Народно благостање

5) neneMGap 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 173

Рат и привреда

— Један прилог из историје Србије —

реферат о жетвеном пшриносу м мсхрани војске | ме кређенстхтва 19124—1%915

ЈУ ДЕО: КАКВЕ БИ МЕРЕ ВЛАДА ТРЕБАЛА ДА ПРЕДУЗМЕ У ПОГЛЕДУ ИСХРАНЕ У ОВОЈ ГОДИНИ

Из досадањег посматрања изводе се логички ови проблеми:

1. Треба ли увозом шенице или брашна створити један сток, који би имао да се употреби у случају да рат траје и сувише дуго.

2. Треба ли и на који начин, организовати политику исхране војске и становништва.

Ad 1) Да ли треба благовремено увозом створити једну резерву зависи од ових момената:

а) да ли има шанса да се пређе на непријатељску територију, јер онда се проширује знатно поље за снабдевање,

6) има ли понуде уопште,

в) каква је цена у иностранству,

Tr) има ли држава сретстава за то (финансиски разлог).

д) треба ли извозити злато у овим приликама (економско-политички разлог).

На питање Ад а) не може нико дати одређен, и због тога се по правилу даје негативан, одговор.

На питање Ad 6) ја не могу да одговорим. У томе погледу постоје извесна факта, о којима се мора да води рачуна. Од свију европских држава, које извозе шеницу, једина још Румунија није забранила извоз. Није искључено, да и она те мере предузме, у најкраћем времену, у коме би случају и закључци са лиферантима остали нереализовани. Остаје још Америка као понуђач. Ако се претпостави надмоћност Енглеске на мору, онда нам није одузета могућност, да се снабдемо американском шеницом. Америка ће бити сталан понуђач и то за већу количину, пошто отпада Немачка као купац. Тако се бар може да претпостави, а како ће се у пракси екулирати американска шеница, то је питање на које се из Врховне Команде не може да одговори. Које ће неутралне државе транспортовати, хоће ли енглеско тржиште и даље остати посредник, какви ће бити услови лиферовања, све су то питања, на која се тек преговором са посредницима може добити одговор.

Ад в) што се тиче питања цене, у рату важи правило, да се финансиски и економски обзири имају да потчине војничким, а исхрана војске један је од најважнијих постулата у рату. Ван сваке је сумње, да је цена људске и сточне хране знатно скочила. Та је цена резултат панике. Вероватно је, да ће све зараћене државе, које буду у превласти на мору, куповати пшеницу не по сразмери потребе, већ ради стварања резерве која треба да · послужи за случај најнепевољније прогнозе. Врло је вероватно, да ће се и Русија појавити као купац.

За идућу годину претстоји огромна хоса. Зараћене државе неће моћи да засеју онолико колико то чине у нормално доба. Може се, дакле, — чак и под претпоставком веома повољне жетве у Америци рачунати са врло високом ценом у 1915 год.

Адг) ид) Питање о набавци са стране зависи

Резиме прве тачке гласи: Ако држава има финансиске могућности, не би требала да пропусти, да образује резерву од 2—3.000 вагона шенице или брашна.

У противном случају имао би се дефицит у шеници да попуни кукурузом. То би сељаку добро дошло, јер он ове године може да уновчи само оне производе, које буде држава куповала, а несташица новца ове године је код сељака и сувише велика.

Овим долазимо на питање, да ли држава треба и на који начин да организује исхрану војске и становништва. Ако рат буде трајао дуже од пола године, ако држава не буде могла да створи извесну резерву у шеници, и најзад, ако будемо морали да водимо рат до краја на нашој територији, онда је неопходно потребно, да држава још сада предузме мере ради што правилније употребе овогодишњег жетвеног приноса за исхрану војске и становништва.

По правилу, држава у рату води искључиву бригу о исхрани војске, а цивилну исхрану оставља и даље приватној иницијативи. Интервенција државна у томе обиму, на име, регулисање исхране целокупног становништва изгледа на први поглед практички веома опсежан, компликован и тежак, а са гледишта политичког и веома опасан посао. То је у неку руку остварење социјалистичког постулата наоцинализирања најважнијих добара народне привреде (узгред буди речено, у Немачкој су то предлагали сами конзервативци, тражећи монопол жита и за мирно доба). Рат је патолошко стање социјалног организма; он сам собом револуционира услове производње, потрошње и саобраћаја у толикој мери, да су изванредне мере, ма колико изгледале необичне и опасне, често једино оправдане. У рату се суспендује саобраћај добара за Приватан рачун, а то је основа привреде засноване на подели рада и размени. Кад престану железнице да служе приватним, онда престаје и целокупна трговина заснована на искоришћавању разлике у месту и цени. У рату држава 10стаје често у извесним артиклима једини потрошач, она прима на себе задовољење потребе великог броја људи, она се брине о усевима, о жетви, о набавци радника итд.

Што се тиче практичних разлога у корист државне политике исхране војске и становништва они су још очигледнији. Учешћем великих држава у рату суспендовано је светско тржиште у Европи. Ако рату приђу још балканске државе, онда ће Србија доћи у положај, у коме се сад налази А.-Угарска: биће буквално отсечена од целога света. Тиме би се уништио један од главних фактора приватне иницијативе у економском животу Србије: спољна трговина. Већ сад цене не зависе више од оних на светском тржишту, трговина је већ сад великим делом обустављена, приватна иницијатива нема поља за рад,

од тога, каквим сретствима располаже државна. каса. __ни- основице за калкулацију. Ако. Србија буде осуђе-

Набавке се морају вршити златом.

на да дуже време живи од свог сопственог жетве-