Народно благостање

·Dok Prizad plaća pšenicu

- _ n 1938.

Уосталом ми сматрамо да кретање сопствених HOBположај државе. с "режимом девизних ограничења.

Никаква се плаћања — робна ни финансијска — не могу да врше новчаницама, јер поверилац тражи своју, односно уговорену валуту. А то је чак и правно искључено за плаћање у земље са везаном девизном привредом. Извоз новчаница у већем обиму долази у комбинацију само за извоз капитала. Али кад из једне земље почне извоз капитала онда је курс извезених новчаница веома низак. (Наше новчанице у прошлој години имале су врло повољан курс на страни, јер не само да није било бекства капитала из Југославије, већ се опажао прилив капитала и из иностранства). - =

_ Новчаница. је платежно сретство. у земљи и њу може да купи само онај, који има за њу употребу у земљи (или банкар који има таквог купца). Та је употреба, међутим, минимална. Код нас се никаква плаћања за извезену робу не могу да врше новчаницама, пошто извозник мора да лиферује валуту. Купац може бити само извозник за део девиза, који је успео да прокријумчари. А тога тек не може бити много. М чак је врло вероватно да би он кмао много више рачуна кад би то потраживање на страни уновчио продајући прокријумчарене девизе у земљи.

"Узгред да напоменемо да постоји само једна земља са строгим девизним ограничењима код које постоји јак извоз новчаница, а вероватно и увоз. То је Немачка. Али то има један изузетан узрок: бекство јеврејског капитала. То није, дакле, никаква пословна трансакција. А ван сваке је сумње да немачке новчанице, које с времена на време вреде на страним берзама цигло четвртину вредности слободне марке, улазе непрекидно у Немачку. Иначе их нико не би уопште ни купио. Ни најстрожија контрола није у стању да сузбије увоз новчанице. Он је, као што рекосмо, вероватно у малим износима, за туристичке циљеве и то само за један део, јер би иначе власт могла лако да га констатује. М баш због тога тај нелегални увоз новчаница немачких у Немачку нема апсолутно никаквог утицаја на курс осталих легалних марака.

Pretsednik društva za unovčenje viškova agrarnih proizvoda, koji je polovinom novembra doputovao u London, izjavio je da se SAD ne misle odreći izvoza pšenice i da moraju stvoriti mesta na svetskoj pijaci za 272.000 vagona ne samo u ovoi godini, nego i za buduće. Novi međunarodni sporazum o pšenici, na čijem ostvarenju SAD insistiraju, po rečima američkog delegata, mora im priznati ovo učešće, ako se ne želi da ga one same obezbede. Preteći stav ove izjave bio je naročito uperen na Argentinu, koja se još uvek koleba da primi američku tezu o regulisanju svetskog izvoza pšenice i podeli svetske pijace. Iz izliave američkog delegata saznala se i jedna druga interesantnost, na ime da je Rumunija 20.000 vagona pšenice, koje je nedavno prodala engleskoj vladi, zaključila po 1,50 dolara za 100 kg. fob odnosno oko 75 din. Američki delegat kritikovao je ovu prodaju izjavljuiući da je ugovorena cena daleko ispod one po koioi SAD danas prodaju, a ujedno se napadaju kao rušilac svetske cene. :

144—160 đdin., Rumunija prodaje Engleskoj 20.000 vagona po 75 dinara

Dolazak američkog delegata u Evropu ima dva cilja: da sondira teren kod važnijih zemalia za sklapanje novog međunarodnog sporazuma i da ispita mogućnost prodaje američke pšenice. Od 272.000 vagona, koliko je za tekuću kampanju određeno za izVoz, do зада je moglo da bude izvezeno svega oko 100.000 vagona. 1 ova količina izvezena je sa velikom mu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 71 5.

kom; društvo za unovčenje viškova agrarnih proizvoda moralo je faktički da nadoplaćuie znatno više no Što iznosi Tazlika između domaće i svetske cene. S obzirom na to izgledi za plasirani preostalog, preko polovine od određenog, iZvoznog viška i drugoj polovini kampanje, kada će se na tržištu pojaviti pšenica južne hemisfere, poštaju sve nepovoljniji. | -

Pojava američkog delegata u Evropi, koji je ovlašćen da zaključuje i ugovore o prodaji pšenice, pretstavlia demonstraciju SAD, koje na faj način žele da izvrše pritisak na izvozničke zemlje da prihvate ideju novog međunarodnog sporazuma, kojim bi bila izvršena podela svetske pijace, a preko ovoga omogućen uficai na regulisanje proizvodnie odnosno na održavanje stalne i povoline cene pšenice,

Први извештај Сузоров који у овој години бележи опадање броја осигураних је онај од септембра. Осигураних је било 754:773 радника и намештеника, за 2.200 мање него у августу 1988, али за 38.099 или 5:32% више него у септембру 1987. Значи ли то да се и код нас: јављају знаци кризег Сувише би рано било правити такве закључке, јер опадање броја запослених у јесен је сезонска појава, а у септембру вероватно да су и догађаји у светској политици утицали у том правцу. Ми смо у броју 45 0. г констатовали да је смањење рударске производње, опадање спољне трговине и с тиме у вези речног и поморског саобраћаја израз спољних фактора а не знак унутрашње коњунктуре. Просперитет наше прера-

ђивачке радиности је већи

у септембру 1938 него у септембру 1987,

Та констатација потврђена је извештајем Сузора, пошто је број запослених смањен у рударству за 922, високих градња за 2.217, индустрије одеће и чишћења за 773, кућне послуге за 468, хигијене за 413, индустрије коже и гуме за 270, камена и земље за 115 и папира за 94. Дакле, смањење запослености је забележено код малог броја грана код којих је то или сезонска појава, или је израз спољнополитичких догађаја.

Напротив, знатан пораст запослених забележен је код индустрије дувана и то за 8.584, хране и пића 6.183, грађења железница, путева и водоградња 4.873, индустрије превозних сретстава 2946, металне и машинске 2.833, трговине 2.336, текстилне 2.241, шумско-пиланске 1.721, општинских послова 1.584 приватних саобраћајних предугећа 1.510, прерађивања коже и њених сурогата 1.444, јавног саобраћаја 1.189 и хигијенске индустрије 11.086. Према томе, основне гране наше привреде, које запославају највећи број радника и намештеника у септембру су биле у знаку полета. Према њиховој географској расподели одговара и пораст чланова код Оузора у Београду за 10.044, Нишу 5894 и Скопљу 4.951, а код оних у Бањој Луци за 1.640, Загребу 1.625, Сушаку 949 и Карловцу 285.

Укупна зарада била је 457,29 мил. према 455,40 мил. дин. у августу односно 419,56 у септембру 1937. Дакле, надница још увек расте, иако је темпо пораста спорији него у ранијим месецима, и била је за 0,17 дин. већа него у авгуcry 0. г. а за 0,81 дин. већа него у септембру 1937.

EEE шиша Рјоутађа na rekama i kanalima

Polet 1937 zahvatio je i Rod nas poslednjih godina

rečnu plovidbu stalno raste. Po statistici Uprave pomorstva i rečnog saobraćaia prošle godine preVvezena količina proizvoda iznosi 5,5 mil. tona ili jednu petinu дпе ргеуехепе na državnim železnicama prema 4,9 mil. t u 1936 i 4 mil. t u 1935 godini. Porast je, kako cifre pokazuju,

___________ ___ R_

ere ara ra епа ете инат ВЕЛЕ.