Народно благостање

О IO. АОРТЕ па

Ствана 814 496 Аграрци 1934 — 58.— 58.50. =: 0 пе 6 Беглуци 88.75 83.85, — | 89. 75 89.75. 80.—

60/o Беглуци, тер. — 89—– — — — —

Ga Далматинци“ 88. - 88. 89— 80— 89— 880 6/5 Jan, Тер | А те. = а 7 79-Инвестиц. :- 99.50 99.50 ·:100— — :: _ | 7%/-Стабилизац :-— JD UO O O PO Oe 07 ii

JIlog ILpB. крста — = —: Дувански лоз — — 18 — — —

Народна банка 7 270 5 75 + 5 7.800. Паб, ситни | — | 90550, | | j Паб, средњи. — _— O Наб, крупни ·. — — .— —

= Ратна штета је највише профитирала: од 464.50 9-тог скочила је на 469.25 12-тог т. м. У истој мери су скочили и термини. HM сви су остали папири скочили 12-тог т. м. 47 Аграрци из 1934 г. били су 58.50, Беглуци скочили на 90,75 Далматинци. на 89, -7%/% Инвестициони рађен је по 100, а 8% Блер_ 97,35. Али је 14 7. M. као што се види из горње таблице курсева. "настало на целој линији извесно попуштање —

сем код Далматинаца и Беглука. А последњег дана изве-

шттајне недеље курсеви су и даље -попустили. Ово слабо

попуштање курсева-може да се посматра са две разне тачке гледишта: ако. се упореди са курсевима последњих недеља, онда се може рећи да курсеви стоје и последњег дана недеље далеко над курсевима последњих недеља, Али, ако се погледа на доњу таблицу обрта, онда се мора констатовати једна ненбрмална, изванредна, појава.

i 9 IBM 1 8. | III III III Ту хиљ. дин. | - Parna meil | O 0 0.865

· "Ратна: штета; термин - 1.868 93 45 Аграрци 1921 38 207 499 Аграрци 1984 2. 588 364

- 70 Мивестициони Па 822 =: 5 -- 858

= 17606 Берлуњи“ 7045 57 75: 5008... 2076

_ 6 Далматинци. МЕТ 6087 ~ || | 1 2:952 79 Стабилизациони | — 172 796 Блер. ЕЈ 747 89, Блер M O Og 0 |) 095 Народна банка 55074% 1 2 50)

„MO | 10 152 _ Укунно | | II 19060 15,404

Inc, обрт je У овој. "недељи изнео округло 0 ми: -либна динара. То је изузетан обрт за једну недељу ва по= следњих неколикб година. Већ је у претходној недељи обрт 5 од -15,4-милиона био и сувише велик. Кад се томе дода да је у' овој недељи 90% Беглука, Далматинаца и Ратне. литете

прихватила јавна. рука, онда. се добија утисак који. је. не“ повољан. Јер и највећи лаик може да закључи да би кур-

севи били. и нижи да није целокупну понуду прихватила · јавна рука. Јавна рука је довољно снажна да прихвати и

већу. понуду, али се за берзијанце и инвестора уопште: по-

ставља питање од куда сада „после свршених избора овако велики обрта | · Ако питате берзијанце | :0. узроку ове. велике. понуде напира. последње две недеље, онда он обично. одговара да су мутне политичке прилике y. земљи и. ван земље. То. је свакако; објашњење које ништа „не каже и које је по. на» шем мишљењу једна. шупља . фраза. Не може. да. буде, ла. и пре и- после избора понуда буде велика. То не би „могло бити ни у томе случају, да понуда долази искључиво, од опозиције. Опозиција би могла да нуди папире. у већем обиму. после. свршених избора, ако њима није задовољна; не би имала разлога да чини то пре избора. Очигледно је то да политичке прилике немају никакве везе са понудом. То исто важи и за спољно- -политичке прилике. Спољно- политички догађаји су непрекидно нервирајући, Међутим, ми смо имали и хосу папира у сред таквих "догађаја. ;

Откуда дакле та велика понуда» Највећи део. продаје последње две недеље дошао је — по нашем утиску —- од стране берзијанаца. Пошто су курсеви скочили 19 0. M, знатно према курсевима од прошлих недеља, а ови су јако притискивали берзијанце, јер су били доста ниски према летошњим, то су они пожурили да продају своју робу, очекујући известан пад курсева, а не знајући ни сами из ког разлога. Неки од њих веле, у поверењу наравно, да ће бити још више робе на тржишту, пошто ће се ових дана појавити прва транша новог државног-зајма. Али, с друге стране, берзијанцима није непознато да ће ових дана ступити на снату уредба о обавезном пласирању резерве у лржавне хартије од вредности, на основу које ће разна приватна“ и полуслужбена "подузећа имати постепено да купе неколико стотина милиона динара ефективно државних хартија од вредности. | | Постоји ли. преоријентација капиталиста: напуштање папира и пласирање у другу врсту рентовног пласмана“ Тога је било доста ове године услед фантастичне. грађевинске делатности. Сад, на прагу зиме, грађевинска делатност свакако није та-која би привлачила капитале. Другу врсту пласмана, међутим, не видимо. А ван сумње је да је огромна обилност на нашем тржишту капитала, а нарочито на новчаном тржишту. Према томе не може се говорити о бекству капитала из папира. Пре ће бити да су кругови ближи берзи под утицајем догађаја последњих неколико недеља ДОШЛИ до уверења, ако продају своје стокове; да могу сигурно јевтиније да их купе. То ће бити један извор ове повећане понуде. Један даљи доказ за то биће да понуда расте, чим попусте курсеви или чим јавна рука плаћа ниже курсеве или редуцира своју потребу. Готово је очигледна узрочна веза између волумена понуде и држања јавне руке која претставља данас главног купца. Из горње таблице обрта се види да од укупног обрта од :20 милиона динара преко 18 мил. дин. отпада а Ратну штету, Беглуке и Далма: тинце. Ратна штета са терм. ишла је преко 6 мил. Далматинци 6 милиона и Беглуци 5. мил; Нарочито је упадан скок обрта код Ратне штете. А њу. су очигледно продавали само берзијанци, · предосећајући да ће нагао скок од“ понедео“

"_ника У току. недеље нешто да попусти. Високи курсеви су

одиста "попустили, али | под притиском берзијанске понуде. Том се приликом показала једна интересантна ствар, наиме, да наши берзијанци последњих месеца поново улажу вели-

ке капитале У Ратну штету каб што су To урадили годинама.

_ Далматинци. имају . Још увек изузетан положај: њихов. је обрт непрекидно највећи. Међутим, „имамо врло- поуздан. извештај, да ће са емисијом тог папира знатно да се успори. Беглуци, cy: makobe. оживели, . јер. су та три папира У. главном портфељ људи на берзи и око берзе, с

· Да је била берзијанска понуда та која је највећу

нв вениене