Народно благостање
Cipada BU
Код сточних производа цене су, према прошлој години, биле ниже y априлу, јулу и октобру, али је разлика између овогодишњег и прошлогодишњег нивоа била врло мала. Према октобру прошле» године индекс је био мањи за 2,190. Минерални производи су до августа били скупљи, а у септембру и октобру попустили су за 1,7% односно 0,896. Индекс индустријских производа, према прошлој години, био је виши до јула месеца. Од тада ниво цена индустријских производа пао је испод прошлогодишњег. Разлика према октобру прошле године износи 7,5%. Скупни индекс у сравњењу са прошлогодишњим, био је виши до августа месеца; од септембра показује: попуштање које је у октобру изнело 4%.
Као што се види, У октобарском паду цена, према прошлој години, главну улогу играли су индустријски производи. Индекс индустријских производа вратио се на ниво на коме се налазио у целој првој половини 1937 године тј. У времену док још није била дошла до изражаја велика хоса сировина У свету. Индекс биљних производа незнатно је попустио; он се држи још увек на релативно високом нивоу, који је за кретање нена последњих година У нашој земљи карактеристичан самб за године мањег приноса најважнијих аграрних пронзвода. У томе случају сва-
ки извоз, који повећава тражњу ових производа, утиче на
скакање њихове цене. Ове године то је нарочито случајса пасуљем и кукурузом.
У односу биљних и индустријских производа отвор маказа на штету последњих у октобру месецу био је 11,2% " према 15,8/• у септембру, односно 49/6 у октобру 1987. год. Отвор маказа на штету сточних производа био је 13,6% према 134% у септембру, односно 18,3%% у октобру 1937 г.
Цене на мало у октобру према септембру, супротно кретању цена на велико биле су у порасту.
Пораст цена на мало у октобру, према септембру, није био тако осетан ни подједнак у свима градовима, Тако су цене порасле у Београду за 0,59, Загребу 1,1%, Љубљани 0,8/, Сарајеву 1,0%, док је Скопље попустило за 1,83%. CKynHH индекс за десет градова показује пораст за 0,6%/. Према октобру прошле године, опет сасвим обрнуто ценама на велико, цене на мало биле су више и то: у Београду 6,5%, Загребу 2,296, Љубљани 3,3%/, Скопљу 3,9%, "Сарајеву 3,3/« у десет градова 4,3%. Као што се види, цене на мало према прошлој години највише су порасле У Београду.
Udruženje banaka u Beogradu izdalo ie vrlo interesantnu statistiku banaka za njegovo područjie, koje obuhvata Srbiju i if: ~ Crnu Goru. Pošto smo u broju
od 22 oktobra 1938 g., na osnovu podataka Ministarstva trgo-
vine i industrije, koji se slažu sa podacima Udruženja, prikazali
situaciju beogradskih banaka, ovoga puta ćemo se oSšvrnuti na
položai u unutrašnjosti. Podatke za kraj 1937 god. uporedi-
čemo sa podacima iz istog izvora za kraj 1935 i 1998 godinu.
Glavnica svih banaka iznosila je krajem 1937 god. 320,3
mil. din. prema 369,8 mil. i 439,5 mil., a fondovi 106,8 mil.
prema 119,83 mil. i 120,6 mil. Vlastita sredstva su pala prema
1935 god. za 13%, a prema 1998 god. za 24%. Banke su imale
хгајет 1937 god. 4938,7 mil. din. uloga na štednju prema 518,9
mil. i 906,7 mil., a depozita po tekućim računima 144,8 mil.
prema 170,7 mil. i 331,8 mil. din. Pad tuđih sredstava iznosi
16%/0, a naročito veliki je prema 1928 god., 53%. Ukupni do-
bitak banaka iznosio je krajem 19928 god. još 54,6 mil. din.,
~ prosečno 9,7% na sopstveni kapital, dok je u 1935 god. bio 8,5 mil., svega 0,75%, a u 1937 god. 4,7 mil., 1,1%. Suprotno
Agonija srbijansko-crnogrorskih banaka
se kretao ukupni gubitak. U 1928 god. bio je svega 1,4 mil.,
*
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ ____
0,%/o, a u 1985 god. 10 mil., 2%, i 1937 god: 15,1: mil;, 3,5%/o. Opadanie vlastitih i tuđih sredstava moralo je da prouzrokuje i sužavanje aktivnih poslova. Ali ono nije nastupilo podjednako, kod svih poziciia, nego ie bilo interesantnih - pomerafija. Ogroman je pad meničnih zaimova. Oni su u 1998 god. još bili najvažniji način plasmana, sa 1 milijardom dinara. U 1935 god. oni iznose 622 mil. a u 1937 god. 3836,6 mil., za 38% odnosno 66% manje. Pad tekućih računa bio je isto vrlo veliki od 1928” god. do 1935 god., sa 562,7 mil. na 283,6 mil. din., ali od. 1935 god. do 1937 god. oni su se opet znatno povećali, na 405,5 mil. Te promene su usledile kao posledica Uredbe о
likvidaciji zemljoradničkih dugova. Banke su predale Privile-
комапој астагпој banci „menice, a primale su potraživania-Dpo. |.
'tekućim računima.
Plasman u hartije od vrednosti nije bio nikad odviše veliki. On je iznosio 1928 god. 93,2 mil. din. i pao je 1935 god. na 79,5 mil. a zatim se opet povećao na 89,8 mil. din. Uzrok tome povećanju neće biti u novim kupovinama hartija od vrednosti, hego u bilansiranju porasta njihovog kursa. Nepokretnosti pokazuju čak porast prema 1928 god. sa 54,3 mil. na 89,2 mil. u: 1935 god., pa zatim opet pad na 80,7 mil. din. Porast :te vrste plasmana nije bio dobrovolino od strane banaka, nego su one bile prinuđene da preuzimaju pokriće zajmova od svojih dužnika. Neznatnu ulogu igraju učešća u industrijskim poslovima i robni poslovi, koji su 1935 god. bilansinani sa 626 mil. a u 1937. sa 54.7 mil: dinara.
Za beogradske banke konstatovali smo u pomenutom broju da se ne mogu oporaviti. A za banke u М пе 095. u iskušenju smo da kažemo, da je prekasno.
U oktobru mesecu državni Dpri-
Budžetski suficit za sedam hodi dali su 1.085,7 mil. din.
meseci 1938/39 za sada preko ti. G,99/e više no što je budže700 mil. dinara tom bilo predviđeno. Prema
tome, i oktobar se može ubrojiti u dobre mesece za državne prihode, jer je predviđeni prihod ne samo ostvaren nego i prekoračen. Po pojedinim grupama prihodi su dali ove rezultate: пр
Predviđeno Ostvareno u mil. din. Neposredni. porezi 224,9 257,2 + 14,8 Posredni porezi 261,7 265,0 S) J,B5 Monopoli 172,4 192.0 = 11,8 Fiskalni prihodi ukupno 659,0 714,29. = 8,3 Državna privreda 349,5 350,0 E | 20 Od toga 'Beleznice 1990 240,3 __-- 207 pošte 50,1 44,8 — 1],7 šume 11,8 19,3 + 47 rudnici 36,5 17,8 — 51,3
Prema predviđanju naiviše se povećao prihod od neposredn:h poreza, i to opštih (zemljarina, kućarina, tečevina i službenički porez). Kod posrednih poreza imamo neznatno DOvećanje i to kod prihoda od taksa, dok je prihod od carina malo opao, a od trošarine neznatno se povećao. Monopoli,
· posle dužeg vremena, pokazuju veći prihod no što je budže-
tom bilo predviđeno. Ovo povećanje, pak, nije posledica veće unutrašnje potrošnje, već porasta izvoza duvana.
· Fiskalni prihodi u oktobru pretstavljali su 65,6%/ ukupno ostvarenih prihoda. Prihod od državne privrede ostvaren je u granicama predviđanja. U ovoj grupi železnice daju glavni prihod; sva ostala državna privreda, u poslednje vreme, роkazuje stalno manji prihod od predviđanja. Ovakvo. stanje
- prihoda 'državne privrede, i to u vremenu povoljne Ponte · ture, izgleda:nam: da bi· zasluživalo veću pažnju, -