Народно благостање

24. децембар 1938. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 831 је ponuda berzijanaca vrlo lako. promenljiva. -Kako.je ovde sma- 21-XII 238. 1.430.— == —.—. 372251. 238— 1.430 — — == 37.—

njenje ponude nastupilo- vrlo brzo, to je osnovana pretpostavka da je po sredi roba berzijanaca. A mi smo u prošlom. broju tvrdili da ona ogromna ponuda u glavnom nije. došla van berze već da su berzijanci iskoristili hosu i izbacili papire očekuiući da ih jeftinije. kupe. Da-li će oni #и- Хе и. ostvariti, to. je druga stvar. Tek sa produženjem hose u ovoj nedelji oni su naglo izostali sa svojom ponudom koje što. su prodali robu, a koje što očekuju sad nov skok kurseva. Tako se naprimer Ratna šteta radila svega 200 komada poslednjega dana dok je prošle nedelje rađeno milionima dnevno.

Ако bi dakle bilo tačno da je- ogromna Obu Е iz prošle nedelje, koja je svakako bila zabrinjavajuća..kad bi bila: stalna, došla iz ruku samo berzijanaca, onda bi bila vrlo. povoljna. perspektiva za bližu budućnost. Neki berzijanci tvrde da je provincijska roba izostala zbog saobraćajnih smetnji usled velikih nepogoda. Pl ni sami nisu” bila. ubeđeni u to što su govorili, —

Videćemo iduće nedelje da li će še povećati ponuda. Ako ona ostane ovako čedna, onda se može očekivati povoljno razviće kurseva. ; :

Jedini papir koji se radi na zagrebačkom tržištu akcija je Trbovlie po 185 din.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 48.9541; 20-XII: 43.9108; 22-XII: 43.9916.

_ 16-XII:

Naši papiri na stranim berzama

Na: pariskoj berzi su naši papiri dalje popuštali, ali samo u maloj meri. Izuzetak čine 4%o0 zajam od 1895 god. i 50% Funding obveznice. Kursevi su 19 o. m. bili u upoređenju sa 12 о. т. чедес!: 4% тајат од 1895 г. 320 ргета 316, 5% од 1902 360 prema 363:/», 4:/9/ 1906 328, 4:95 1910 342 ргета 355, 41//0. od 1911 320 prema 326, 5% од 1913 346 prema 360,5, 70% Stabilizacioni 372 prema 379 i 5) Funding 117 prema 111.

· Na Njujorškoj berzi kursevi stranih obveznica takođe su Dopustili. 790 Bler 24,5—26

8%o Bler 26,75—27,5

тој ЗеПртап

19 decembra 35—40

DEVIZNO TRŽIŠTE

U slobodnim devizama je još velika oskuđica. Tražnja”

funte znatno prelazi ponudu, koja je poslednjih dana podmirila samo 20% prve. Ostatak je pokrila Narodna banka. Na crnoj berzi iznenada je nastalo veliko mrtvilo, Čuje se za funte. cena od 330 din., koja ie međutim samo nominalna. Početkom izveštajne nedelje za klirinške marke bilo je veliko interesovanje. Naš klirinški saldo je pao i uvoznici su požurili:da se pokriju. Kurs je zbog toga nešto skočio. Ali čim je Narodna. banka izdala čekove izvoznicima voća, koji se. inače izdaju u januafu, ktrs se opet, vratio na 1430 i na tom nivou je ostao cele nedelje. Posao je bio vrlo živ. Ponuda je nešto malo prelazila: tražnju, tako da je i Narodna banka kupovala male iznose. Grčki bonovi su u toku nedelje bili popustili, ali poslednjeg: dana izveštajne nedelje tendencija je bila opet čvrsta.

Kursevi su bili sledeći:

| | Grčki

Onda or, _-Madrid Milano" bonovi

16-XII 238. | 4344 | S | | 37.36 Sa primom 206.88 ~ 177367. =. 23274 U Bez prima 161, 138020 | ~ d1.2 | 20-XII 238. 0 | 14400 | O LC | 3736

Obrt je bio visok i iznosio 36,8 mil. prema 39. mil. din. prethodne nedelje. Vrlo velik je bio obrt u Berlinu sa 25,3 mil. prema 19 mil. din. London je rađen za 10,7 mil. din. DO ЛЕ mil., Grčki bonovi 491.000 prema 456.000 itd.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 31-III 15-XiL 22-XII

London 27.37 21.62 21.655/ae 20.66» 20,63 Amsterdam 23830 240.60 241.60 940.30 240.80 _ Njujork 435.14 432.50 346t/a 44298 44205 Berlin = — = —— —.— па. 55 5 Pariz 20.321/+ · 14.681/5. :13.511/2 11.63 11.65 Prag 22226 15.10 1521 ~ 1510 1512: Brisel MI | MU | 7360 | 74521/5 7472. Beograd 10. | 10 | 10 10 0

U toku nedelje na deviznim tržištima nije bilo većih promena. Švajcarski franak je nešto čvršći i zbog toga je tendencija na ciriškoj berzi bila slaba. Jače nego ostale devize skočili su belgijski i francuski franak.

Tržište zlata | |

Cena zlata je usled obilnije ponuđe popustila, Najveći

“eo ponude preuzela je arbitraža, a, bilo je kupovina i na račun kontinentalnih interesenata, _ena se vidi iz donje tablice:

šiling pensa - Din. (po unci) (po КЕ.)

1933 126 6 40.405. 1934 141 40.345 |

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 11 54.312 14-Х1-1938 149 11 54.474

20-Х1-1938 148 8 |.

Робно тржиште

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice u ovoj nedelji nije pokazalo nikakve veće promene u kursevima uprkos tome što | je izvršeno nekoliko velikih kupovina i što je američko ministarstvo 'poljoprivrede, prema zasejanoj površini i stanju vlage, objavilo da će žetva ozime pšenice u 1939 godini biti za 500—600.000 vag. manja od ovogodišnje, S. A. D., pored prodaje 60.000 vag. engleskoj vladi, prodale su početkom ove nedelje oko 14.000 vag. engleskim mlinovima. Trgovački kredit, koji su dale Kini, biće dobrim delom upotrebljen za liferovanje pšehice. Na osnovu foga smatra se da će S. A. D. do konca januara, a najdalje februara, izvršiti izvoz određenih :272. 000 vag. posle čega bi prestale američke ponude do nove žetve. Rumunija je takođe uspela da se reši znatnog dela izvoznog viška, istina za sada зато eorijski, jer su zaključeni samo prodajni ugovori na osnovu kojih se tek“imaju da ugovaraju, fiksne prodaje. Ona je ugovorila sa Nemačkom prodaju 90.000 vag. i sa Italijom 35.000 vag. Posao sa Italijom treba da bude svršen do 31 maja. Prema tome, svetsko tržište uskoro će biti oslobođeno ponude iz S. A. D. i Rumunije, koja je znatno pritiskivala na nivo kurseva. Pa kad i posle toga nije došlo do” osetnijeg popravljanja kurseva znači da svim ovim prodajama velika disproporcija između ponude i tražnje u ovoj kampanji mije osetnije umanjena, Sa južne hemisfere nema još znatnijih