Народно благостање

17. децембар 1938.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ме

, · Страна 803

кајачкогашта киажа рзеттсе u svetu

IT KRATAK ISTORIJAT DEPRESIJE 1 КОМЈОМКТОКЕ PŠENICE

Na kraju tekuće kampanje ostaće neprodat višak pšenice isto onoliki koliki je bio u godini najdublje depresije za-vreme poslednje agrarne krize (1932/33). Ако se pođe od činjenice да газејапа površina pšenicom u svetu ne pokazuje tendenciju smanjivanja i da.{e period poboljšanja konjunkture pšenice {(1935/37) bio izazvan prirodnim faktorima (uravnoteženje odnosa između ponude i tražnje nije došlo zbog povećavanja potrošnje već usled smanjenja prinosa) onda znači da je kriza 1029 godine otvorila period permanentne depresije pšenice, pošto je pod normalnim uslovima proizvodnje na sadanjoi površini i pri sadanjem volumenu potrošnje poremećaj između ponude i tražnje pOstao stalna po- · ava.

i Akumulacija stokova pšenice u svetu počela je 1931/32 i trajala do 1034/35. To su bile godine najoštrije pšenične krize i najveće disproporcije između ponude i tražnje (u vagonima): ;

Raspoloživi Prenosna

izvozni višak Uvoz zaliha 1931/32 3.590.000 2.200.000 1.400.000 1932/33 3.380.000 1.720.000 1.660.000 1933/34 3.010.000 1.400.000 1.530.000

Za razvitak u narednim trima godinama karakteristično je opadanje proizvodnje odnosno izvoznog viška i stagniranja uvoza, a u poslednjoj godini toga perioda

čak i znatan porast uvoza. Usled toga zaliha je opadala rapidno i cene Su se popravljale (u vagonima):

Raspoloživi Prenosna izvozni Višak Uvoz тапћа 1934/35 2.444.000 1.460.000 1.000.000 1935/36 1.940.000 1.370.000 660.000 1936/37 1.880.000 1.630.000 270.000

Uporedimo li proseke navedenih podataka ovih dvaju perioda dobijamo sledeće rezultate (u vagonima):

Raspoloživi Prenosna

izvozni Višak Uvoz zaliha 1031/32—1933/34. 3.330.000 1.800.000 1.530.000 1034/35—1936/37 2.080.000 „1.480.000 640.000

Dakle,· raspoloživi izvozni višak smanjio se za 37,6%, svetski uvoz za 17,8%, a prenosne zalihe za 58,2%.

U 1937/38 godini imali smo vrhunac konjunkture pšenice i prve znake depresije. Raspoloživi izvozni Višak u toj godini bio je 1.940.000 vagona, dakle još uvek daleko manji od onoga iz vremena krize, a svetski uvoz 1.430.000 vagona i prenosna zaliha od 520.000 vagona. Ponovno opadanje svetskog uvoza (u poređenju sa UVO= zom 1936/37) i povećavanje zalihe na kraju kampanje nagoveštavalo je katastrofu pri prvoi normalnoj žetvi u Svefu. 12:

ПО 5УЕТУКА ТЕСОММА РЗЕМСЕ 1 ВЕАЗМА Џ 1937/38

U ekonomskoj 1937/38 godini svetski izvoz pšenice, za|edno sa brašnom, bio je 1.437.000 vagona prema 1.630.000 vag. u 1936/37 godini. Dakle, tražnja pšenice u svetu u 1937/38 bila je manja no u prethodnoj godini, a daleko manja u poređenju sa godinama 1931—1934. Prema potrebi u 1931—34 sadanji uvoz manji je za 500—600.000 vagona. U poređenju sa stanjem pre rata volumen svetskog izvoza manji je za oko 400.000 vagona: ili 25%. Celokupno smanjenje svetskog uvoza otpada na evropske zemlje. Njihov uvoz opao je sa 1.687.000 vagona u periodu 1926—27/1930—31 na 1.057.000 vag. u 1933—34/1937—838 ili za 37,4%. Kako je u međuvremenu potrošnja pšenice u uvozničkim evropskim zemljama ostala ista (4.223.000 prema 4.277.000 vagona) znači da je smanjena uvozna potreba u potpunosti nadoknađena povećanjem vlastite proizvodnje. : и

Џ зуефзКкот 1ту02и рбетсе 1937/38 рбетспо ђтаšno pretstavljalo je 225.611 vag. što prema izvozu braŠna pre krize i pre rata znači smanjenje za više od 50%. Prema tome sa tragedijom proizvodnje pšenice ide . _ i tragedija mlinske industrije izvozničkih zemalja. |

· Sa smianjenjem izvoza išlo |e i pomeranje učešća pojedinih zemalja. Pre rata četiri prekomorske zemlje učestvovale su u svetskom izvozu pšenice sa oko 90%. Tako: veliko učešće one su zabeležile poslednji put 1932/ 33 godine (91,8%), ij. u jeku agrarne krize kada su i SAD 1 Kanada bile prinuđene da napuste politiku stokiranja i da bace na svetsku pijacu velike količine pšenice po najnižim cenama. Posle toga, usled sušnog ре-

rioda u Severnoj Americi, učešće ovih zemalja u svetiskom izvozu počelo je da opada: 1934/35 godine 88,1%, 1935/36 god. 82,0%, 1936/37 god. 77,2%, 1937/38 god. 73,7%.. ·

Smanjenje učešća ovih zemalja u svetskom izvoOzu pogrešno bi bilo shvatiti kao neku stalnu tendenciju, koja bi rezultirala iz promene položaja ovih zemalja u svetskoj proizvodnji pšenice. Do promene njihovog učešća došlo je usled smanjenja prinosa u SAD i Kanadi zbog suše. Tako se izvoz iz Kanade sa 660.000 vag. u 1935/36 smanjio.na 569.000 vag. u 1936/37, a u 1937/38 srozao na 226.000 vagona. SAD su pak u 1935/36 i 1936/37 ne samo izostale iz svetskog izvoza uopšte, već su u prvoj godini morale da uvezu 96.000, a u drugoj 52.000 vagona. (Tek u 1937/38 god. one su se ponova pojavile u svetskom izvozu pšenice sa 306.000 vagona). Ovako ogromno smanjenje izvoza pšenice SAD i Kanade imalo je za posledicu. svođenje svetske prenosne. zalihe na ispod normalne količine i porast cena. Time je ujedno bila umanjena oširica borbe za svefsku pijacu pšenice i omogućeno oštalim zemljama, naročito evropskim agrarnim, da uz povoljnije uslove plasiraju svoje viškove. O Što se tiče izvoza brašna, težište je definitivno prešlo na četiri prekomorske zemlje, koje su u 10937/38 učestvovale u svetskom izvozu sa 64% prema 61% u 1936/37 godini. Drugo mesto u svetskom izvozu bra-

·šna zauzimaju zemlje koje su bilo stalno bilo samo u

izvesnim godinama upućene na uvoz pšenice (Japan, Francuska, Italija, Nemačka, Engleska itd.) Na izvoz brašna ovih zemalja u 1937/38 otpalo je oko 20%. Tek