Народно благостање

31. децембар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 837

IL УЕМТИЛВАМЈЕ PROBLEMA PRIVREDE U RATU DO 1914

Već pred: kra; 19 veka- javljaju se znaci da dozreva saznanje o tom da u pripremanju narodne odbrane treba imati. nešto širi privredni plan, a ne misliti samo. na naoružanje. Prvi prediozi u tom pravcu

- padaju u Nemačkoj devedesetih godina, ali oni ugiav-

пост predviđaju samo obrazovanje finansijskih rezerVi. Ali već 1906 ideja je toliko sazrela da je predlog koji je podneo admiral von Tirpitz, nosio sve znake obrazovanja -privrednog2 generalštaba. Po tom ргедlogu trebalo je obrazovati telo od pretstavnika сеneralštaba, ministarstava rata, mornarice, unutrašnjih dela, finansija, saobraćaja, javnih radova, tr-

"гомјпе, Које bi imalo da ispita privredne posledice

biokade :u ratu. Ministarstvo rata prihvatilo je bilo

· ovaj predlog i proširilo ga, predviđajući da u priv-

redni generalštab uđu i pretstavnici privrede. Kabinet Bilova. nije hteo da prihvati predlog. Tek 1912, pod vladom Bethmann-HollIweg obrazovana je „Stalna komisija za pitanje privredne mobilizacije”. Pored oficira iz generalštaba ušli su u nju pretstavnici gotovo svih ministarstava. Po svom radu ova komisija imala je. sve odlike birokratske institucije. Glavnu pažnju obratila je ona na pitanje ishrane u ratu, spremanje industrije za·slučaj rata i održavanje saobraćaja u zemlji. U stvari ova komisija pre bi se mogla označiti pokušajem da se stuđiraju privredii problemi za slučaj rata.:Ona je skupila dosta materijala, po kome se moglo pristupiti samoj organizaciji ratne privrede, ali praktično nije učinila ništa za nju. To bi imao da ostvari privredni generaštab, koji: bi dobio specijalna ovlašćenja za to, ali i na dva meseca pre rata 1914 odbila je vlada predlog da se on osnuje.

. Neposredno. pred rat u nemačkom ministarstvu гаја озпоуапо |e Odelenje za sirovine. Ali kad je rat izbio nije se ni mislilo više kako bi se zemlja mogla

snabdeti sirovinama, jer se računalo da će se rat brzo svršiti. Kad se pokazalo da takva nada nije osnovana, ideja o. osnivanju privrednog generalštaba dobija sve više pristalica. Ali, to nije bilo više produženje onih shvatanja koja su postojala i razvijala se do rata, nego nova ideja koja je prokrčila sebi put pod prilikama koje je stvorio rat, i o kojima ćemo govoOriti nešto niže. o

Nemačka je čitavom svojom istorijom Dila najbolje pripremljena da prihvati ideju privrednog сепеralštaba. Sam izraz kazuje da je pretstava o privrednoj politici u ratu izgraaena po vojnom obrascu i u nedostatku iskustva Како ireba organizovati privredu mislilo se da je najbrži put da se obrazuje komandovanje nad proizvodnjom. Pa kad je Nemačka, koja je Dia bogata privrednim stručnjacima, ušla u rat bez ratne privrede, onda nije ni najinanje čudno što je u Engleskoj bilo učinjeno još manje. Pre rata pretresano je samo pitanje ishrane, jer se mislilo da Engleska može biti ugrožena jedino s te strane, i preduzete su izvesne mere da se proširi obrađena površina. Međutim, u ratu vojska je odvukla dobar dec radnika, a industrija koja je morala: da radi-za rat bila. je preča od poljoprivrede. |

1 u Engleskoj i Nemačkoj, pre.Svetskog rata, izgleda da je ideja o pripremanju privrede za rat došla iz straha od blokade. Ona se. kretala oko problema ishrane i sirovina. U tadašnjem bogatstvu, i pod pretpostavkom da će se rat brzo svršiti, rešenje. ovih problema bilo je najlakše pomoću.obrazovanja. zaliha. Ali ni one nisu nagomilane i od svih zemalja samo je Nemačka ušla u rat za zlatnom ratnom геzervom državne blagaine od 900 miliona maraka. Mako se još uvek plivalo na površini vidi se iz toga što nije bio ni postavljen problem ratne privrede.

ill. PITANJE ŽIVOTNIH NAMIRNICA U SVETSKOM RATU

Praktična vrednost svega što je učinjeno za ventiliraije problema privrede u ratu do Svefskog rata, ravna je gotovo nuli. Kad je u ratu bilo potrebno da se preduzmu izvesne mere, nije se uopšte polazilo od tih pripremnih radova, nego su donošene

· prema potrebama koje su iz dana u dan nicale.

Rat je u isti čas povećao tražnju za svim artiklima bez. odgovarajućeg povećanja. proizvodnje. Šta više, ova se smanjila, jedno stoga što su minogi radnici otišli na front, drugo, jer su mnoga preduzeća koja su radila za civilne potrebe počela da rade za potrebe rata i treće stoga što se manje uvozilo. Podbacivanie proizvodnje izrazilo se u ogromnom porastu cena, a taj |e s jedne strane doveo u kritično sta-

nje ishranu celokupnog stanovništva, i s druge, povi- ·

sio troškove proizvodnje, tako da se ona prekinula i onde gde nestašica sirovina nije bila potpuna. Tek kad su se pojavile razne nezgode kao posledice rata, tako da je trpelo snabdevanje civilnog stanovništva i vojske, počele su pojedine države da zavode razne mere da bi ih ofstranile. Sve te mere preduzimane su bez plana, i bez obzira na reakciju koju su morale imati: Ako su cene bile kod jednog artikla previsoke, određivana je njihova gornja granica. Prva posledica bila ie da je nestalo sa tržišta robe kojoj je cena maksimirana, i počelo je kriumčarenje. Druga koja je

mogla ovu da zameni, pošla je istim putem, najpre

skok cena, zatim maksimiranje i.kriumčarenje. Da bi

se suzbile nepovoljne posledice koje su izazvane ra-. znim merama, morale su se zavesti nove, kao na pr. kontrola kriumčarenja. Ali kad ni to nije pomoglo da se stanovništvu osigura minimum potreba, morale su se Opet zavoditi nove mere i tako je, bez plana, ni-. cao čitav sistem mera. Pošto su.one donošene u raZnim zemljama prema neposrednim potrebama, ne: podudara se njihova praksa. Nemačka, koja je zbog blokade bila privredno u najtežem položaju, izgradila je bila najbogatiji sistem mera, koji Wagemann, prema nastajanju, deli u tri etape (Wagemann: \Wirtschaftspolitische Strategie str. 126),

U prvo vreme država se ograničila na to da najblažim prisilnim propisima dovede u ravnotežu роnudu i tražnju, ne dirajući u slobodu trgovine. Trebalo je ustanoviti zalihe, oslanjajući se na statističke podatke. Ali, naročito kod poljoprivrednih artikala, ovi podatci bili su nesigurni, tako da se računsko ižravnanje ponude s tražnjom nije poklapalo sa stvar: nošću. Najteža situacija bila je kod onih artikala koje je trošio sam proizvođač, kao što je kod svih poljoprivrednih. Osetivši da. bi ih moglo nestati sa tržišta, jer se nije uvozilo .koliko ie potrebno, on je počeo da sakriva i ono što mu nije neposredno: potreb-. no, tako da je grad ostao bez hrane. Država pokušava da sama obrazuje zalihe i u tu svrhu obrazovano je-društvo za trgovinu žitom u га, Које је росе-