Народно благостање

Страва 792

са 10 дин. дневно. Њену висину утврдиће општински одбор. У планинским местима изнад 1000 м. надморске. висине такса ће износити 50 пара по особи и дану. Туристички промет оптерећен је углавном У виду бањских такса и порезе на боравак странаца. Бањске так-

„се убиру од посетилаца лечилишта оне организације, које

се старају да лековити извори или климатска места буду приступачна публици, у првом реду болесницима. Бањска такса не мора да има карактер јавно-правне дажбине. Она је цена оних услуга, које се посетиоцу пружају у виду инвестиција, које чине лечење и боравак у дотичним местима удобним. Порез на посету странаца, или хотелски порез, који је после. рата примењен у. већини земаља, је дажбина, коју посетилац мора. да плаћа без да му се пружа извесна противчинидба, Порез на посету странаца применили су и наши градови после рата, Влада је Уредбом о унапређењу туризма од 23 фебруара 1936 год. наметнула извесне обавезе општинама за унапређење туризма и за покриће тих трошкова одредила је порез на посетиоце туристичких места, који је у Уредби погрешно назван таксом. Гро туриста чине они који путују за време свог годишњег одмора. Они припадају већином друштвеним слојевима са ограниченом платежном снагом. Њих ће порез на боравак у туристичким местима тешко погодити, Цене у нашим туристичким местима су и онако превисоке у односу на цене у сличним местима у иностранству. Оптерећење посетиоца порезом још ће повећати трошкове боравка у туристичким местима, што може да буде од врло озбиљних последица за даљњи развитак туризма, Туристичка места у супротности са лечилиштима немају монопол, Посетиоци могу врло лако, без веће штете за своје здравље, да иду у друга места. Стога свака дажбина на посету гостију може да погоди најосетније само туристичка места.

4 о убостани Атју«, и ђгоји 5—8

35.000 Jugoslovena »04и2- 1938 e. donosi članak о. буајта« ер Ггапсизкип #гЕ0У- сега Јапка, о iseljavanju Juсипа, 2апашата i rad- goslovena u Francusku, iz konicima . јест donosimo nekoliko intere-

santnih podataka. Pre: rata pravac iseljavanja bila je Amerika i to najvećim delom SAD. Posle rata, kadasu američke države ograničile

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

6 JE

Бр. 50 useljavanje, a za vreme krize sasvim zabranile, Francuska postaje sve više privlačna tačka za nezaposlene radnike. Prvih godina posle rata ona ie trebala znatan broji radnika, za radove u istočnim krajevima porušenim usled rata. 1913 god.

ona je imala preko milion stranaca zaposlenih u industriji i

polioprivredi. To su većinom bili iselienici iz susednih zemalja. Posle 1918 na francuskom tržištu rada pojavljuju se

u većem broju radnici i iz udalienih zemalja: Poljske, Čeho-

slovačke i Jugoslavije. Broj stranaca postepeno raste i 1931 dostigao je najviši nivo (2,8 miliona). Ogroman deo jesu mladi ljudi od 25 do 29 godina starosti. Najvećim delom žive u južnim departmanima, zatim u industrijskim krajevima. sševerne | istočne Francuske. Najveći procenat otpada na Talijane (30% od ukupnog broja: stranaca), a naimanje na Jugosilovene (1,2%), ali za vreme krize najviše su porasli naši iseljenici (110%%), zatim poljski (64%) i čehoslovački (44%).

Po profesiji najveći deo stranaca ·jesu radnici. Prema popisu 1931 njih je bilo 1,079.000 ili 67,6%" od celokupnog broja iseljenika. Šefova preduzeća je bilo 154.000 (9,690), činovnika 150.000 (9,4%0) i slobodnih zvanja 156.000 (9,8%0).. Ma da su iseljenici većinom muškarci, znatan procenat otpada na žene. U izvesnim granama privrede one su brojnije od muškaraca. Tako je 1931 od stranaca šefova poljoprivrednih preduzeća bilo 65%o žena, trgovačkih 22%0; od stranih činovnika u trgovini. 49% su bile žene.

Poslednjih godina naši iseljenici sve više idu u Francusku. Tačan broj nije moguće odrediti. Naša statistika iseljavanja u evropske zemlje datira od 19927 i dosta je manikava. Francuska statistika ie takođe nepouzdana, pošto se mnogi stranci prijavljuiu kao francuski državliani, a ona se i vodi po državama a ne po nacijama. Osim tog popis se vrši u mesecu, kada još nema sezonskih radnika. Po francuskoi statistici Jugoslavena ie bilo 1921 god. 3.452. Do 1931 taj ie broi porastao па 31.873. Од tada ie počeo da opada zbog krize, ali od 1935: ponovo se diže i 1937 je bilo naših iselienika 25.000.

Po profesiji Jugoslovena je bilo 1931 god. 435 šefova preduzeća (žena 66), činovnika 592 (žena 140) i radnika 21.132 (žena 1.354). Najviše ih {e zaposleno u industriji, 11.044 muških i 489 žene, zatim u rudnicima 5.010 muških i 75 žena i šumarstvu i poljoprivredi, 3.608 muških i 576 žena.

а Феб

ОБАВЕГ

—- Stočarstvo spada među najvažnije grane argentinske privrede. 45"'/ poljoprivredne površine služi za podmirenje njegovih potreba. 1937 je bilo 33,1 mil., goveda i 43,79 mil., ovaca. Godišnje se kolje 65,7 mil., goveda i 7 mil., ovaca. 35%/o zaklanih goveda i oko 60% ovaca izvozi se. Izvoz mesa čini 16% celokupnog izvoza. Najveći kupac je Engleska koja prima 90% godišnjeg izvoza.

— Đravska banovina je kupila na Pragerskom posed od 70 ha na kome će :Ministarstvo pcljoprivrede urediti državnu 'ergelu; Ono je već odobrilo kredit od 200.000 din. za kupovinu kobila.

— Grčka proizvodnja pamuka od 1931, pomagana od vlade i Agrarne banke, povećala se toliko da će moći uskoro ne samo da podmiri unutrašnju potrebu nego će oštati izveStan višak za izvoz. Zbog. nepovolinog vremena ovogodišnja berba dala ie 48.000 t prema 63.000 1937. Agrarna banka sada nastoji da podigne cene pirinča kako bi na taj način uticala ma, povećanje proizvodnje. Pošto je maslina ove godine na-

| POLJOPRIVREDA

ТАЈНА СЛУЖБА

аггадаја од Чејоспа 1 гдауог угетепа ргодикеја шја 1тпоз! svega 81.000 +, ха 519 тапје nego 1937.

— Proizvodnia hmelja u Dravskoi banovini 1997 iznosila je 23.997 metar. centi. Prodano je 23.187, na početku seтопе 1988/39 озђајо је još kod proizvođača 40 metar. centi. Ovogodišnja berba dala je oko 13.000 metar. centi. Cena je u početku za prvoklasnu robu bila 25 din. po kg. a za drugoklasnu 23 din. U oktobru su se podigle na 39 din. za naibolju robu.

— Sredinom decembra održaće se u Vinipegu (Kanada) međunarodna konferencilia koja će se baviti pitanjem ргоizvodnje i prodaje pšenice, Na nioi će učestvovati i Argentina, pošto su SAD obećale da neće subvencionirati izvoz pšenice u Južnu Ameriku.

— Medunarodni poljoprivredni institut u Rimu objavio je treću procenu površine zasejane žitom i lanom u Argentini. Pod pšenicom nalazi se 8,44. mil. ha. za &8,G9/o ~ više nego 1937/38, a za 11% više od prosečne površine za poslednjih 5 godina. Lanenim semenom zasejano je 2,67 mil. ha, za 5,99%