Народно благостање

Страна 836.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Iz Uredništva

Рата privreda |

Фраивоз рркуже«ке Е# буке ftegije за prošlostfi i ргакса RH зета Ота вала

IL POGLED U PROŠLOST.

Kad se iz perspektive velikih priprema za rat,

koje se sada vrše u svim zemljama, baci pogled u”

prošlost, izgleda. kao da nikada nijedan narod nije imao potrebu da svoju strategiju optereti problemima privredne politike. Da kontrast bude još jači, u našoj pretstavi žive još mnogi narodi iz prošlosti kao ratnički, dok su u našem periodu velikog naoružanja narodne mase istinski pacitističke. Kod ratničkih naroda rat je bio-način privređivanja. Ako se njim nisu dobila sredstva za život, drugor načina nije bilo, i zato im nije ni bila potrebna neka privredna strategila. Ukoliko: se u izvesnim periodima u okviru jedne nacije izdvalao pošeban deo ratnika, kao u feudalnom društvu srednjegz veka, oni su smatrali za Drirodno da kao ratnici zaštićuju ratare 1 да Žive na njihov račun. Ma koliko se razlikovale strategije u raznim istorijskim periodima do pre 200 godina, i kod raznih naroda, njihova glavna karakteristika po pitanju snabdevanja u ratu, bila ie da rat treba da sam sebe izdržava.

Takvo shvatanje odgovara načinu ratovanja i materijalnim žrtvama Које је iziskivao. Ratovi u kojima se sukobljava voiska od nekoliko desetina hiljada liudi, spadaju u najveće. Ratnici su uglavnom polazili u svom odelu, sa vlastitom opremom, a vojnici u pravom smislu bili su malobroini. Pa i od njih često su se izdvajali. samo pojedinci i odlučivali bitku. Mo pobedi taj |e memilosrdno opustošio osvojeni Кгај. Pa i 30 godišnji rat, koji nije tako daleko, nije se u tom pogledu razlikovao ništa od ratova u starom veku. __ па аи | | Рипејр, да та! treba da izdržava sam sebe, nametao se po slrukturi privrede u prošlosti. Do pre 200 godina. uoslavnom postojala je samo naturalna privreda. Takva:privreda po svojoj prirodi ne može se kontrolisati ni Organizovati. A osim toga sam državni aparat feudalnog društva nije bio sposoban da izvrši kakvu organizaciju privrede. On nije imao čak ni najbleđe p}ivredne politike.

Privredn: ka u. modernom svetu . počinje merkantilizm a se stvara i tip prve države u moderno Olutistički. A pošto je vladalac smatrao Je manje, prirodno ik što se tek u apsolutističkoj državi mogu otkriti izvesni tragovi da privredna politika računa i sa potrebama rata.

Merkantilizam ije: privredna politika državnog tutorstva nad nejakom industrijom. Koliko 'je ona vodila brigu i za-slučaj rata, najbolie pokazuje primer Fridriha Velikog. On je polazio od principa da privrednik ne treba da oseti rat uopšte. U ·ratu on treba da proizvodi nesmetano kao i u miru, i zato ga ne treba mobilisati. Ratnika treba uzeti sa sfrane,

otud plaćenička vojska. Ratovati treba što opreznije”

tako da se ne izloži uništenju ni velik broj, skupih

života, ni velika količina ratnog materijala. Primitiv- .

na poljoprivreda, koja |e tek uvlačena u novčanu pri-

vredu, i mlada industrija kojoj je trebalo nege, na-·

·odlučnih bitaka, manevrirgija da“ se meprijat

bodredia.sve svoje funkcije. =

mefnuli su tako i speciličnu slrategiju: izbegav mori i iscrpe. Sedmogođdišnji rat nije-·slučaiho toliko trajao, nego zbog specifične strategije. Oyvai- veliki obzir strategije prema privredi omogućio je da oma podnese tereta rata dosta lako. Vladalac se bri finansiranje porudžbina, iz poreza i zajmova u stranstvu. Fridrih Veliki, koji je celog života vodio ratove, ostavio je posle smrti u državnoj kasi oko 50 mil. talira. | | —

Dok je kod Fridriha Velikogz privredno politički obzir određivao strategiju, kod Napolebna ot nuto. Brzi pokreti trupa kojima je iznenađiya\ ražavao nepripremljenog neprijatelja, nisu 46 | Napoleonu da se brine za neku privrednu- pqlitiku, pa ni za neposredno snabdevanje svojih vojnika. Pobeda је гебамаја зпађдеуапје. Маро!јеопом1 generali- imali su zadaću da posle svake bitke vrše rekvizicijii ii OsVOjenim krajevima, da razrezuju kontribuciju. Маројеол је okarakterisao svoju strategiju „ja vodi bez magazina”. Time je udelotvoren princih treba da izdržava sam sebe. To nije: bilo islučajno, пето zato što je Napoleonova strategija, ponešena revolucionarnim duhom francuske nacije i iskorišćavajući tadašnju tehniku, razvila tolike potrebe da ih proizvodnja nije mogla da podmiri. Za brze pokrete

Trupa on nije imao motore, nego dobre noge vojnika i

konja. Bez transportnih sredstava on ne bi mogao osigurati sredstva koja su mu bila potrebna. I zato nije mogao imati ni smisla za neku širu. rafnu privrednu politiku. Najkonstruktivnije što |e mogao (a izvrši Био је eradenje pulevVa. ._____ __.

Dolazi zatim 19 vek siromašan ratovima i bogat velikim napretcima tehnike. Kolonijalni ratovi bili su igračka, KMKrimski rat gotovo. je idehtičan sa bombardovanjem Sevastopolja, i samo dva rata pretstavljaju nešto ozbilinije: prusko-austrijski | pruskofrancuski. 1 51

Karakteristika svih ratova 19 veka ieiprvo da su trajali kratko, i da su završeni s relativnd neznat-

nom mobilizacijom ljudi i ratnih sredstava. Ргизко-

austrijski rat trajao је šest nedelja, prusko-francuski nešto više od 6 meseci; a: u ovom poslednidm 5 ође strane nije bio stavljen u pokret ni milion vojnika. Pacifistički 19 vek nije razvio bio ratnu tehniku, pa prema tome ni potrebe rata do onog obima u kom je tehnički razvijeni produkcioni aparat bio kadar da ih podmiri. Verovatno da bi slika bila drukčija da su ratovi trajali duže. Ali, ovako, potencijal proizvodnje u odnosu: prema potrebama koje je izazvao rat, nijč podbacio. Zatim, to su bili ratovi koji su se vodili između dva protivnika. a oko njih su stajale neutralne zemlje iz kojih su se mogli uvek da dobiju zajmovi i robni kredit. Svetu liberalizma, koji je bio prožet idejama o međunarodnoj privrednoj saradnji, i ne samo idejama nego i njihovom naipunijom realizacijom,' morala je da bude daleko ideja o izgrađivanju takve privrede koja bi snabdevanju za slučaj rata