Народно благостање

Страна 758

срдним порезима од 1928 реформисан је начин израчуна-

вања катастарског чистог приноса. IIponHcH закона су:

много либералнији од оних пре рата. Тако се на пр. међу

дозвољене трошкове које треба узети У обзир приликом“

израчунавања кат. чистог приноса убраја и накнада штете

за ризико, трошкови амортизације и издржавања зграда,.

живог и мртвог инвентара. Тога у пређашњем закону није било. Па ипак је земљарина већа него пре. Узрок томе је што су као база за' израчунавање приноса узете цене из

1925/26 које су знатно више од данашњих и погрешан 06-.

рачун спреге, Она претставља највећу ставку у игдацима

сваког газдинства. На једно јутро. рачуна. се 8—10 спре-. жних дана. Ако се смањи на 3—4 дана, као: што то раде. пореске власти у Дунавској бановини, онда су трошкови.

производње знатно мањи а:катастарски чисти принос већи. Јасно је да при таквом начину рачунања земљарина испада много већа него што би смела бити по закону. Снижење њено од 1935 смањило је. порески терет, али. су грешке администрације остале неисправљене. А све дотле ће сељак плаћати више пореза него што закон тражи

Invalidski zakon od 1925. pretrpeo: je ovih dana treću izmenu. Žakonom od 1929 broj ličnih invalida. sveden ie na 18.809 a porodičnih na 52.928 tako da je ukupan broj lica Ola su uživala. invalidska prava iznosio 71.737... Poslednja uredba o ratnim invalidima povećala je taj broj na 138.003 i to 29.414 ličnih invalida i 108.699 porodičnih. Ukinut je cenzus za prijem invalidnine i tako će ponovo steći invaiidska prava sva lica koja su ih: izgubila zakonom od 1929. Osim toga moći će da se prijave svi koji su iz makog razloga ranije bili odbijeni i oni koji se đosada nikada nisu javili.

· Finansijski efekat Uredbe računa: se na 243,987.842 din., dok je u budžetu za 1988/39 predviđeno 103,490.842 din. Invalidi su podeljeni u 10. grupa. U prvoj grupi invalidnina iznosi godišnje 9.000 din., u drugoj 7.200, u trećoj 5.480 itd.

: Pored toga invalidima I grupe isplaćivaće se dodatak za negu i tuđu pomoć u iznosu od 9.000 din. godišnje. Ratni vojni invalidi, rezervni oficiri, rezerVni vojni činovnici i privatne profesije dobijaju još specijalni dodatak koji iznosi u ]I raz: redu skupoće dnevno 20: din.: u“JI 16 din. i II 10 din: Ovaj dodatak ·primaju i porodice pogmulih, mrtvih i nestalih, i to ртета тазротеди зКиросе 10, 8 i 5 din. dnevno.

- invalidi II do: VI grupe koji su siromašnog stanja imaju pravo na dodatak na skupoću za sebe i za svakog člana porodice. od 1.080: din. godišnje u I, 790 din. u Il i 0 din. u Il razredu skupoće.

Porodice u ratu poginulih, umrlih i nestalih ratnika, kao i' porodice lica iz S:2 koja nisu ratnici primaju invalidninu od 1.056 din. godišnje, a pored toga i mesečni dodatak na skupoću .ža svakog člana 'koji se: kreće od 90 do 30 din., već prema razredu skupoće.

Oba roditelja umrlih invalida, poginulih, umrlih i nestalih' ratnika primaće godišnje invalidninu od 2122 ап а jedan 1.056·i dodatak na skupoću od 90, 60 i 30 din. Malo: letna braća i sestre imaju pravo na “/io invalidnine.

Invalidi koji su svoje pravo prodali državi dobijaće po: novo invalidninu, ako plaćaju ispod 200 din. neposredne. poreze.

Broi invalida i izdaci novomi . Uredbom znatno su povećani

ZE У неколико најновијих публиСветска пољопривредна кација Друштва народа светпроизводња после рата _ ска аграрна производња третирана је много исцрпније но | ранијих година и анализе су употпуњене новим, веома интересантним подацима. На основу тога богатог материјала један пресек развитка светске аграрне производње после рата изгледа овако: i

ЛАНА НАЗВАНЕ |

_БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр: 4 |

. Mo 1930' г. . производња је расла; од тада до 1934

остала: је стационарна, а последње три године поново ра=' сте. У периоду 1935—1937 светска аграрна производња пре“

вазишла је: волумен из 1929 за 1290. Повећање се вршил)

у свима деловима света, али у врло различитој мери. Нај-.

веће повећање забележено је у Европи. Европска произ-

водња (1929 = 100) повећала. се са 03 у периоду 19255. 1929 на 109 у 1937 или за 16 поена (без Совјетске Русије)..

У Северној Америци производња се незнатно повећала, све-

га за 2 поена, а у осталим континентима бележи пораст га. 15 поена, Ова тенденција у развитку аграрне производње. карактеристична је за цео послератни период. Услед тога. наступило је померање учешћа појединих контингената У. аграрној производњи. Осим Северне Америке сви остали,

континенти повећали су своје учешће. Учешће Европе y 1987 према 1925—1929 повећало се са 33,8 - на 35,6, а осталих контингената за 31,5 на 32,90. Код Северне Америке имамо опадање са 22,2 на 20,1, а код Совјетске Русије са 12,5 на 11,3%/0. |

По појединим групама производа производња се кретала врло различито. Основну карактеристику развитка претставља повећање значаја производње индустријских сировина аграрног порекла. У периоду 1920—1937 производ-

ња предмета исхране повећала се за 4990, а индустријских

сировина за 839, тј. скоро двоструко више. Производња сточне хране напротив, у целом послератном периоду била

је мање више стационарна. Резултат оваквог развитка бао.

је опадање релативног значаја предмета исхране и пораст значаја аграрних сировина у светској аграрној производњи. У 1925 г. предмети исхране у укупном волумену аграрве производње претстављали су 72,14, а у 1937 њихов релативни удео пао је на 67%о. Напротив, у истом периоду удео сировина аграрног порекла повећао се са 29,7 на 33%о. Производња индустријских сировина аграрног порекла кретзла се паралелно са индустријском активности света. До 1929 производња је константно расла, од тада до 1982 опадала, а од 19832 понова систематски расла.

Поред структурелних вршена су и географска померања. Производња предмета исхране 1937 према 1925—1929 порасла је у Европи за 179, те се њен удео повећао са 36,5 на 39,20. Код Северне Америке производња је смањена за 49/у,. а њен удео опао је са 21,5 на 19,20. Код осталих контингената повећање износи преко 139“, а њихово учешће порасло је са 28,9 на 30,2%. У порасту производње сировина прво место заузима Совјетска Русија. У 1987 према 1995—1929 њена производња повећала се за непуних 200% што значи да се њен удео у светској производњи удвсстручио: са 43 на 9,190. Удео Северне Америке пао је са 41,1 на 31,69, Европе са 27,1 на 26,0 а код осталих континената имамо пораст са 27,5 на 28,8%/0.

На основу класификације по пореклу индустријске аграрне сировине деле “се на две групе: на производе биљног и сточног порекла и на шумарске производе. На челу пораста производње, после рата, били су шумски производи. У 1987 према 1925 њихова производња повећала се за 158%/. Разлог оваквом порасту лежи у чињеници да је дрво: постало универзална сировина. У индустријској производњи после рата настао је читав низ нових артикала чију сировинску базу претставља дрво. У послератном периоду производња шумских производа опадала је само три године: 1930—1932; за све остало време била је у порасту. Највећи пораст забележен је за последњих пет година (1929 = 100), са 106 у 1933 на 175 у 1937 години. Производња сировина пољопривредног поекла (углавном текстилна влакна и уљано семење) развијала се много спорије и све до 1985 г. она није успела да прекорачи ниво 1929. То се десило тек последње две године, 1986 и 1987.