Народно благостање

26. вовембар 1938.

курузом — с обзиром на обилност бербе — нешто јаче развило, пошто ћемо вероватно морати на зиму трошити и свињско месо за војску — услед оскудице у рогатој марви).

Да видимо сад како стоји са шеницом.

Као што смо видели, принос у шеници изнео је у старим границама око 21.000 вагона. Ако је у Мачви и Подрињу непријатељ много шенице опљачкао, попалио и уништио, онда се ова количина мора смањити за 500—1000 вагона.

Према таблици 2) у којој је изложен принос и извоз шенице, годишња је потреба у Србији око 20.000 вагона. Значи, да је принос довољан да повмири потребу.

И ако нема никаквих података о употреби тих 20.000 вагона, ипак из искуства се зна да највећи део приноса у шеници иде на исхрану варошког становништва, други мањи део (једна осмина) остаје сељаку за семе и исхрану, један део иде на исхрану војске, а најмањи део се извози у виду брашна. Односно тих потреба има да се истакне, да потреба за војску ове године стоји на првом месту. Ако се узме

да дневна потреба за исхрану војске износи 50 ва-

гона шенице, онда је за рат од шест месеца потребно 10.000 вагона. Половина целокупног приноса. Буде ли рат трајао годину дана, онда ће требати вој-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 1571:

сци 20.000 вагона. Ако се узме, да ће произвођачи задржати за исхрану и семе 4.000 вагона, онда би се већ појавио дефицит. Како се, пак, грађанство још увек храни шеничним хлебом, то се дефицит за исхрану војске за годину дана стално увећава.

Као што видимо, у тражњи за шеницом ривализирају међу собом три разне потребе: војна, варошка и сеоска. Како је забрањен извоз, то се целокупан шток налази у земљи, и како вршидба у мкогим крајевима још није ни довршена, то је у рукама државне власти, да одреди, који ће се ред увести у задовољењу ових потреба.

У сваком случају државна власт стоји пред овим фактима:

а) Да ће принос у кукурузу бити већи од домаће потребе, 6) да је принос у шеници мањи но потребе у земљи какве су данас и в) да се комбинацијом кукуруза и шенице, било за исхрану војске или грађанства, може да изађе на крај годину дана.

Наравно да питање о довољности шенице зависи од дужине рата и од тога, хоће ли се употреба кукуруза за исхрану и када проширити и на оно људство, које се сада првенствено храни шеницом. Наравно, да се цело ово досадање излагање има да допуни подацима из Нових крајева, услед чега се може доћи до других закључака.

— Свршиће се. —

ве ње

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

неннннининнниЕтииссшиЕнРНЕКЕН | Prve ројомпе: похетрга u Ki-

mu održano je zasedanie stalnog Jugoslovenskc-italijanskog privrednog odbora, koji je imao da ispita stanje i rezultate međusobne razmene dobara u tekućoj godini i utvrdi »obim razmene« i način plaćania za narednu godinu. Na ovo zasedanje odbora polagane su, sa obe strane, velike nade iz želje da se uzajamna razmena dobara što više poveća. Prvobitna želja bila je da se omogući vraćanje razmene na nivo koji je bio predviđen za 1937 godinu. Za tu godinu naš izvoz u ltaliju bio je predviđen na 310 miliona lira i u granicama toga, za pojedine grupe proizvoda, bili su predviđeni vrednosni kontingent. Međutim, usled nepovoljnog stanja kliringa, naš izvoz U toj godini bio је svega 2584 mil. lira, ali i taj izvoz, i ako nisu bili u celosti iskorišćeni predviđeni kontingenti, nije mogao da bude pokriven uvozom iz Italije usled čega se роvećao pasivni saldo, koji je početkom 1938 godine iznosio 83 miliona lira. Usled toga naši izvoznici dolazili su do para sa velikim zakašnjenjem što je ometalo izvoz.

Slabi izgledi za povećanje razmene dobara sa МКанјот

_ Pri takvoj situaciji privredni odbor na sastanku u јаnuaru 1938 godine za ovu godinu morao je da smanjuje kontingente. Smanjenje je izvršeno na taj način što je određeno procentualno iskorišćavanje kontingenata koji su bili utvrđeni za 1937 godinu. Ukupni iznos tako reduciranih kontingenata bio je predviđen na 180 miliona lira. U toku ove godine situacija platnoga prometa se donekle popravila, ali ipak potražni saldo prema Italiji nije se mogao sasvim izgubiti, jer je uvoz iz Italije i dalje zaostajao za našim izvozom. Saldo je sveden na 35 mil. lira. Ovaj saldo smatra se relativno malim. S druge strane pretpostavlja se da bi većim porudžbinama izvesnih italijanskih proizvoda od strane države saldo mogao i potpuno nestati i otvoriti mogućnosti većem izvozu. Polazeći od toga odbor је za 1939 godinu predvideo naš izvoz u Italiju

· na 250 miliona lira.

А ,

Ova cifra daleko je od toga da bi, u pogledu razmene, zadovoljila obe strane, uprkos tome što kod obeju zemalja postoji želja da se međusobna razmena dobara poveća. No veliko je pitanje da li će se i ovaj obim moći da ostvari. To će zavisiti od dveju stvari: od povećanja italijanskog uvoza u našu zemlju i od mogućnosti našega izvoza. Poslednje naročito vredi za Žitarice za koje jie predviđen kontingent od 41 mil. lira. Pored kukuruza u ovaj kontingent ulazi i 5000 vagona pšenice. Kod pšenice glavnu ulogu igraće cena. U tome međutim, nije postignut nikakav sporazum. U zaključni protokol uneta su samo stanovišta obeju delegacija. Naša delegacija polazila je od naše unutrašnje cene, dok su Italijani imali u vidu svetsku cenu dajući izvesnu varijabilnu premiju, Кеја bi se nadoplaćivala do izvesne visine jtalijanskOg UuVOznog pariteta. S obzirom na to niie verovatno da bi ovaj kontingent mogao da bude iskorišćen. Za stoku i stočarske proizvode predviđen je kontingent od 661/»> miliona lira. Ovaj kontingent povećan je prema dosadanjem stanju, jer će Italija u narednom periodu biti više upućena na uvoz stoke pošto je ove godine, usled nestašice stočne hrane, poklala znatno preko normalnog klanja. Isto tako povećan je i kontingent za drvo

na 108 mil, lira. Za sve ostale artikle predviđen je kontin-

gent od 351/» mil. lira. Što se fiče italijanskog uvoza u našu zemlju on bi se mogao povećali na bazi državnih porudžbina. Er u ai РРА ЕЛЕН ЕНЕН ЕНЕШЈ | Зашто је земљарина још увек тежак терет за нашу пољопривреду

Стара је ствар да висина пореза не зависи само ол закона него и од пореске администрације која их примењује. Могу закони бити не знам колико либерални па да ипак за пореске платише постану тешки, ако администрација не схвати своју дужност да их спроводи друкчије него фискалистички. Пољопривредна комора у Новом Саду изнела је у свом првом извештају интересантан случај претераног оптерећивања и пољопривреде земљарином. Законом о непо-