Народно благостање

пу иронично саопште | курсева за: фунту стерл A Ла Шахт, и сам "склон иронизирању, казао је у свом TO, | у немачком посланству у Београду: „Е колико: врсти. марака постоје, иако: сам их сам "све створио". Међутим, постојање многоструког курса за исту валуту не само да није ништа необично, већ је природна. последица везане девизне привреде.

" Непосредни узрок многострукости курса за исту валуту, односно многострукости курсева домаће ва-

луте, лежи у ограничењу трансфера — "плаћања на

страни. То је прва и у највећој мери развила Немачка. Немачка плаћа дугове у главном у домаћој ва-

лути. Сви инострани дугови подељени су у више гру“

па и за сваку је групу постављена врло ограничена употреба: за туризам (регистер-марка), за инвестиције a O итд. Курс марке у свакоме

Од ових засебних сектора формира | се "самостално, | | нуде o O Ua i ad.

je ON DUO. политички. И земљама ORODOOM, пла-

ћања преко границе:-била је до последњих година

пракса, да се обара (девалвира) домаћа валута ради олакшања извоза. Те

је у толико јаче узела маха п воза обарањем валуте за поједине артикле или за по-. једине земље. Ова политика омогућава да за једну исту валуту постоји читав низ девизних курсева. "Ништа од тога није. „ново код нас. Више кур: сева за фунту стерлинга имамо“ ми одавно: за TpaHсфер капитала | и камате, за извоз код ћурака, a за У код кафе итд; |

| НИСУ НАШЕ ЦЕНЕ ЛИНЕАРНО. ВЕЋЕ ОД ИЗВОЗНОГ ПАРИТЕТ A. ЗА ДЕВИЗНЕ ЗЕМЉЕ. |

Пре три недеље, међутим, подигли смо линеарно девизне курсеве валута неклириншких (девизних) земаља за 10%. То је учињено на основу тврђења интересената, да је наша роба преко извозног паритета неклириншких земаља, услед високих цена које плаћа Немачка.

По нашем сазнању, то је повећање. привременог карактера; оно је само опит, једно преиспитивање тврђења извозничких интересената, коме ће следовати индивидуално регулисање курсева за поједине артикле, — у колико се укаже потребним. Уколико је пак непотребно, коригираће се курсеви на ниже. Повећању курсева за извоз морало је следовати и повећање истих за-увоз. А исто тако је- Препире но и на курсеве шалтерских девиза.

Тако имамо данас за 10% повећане курсеве за!

сва плаћања на страни (сем за један део сировина за које је курс остао непромењен); за продају девиза, без. разлике порекла, такође повећан курс за 10% — (сем за другу четвртину робних и једну трепицу МАТ Ереких POS). се 0 мењати

III. УЗРОК НАЈНОВИЈИХ ДЕВИЗНО- политичких МЕРА

_ Код слободног важења = као што је

нар —- девизни · курсеви: су Кале истања Балан

плаћања. Како стоји са нашим билансом плаћања>

Да почнемо са анализом трговинског биланса. Као што се из. дневне. штампе „зна, нашг трговински биланс је знатно, погоршан према прошлој години. Цифре показују. велику пасивност, Али за девизни биланс то.није. важно. Важно је какав је наш тргоBHHCKH биланс са н лириншким земљама.

Стање тргови ског биланса са неклириншким. 'земљама не. “би. MOMIO Ja буде узрок пасивности нашег девизног биланса. Напротив он треба да. је АКТИВАН,

пошто је ТрвОви“ ки билан 5. њима активан, |

| није било великих промена.

приликом | коначног уређења. "Свакако да ће се укинути привилегисан |. само. за. једну. Групу СИРА вина. .

· Ми смо прилично скептични у погледу. могућ- “ ности повећања нашег извоза у неклириншке земље. Не може да се прими тврђење, да су на целој. Лини ји наше цене над извозним паритетом у неклириншке земље, — захваљујући високим ценама које плаBa Немачка. То може: бити тачно само за оне арти- · кле код којих Немачка купује наш целокупни извозни вишак. То је случај са пшеницом, коју Немачка плаћа 200% над извозним паритетом за неклириншке земље. Код артикала од. којих она не узима цео извозни вишак, потпуно је искључено да његова зе-. маљска цена буде на висини цене коју плаћа Немачка. Догод постоји понуда, која премаша немачку тражњу, дотле ће цена. бити нижа од немачке. Ми смо. дуго времена имали ту појаву са пшеницом. Да је

Призад цео префенцијал унео у цену у доба, кад је

извозни вишак био већи од префенцијалних контингената, ипак цену не би могао да подигне над нивоом извозног МАРИА за O | lame земље.

Откуд. онда та забринуто ст, која је дошла до из 15 ражаја, У новим девизно-полит чким мерама у по у лежати: у биланс

ољна: трговина је главни део биланса „али на њега исто тако утичу. и. финанс

ска плаћања, транспорт, дознаке исељеника, држав-.

не поруџбине итд. Ми тих података ПА EU

"Али и ако данас биланс плаћања ' изгледа тако

повољан, тоне: значи да ће он у будућности бити. | |

стално повољан. Напротив има (264 разлога за пеби- |

мистичку прогнозу. Пре свега извоз ће бити у по: ~

у клифи: шке MJ А

“је политика претрпела потпун фијаско. —- данас нико. више и не-мисли на њу. Али итика помагања из-