Народно благостање

3. децембар 1938.

Amerikanci traže potpunu isplatu, a Nemci predlažu da povedu pregovore, i da se isplata reguliše drukčije. Američko potraživanje ceni se na 15—20 mil. dolara, a od toga oko 10 mil. otpada na zajam za oporavlienje, koji je Austrija zaključila 1930 godine. - | |

___— Vlada SAD namerava da u toku ovog meseca zakljiuči zajam od 1l!i/» milijarde dolara. Jedan deo će se UDOtrebiti za konverziju blagajničkih zapisa koji dospevaju u martu 1939 (942 mil.). Još se ne zna kolika će biti kamatna stopa i. rok. Pošto je u septembru izvršena konverzija od 544 mil. dol. blagajničkih zapisa jednim delom papirima sa rokom od 12—14 godina, računa -se da će i sada jedan deo zajma biti dugoročan sa. rokom od 29—95. godina i kamatom од 23/49/8. U zadnje vreme, pošto nema podesnog plasmana, tražnja državnih dugoročnih: papira se povećala. Renta njihova pala ije od 92,65 u januaru na 2,48% u oktobru 1938.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Argentinska vlada dopunila je зуоје гебепје с 7аbrani uvoza bez dozvole od 1 decembra 1938. Uvezena roba neće se moći car:niti u argentinskim lukama, pre nego UVOZnik pokaže dozvolu za uvoz. Privremeno je dozvoljen uvoz bez prethodnog odobrenja suvim putem iz susednih zemalja. ali će se i to pitanje uskoro regulisati. Da bi vlada imala pregled, moraće uvoznici od vremena na vreme da podnesu izveštaj nadležnoj vlasti o količini uvezene robe. Zasada još nije rešeno po kome kursu će se platiti roba uvezena posle 8 novembra, kada je izmenjen kurs funte od 16 na 17 pezosa.

САОБРАЋАЈ

— Direkcija državnih železnica odredila je dva motorna voza Za saobraćaj na području Ljubljanske direkcije.

— Ministar finansija rešio je da se uspostavi poštanski novčani promet pomoću uputnica. Svaka osoba može da šalie do najviše 300 din.

— Engleska železnička društva žale se da imaju velike gubitke zbog konkurencije automobilskog saobraćaja. U toku 1938 morali su da menjaju nekoliko puta tarifu. Broj putnika i količina prevezene robe su se znatno povećali pa ipak nisu mogli pokriti izdatke, i za 43 педејје оуе godine zabeležen je deficit od 5 mil. funti (1.190 mil. din.). Zasada ne može se izračunati koliku štetu trpe železnice zbog konkurencije, ali se drži da je ona veća nego 1992, kada je bilo u saobraćaju 380.000 automobila i kamiona, dok ih sada ima 490.000. Železnička društva ističu kao veliku prednost automobilskog saobraćaja, što on nije regulisan od strane države, i zbog toga automobilska preduzeća imaju punu slobodu u pogledu određivanja tarife i prevoza putnika i robe.

РАТНА ПРИВРЕДА

— Vlada Sjedinjenih Američkih Država izradila je program za izgradnju najveće vazdušne flote na svetu. Za 2 godine treba da se proizvede 19.000 aviona. Pretstavnici fabrika aviona održali su povodom #ога konferenciju sa delegatima vlade radi povećanja proizvodnje. Odlučeno je da se proizvodnja poveća na 1000 aviona mesečno.

— Engleska avionska industrija, iako radi punim kapacitetom, ipak se stalno proširuje. Sada se izgrađuje jedna fabrika u Mančestru i druga u Gločestru koja će raditi isključivo za vojsku. Troškovi izgradnje izneće 9 mil. funti (476 mil. din.). Čim budu gotove biće date u zakup jednoj firmi, koja je dobila odobrenje da emituje 49 obligacije u vrednosti od 3,90 mil. funti radi stvaranja potrebnog obrtnog kapitala.

КОЊУНКТУРА

— Opadanie industrijske proizvodnje, koje je započelo u Holandiji 1937, dalo je povoda jednoj grupi prirvednika da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ссерана 779

podnese vladi memorandum u kome je izloženo privredno stanie zemlje. Deficit u budžetu 1938 iznosi 198 mil, forinti. Državni dug dostigao je cifru od 1.380 mil., a rashodi stalno rastu. Posledica toga je sve veći porast fiskalnih tereta. Pošto je rezultat takve finansijske politike opadanje proizvodne delatnosti i povećanje broja nezaposlenih, u memorandumu se traži promena vladine politike, u prvom redu smanjenje državnih rashoda. | Пе

— Вгој zaposlenih u SAD povećao se u oktobru za 248.000. Jače začlanjivanje u sindikatima i primena socijalnih zakona odrazili su se na ukupnoj nadnici, koja je porasla za 3,93%, dok je broj zaposlenih veći za 0,8%. Više od trećine novih rađnika dobiti su pošao u industriji automobila.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Dtižavni savet presudio je, da -bedinerke, bez obzira na to koliko zarađuju, ne potpadaju pod socijalno osiguranje. Središni ured je zastupao gledište da samo za one bedinerke ne važi socijalno osiguranje, koje zarađuju manje od 9200 din. mesečno.

— Na području Rudarskog glavarstva u Beogradu i Skoplju 1937 broj nadnica u rudarskoj i topioničkoj industriji iznosio je 6,49 mil. prema 5,77 mil. 1936 godine. Prosečan broj osiguranih članova bio je 25.164 ргеја 22.585 и 1936 godini. Чкирпа пићоуа хагада је БПа 192,3 mil. prema 162,6 mil. din.

из пословног СВЕТА Trgovački registar:

Preloška štedionica d. d. u Prelogu, upis promene čl, 8 društvenih pravila i članova upravnog odbora g. g.: Mikulčeka Stjepana i Bermaneca Antuna. — Bukovačka ciglana d. d. u Zagrebu upis člana upravnog odbora zg. inž. Lenarčića Milana. — »Hermes« d. d. u Zagrebu, upis promene čl. 172 5,12, 17, 23, 24, 32 i 38 društvenih pravila (naziva firme u Dušan Kovačević d. d., Zagreb itd.) i članova upravnog odbora g. g.: Vladimira Andraševića, Stiepana Kenfeljia, Milana Vodanovića i inž. Otona Frangeša. — »Dolina« šumska industrija :drva d. d., upis članova upravnog odbora g. g.: Artura Mahnika i d-r Nikole Šalera. — Prva požeška parna ciglana na dionice u Slav. Požegi, upis članova upravnog odbora p. g.: Ivana Заmardžije, Petra Smoljanovića, d-r Mikulića Matije, Nedola Emila i Teodora Filića. — Borlin d,. d., u Varaždinu, upis članova upravnog odbora g. g.: Josipa Bombela, d-r- Vuka Vučetića, d-r Šternberga Feliksa i d-r Bele Volaka. — Elerman i Vilson, agencija za plovidbu a. d., Sušak, upis promene ČI. 23 društvenih pravila. — Daliska štedionica d. d. u Dalju, upis članova upravnog odbora g. g.: Bago Josipa i Simendića Vlade. — Osječka ljevaonica železa i tvornica strojeva d. d. u Osijeku, upis članova upravnog odbora g. g.: Prokopa Čipere, Frana Paulića i d-r Luje Enderle, — Građanska dionička štedionica u Daruvaru, upis članova upravnog odbora g. g:: Potočnjaka Venceslava i Juzbašića Milana. — Električna centrala u Ogulinu, upis člana upravnog odbora g. Mije Salopeka. — Jugoslovenski serum zavod d. d. u Zagrebu, upis promene čl, 2 društvenih pravila. — Međumursko petrolejsko d. d. u Selnici, upis promene čl. 38 društvenih pravila (povišenje glavnice sa 2,5 na 12,5 mil. din.) i člana upravnog odbora g. d-r Hekera Pavla. — Trgovačka i obrtna banka u Novom Sadu, upis promene čl, 3, 18, 26 i 33 društvenih pravila i članova upravnog odbora 2. 2.: д-г Манса Milana, Milutinovića Slavka i Đermanovića Gojka.

Zborovi akc. društava:

7 decembar, — S. H. Gutman d. d. u Belišću (vanred.), Domaća tvornica rublja, Zagreb (red.), — Tvornica za pamučnu industriju d, d., Zagreb (red.).