Народно благостање

10. децембар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 793 |

тапје пего 1987/38, а ха 9,29 manje nego za рочедп ћ 5 godina.

— Vlada Sjedinjenih američkih država izradila je program za kulturnu i privrednu saradnju između južnoameričkih država i SAD. Poslanstvima u Meksiku, Kubi, Braziliji i Panami biće dodeljeni atašei za polioprivredu. Osim toga južnoamefičke vlade biće pozvane da pošalju činovnike i stručnjake koji će u ministarstvima SAD da se upoznajiu sa potrebama američke ratne privrede. · :

INDUSTRIJA

*— Poljska industrijska proizvodnja povećala se od 1935. do kraja prvog polugodišta 1938 za 49,2%/0. Učešće stranog ka-

pitala za to vreme smanjilo. se od 47 na 49% u korist domaćeg. Oskudica kapitala u Zemlji је uzrok da ti rezultati nisu povoliniji. Ministar finansija je izjavio da će vlada posvetiti naiveću pažniu novčanoj privredi. Poliska još nema novčanog zavoda u koji bi iavnost imala puno poverenje. Posledica toga je nedostatak jevtinog dugoročnog kredita, potrebnog industriji. Izvesno ozdravljenje prilika u bankarstvu ministar finansija vidi u porastu uloga kod Poštanske i samoupravnih štedionica.

— Po ugledu na nemačku i američku industriju automobila Škodine fabrike počeće sledeće godine sa proizvodnjom jevtinih kola za narod sa četiri mesta i cena će biti svega 17.000 Ке.

— Učešće države u raznim nemačkim preduzećima povećava se stalno. Krajem marta 1937 ona je zajedno sa pokrajinama učestvovala u 302 preduzeća (1936:285). 69 preduzeća bila su potpuno svojina države (1936:61) sa glavnicom od 486 mil. RM (422 mil.), 8G bila su svojina pokrajina (82) sa glavnicom od 809 mil. (791 mil.). U 147 preduzeća država i pokrajine držale su 75% akcija u svojim rukama sa 693 mil. glavnice (728 mil.). Ukupno učešće države i pokrajina iznosilo je 1988 mil. prema 1941 mil. RM. 1936.

— Poslednjih godina koncentracija filmskih preduzeća u Nemačkoj je znatno napredovala. 1934/35 bilo ih Te 50, a sada 30. Troškovi proizvodnje su jako porasli tako da ih mogu snositi samo velika preduzeća. Prvo mesto zauzima Ufa—Universum——<ilm, na koju otpada 7,9/o mesta u bioskopima i 14% prihoda od istih. Zatim dolaze Tonbild-Syndikat i Bavaria—Filmkunst. — Tehnika pravljenja veštačke svile napravila je nov korak sa pronalaskom američkih tehničara da kao sirovinu upotrebe namesto celuloze ugalj, ricinusovo ulje i sporedne proizvode prilikom rafiniranja nafte. Dupont preduzećima uspelo je da naprave iz ove dve sirovine konac finiji od prirodne svile ali koji može biti po potrebi i grub i jak kao svinjska dlaka. Jedna njujorška firma namerava da podigne fabriku veštačke svile koja će konkurisati japanskoj a kao sirovine bi služili sporedni derivati nafte. Neka čikaška firma iznela je na tržište četke za zube u kojima je prirodnu svinjsku dlaku zamenila veštačka.

— Индекс светске текстилне производње (1928—100), износио је 1937 119.3 према 1149 1936. Пораст није био равномеран код свих земаља. Најмањи је код старих индустријских земаља, на пр. код Енглеске индекс је износио 195, Немачке 100, Пољске 108, ЧСР 101. Код неких он стоји испод оног 1928 на пр. Француске 69, Белгије 81 и Италије 84. Северне и југоисточне европске земље изградиле су сопствену текстилну индустрију, која у већини случајева подмирује домаћу потребу. Пораст производње код ових креће

се између 54 и 77" према 1928 а код Грчке износи чак

909/. Индекс производње "САД био је 1937 10, Канаде 129, Британске Индије 154, Чилеа 255 и Јапана 212. По волумену највећи део светске производње отпада на старе центре

текстилне индустрије (63/, према 77%о 1928). Од јула 1987 (индекс производње 122,3) производња опада и у априлу ове године индекс је износио свега 101,1.

TRGOVINA

— Cene sirovečć vune, koje su u toku-ove godine stalno padale, u oktobru su se nešto popravile: Indeks cena podigao se od 78 u julu na 80 u oktobru i na tom nivou zadržao se u novembru. Ovo poboljšanje posledica je toga što je Australija ove godine dala 920 mil. funti prema 1 mil. lane. Pošto se tražnja nije povećala, nema izgleđa za dalji porast cena. ~

= iz Ivanićgrada (Savska banovina) 'počeo U "ovih dana” 12702 ćurana: u Englesku. Zbog ова dje cena” skočila od 650" din. po kg na 8 din. а _ | Ministar trgovine” 1 ·industrije- odobrio je Rredit od 5 mil. din. iz sretsštava Zavoda, ža ппаргедеп је spoline. 'trgovi-" ne za kupovinu priplddne Stoke. Stoka će se kupovati u naj-. naprednijim stočarskim krajčvima 1 dayače še onim štanicama, gde za to postoji potreba...

— Svedska i Finska Dredložil- su ETEC- -u da Se iZVOzna kvota za 1939 snizi za 3—4%/o, pošto postoji opasnost da se зуебзко iržište zaguši drvom. U ETEC-u. se Sada nalaze. pored navedene 2 zemlje ioš, Jugoslavija, Poljska, Letonija, Rumunija i Sov. Rusija, pošto. je Austrija ranije . isključena usled anšlusa i skoro je istupila Čehoslovačka. :

— Međunarodni komitet: za kalaj rešio. је да proizvodna. kvota za prvo tromesečje 1939 ostane neizmenjena (45% od osnovne kvote). Rezerva puferpula povećaće se na 15.000 t.

·— dJugoslovensko-rumunska Trgovinska Komora, :·u Beogradu, Obilićev venac br. 36/II., ima za cili: 1) da iznalazi mogućnosti za povećanje međusobne trgovine između Jugoslavije i Rumunije; 2) da štiti interese privrednika u međusobnom privrednom saobraćaju; 3) da daje obaveštenja članovima; 4) da izdaje saopštenja radi obaveštehja privrednika i javnosti 6 privrednim prilikama obeju zemalja. U Komoru može stupiti za člana svako lice, kao i svaka protokolisana firma. Upis članova vrši se svakodnevno od 16—19.30 časova u kancelariji Komore. Interesenti iz unutrašnjosti mogu se upisati i putem pošte.

NOVČARSTVO

— Novembar je na londonskom tržištu kapitala protekao u znaku povećanja poslova. Ukupno je zaključeno zajmova u iznosu od 24,8 mil. funti prema 6,8 mil. u oktobru i 16 mil. u novembru 1997. Od toga otpada na Englesku 28,5: mil., a na njene posede 1,6 mil. funti.

— Krajem novembra 1998 zbir bilansa Banke. za .međunarodne obračune povećao se za 11,5 mil. šv. franaka. Zlato u polugama poraslo je prema oktobru za 5,7%o na 33,9 mil. šv. franaka, obaveze sa rokom povećale se na 19,3% па 5,3 mil.. Znatan porast pokazuju menice i akcepti (10,2%).

— Narodna banka izdala je nove upute za prodaju inozemnih železničkih karata. »Putnik« prodavaće te karte našim državljanima i strancima koji žive stalno kod nas: same: Za one strane pruge za koje pokažu uredno vidiranu' putnu ispravu. Strancima koji su na proputovanju prodavaće »Putnik« karte za strane pruge samo, ako putnim ispravama dokažu da su u zemlju uneli slobodne devize ili da su primili kod nas turističke dinare.

— Ministar pravde propisao je Pravilnik о затеш zemljoradničkih dužničkih ispraVa novim obligacijama. Poverioci će uneti u obligacije dug smanjen prema Uredbi : likvidaciji zemljoradničkih dugova i godišnje obroke otplate i dostaviti ih dužnicima na potpis preko nadležne opštinske uprave. U slučaju da ovi obligaciju ne potpišu poverioci imaju