrivanje potreba domaćeg

konzuma. Pored pasivnih 'krajeva, znatne. količine kupuje. i

cela. predratna Srbija tako da је. unutrašnji promet relativno

„Vrlo veliki. Мавопзка roba radi se po 99—100, a Чероузка 191—102 din. :

Izvczni paritet “prema OG ma m du u Oea

-yredi-74—75 din., a prema ceni za efektivnu robu 76—78: din.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 761

Stoka. — Tržište stoke, goveda i svinja, i dalje je vrlo čvrsto. Skoro celokupni izvoz sada je upućen u Nemačku. Od 1 januara, kada bude stupio na snagu novi trgovinski

· sporazum sa Italijom, nešto više stoke, uglavnom. goveda, pc-

čeće da ide i u ovu relaciju. Usled skoka cena svinja mast је Za unutrašnju potrošnju dostigla cenu od 18—90 din. Zbog toga primećuje se veća potrošnja ulja.

Čehoslovačka je počev od 14 o. m. zabranila uvoz svinja

·iz naše zemlje usled stočne zaraze koja vlada u nekim našim

krajevima.

Sirovine., — Na tržištu sirovina, poslednjih dana, vladala ie neujednačena tendencija. Sirovine, namenjene industriji naoružanja, održale su postojane i čvrste kurseve. Kod ostalih pak, kursevi su nešto malo popustili. Od metala kalaj, najviše traženi artikal, dostigao je najviši kurs u ovoj godini nepunih 217 funti sterlinga. Ostali metali, prema prošloj педеlji, malo su popustili i notirali su: bakar 44—45, bakar elektrolit 51—511/a, olovo 169%/a, cink 141/s funti sterlinga za tonu. Kaučuk notira oko 8 pensa za libru. Povećanje cene pamuka u Njujorku na 9.10—9.30 centi za libru posledica ie manipulisane ponude. Lombardna stopa je toliko visoka da se proizvođačima više isplati da višak daju u lombard, nego li da iznose na tržište i obaraju cene. Međutim, razvitak cene ubuduće ne prosuđuje se povolino, jer se razlika između promptne cene i kasnijih termina popela na skoro 10%.

Сваки напредак 7 производњи и употреби сђе знање и сва искуетва, што су их од године 1866 стекли специјалисти наше организације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

ДАБДОУЋТЕ МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује -смгуран и економичан. погон.

STANDARD — МАСЦИМ |

Oil Company ог. Јадовјауја | Inc. - ЂАГРЕЂ · BEOF РАД

влагостање“