Народно благостање

__Страна: 838 _

lo da funkcioniše tek 1915, i koje je kasnije bilo glavni organ racioniranja ishrane u gradu. Spolina trgovina postavljena je na potpuno no-

_ vu Osnovu. Izvoz ie zabranjen, a uvoz oslobođen ca-_

rina. Ogromna tražnja na tržištu neutralnih zemalja · dovela ie do skoka cena da su se poremetile privred-

ne prilike i u njima, tako da su one morale da zave-

_ du izvesnu kontrolu tržišta. Da bi se ublažila anarhija _ tražnje, obrazovano je Centralno društvo za kupo_ уапје u inostranstvu. Zabrana izvoza umštila je iz. voznike, ukoliko ovi nisu postali državni liferanti, a

· centralizacila uvoza uvoznike. Tako su pokušaji Коп-

_ trole nad tržištem doveli do toga da se država ang4a· žule u sve većoj meri u privredi. Da bi se povećala ponuda trebalo je da se poveća proizvodnja. U prvo vreme donošene su samo uredbe kojima su davane olakšice za proizvodnju nekog artikla, ali rezultat toga bio je slab. Radeći u žurbi izgledalo je da bi se mogli postići boli rezultati kontrolom i preorijentacijom potrošnje (zavođenje bezmesnih dana, zabrana meljave čiste pšenice i sl.). Kao viši stepen štednje i racionalizacije potrošnje, počinju izvesni _ gradovi da podižu javne kuhinje. Početkom 1917 god. 472 opštine, sa 24,3 mil. stanovnika, imale su 2907 kuhinja, i hranile su 1,9 mil. osoba. -

Kad ove blaže mere nisu mogle više da zadovolje prešlo se na organizovanje slobode trgovine maksimiranjem cena. To je izvedeno za sve artikle. Ali odmah se pokazalo da ta mera sama nije dovoliпа, пего да је potrebno dirigovanjem cena stimulirali proizvodnju. To se postizavalo povisujući cene artiklima koje je trebalo više proizvoditi.

U trećoj etapi ni to više nije bilo dovoljno. Država je morala pristupiti racioniranju potrošnje, i pobrinuti se za snabdevanje neposredno. Glavni Or-

OI Квин,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

gani u tom poslu bile su opštine, a celokupan rad kontrolisao je ured za ishranu u ratu. Aprovizacije su zamenile gotovo газут trgovinu artiklima ishrane, a kao dobavljač na veliko one su morale da. stupe u neposrednu vezu s proizvođačima. Tako dolazi do zaključenja ugovora s proizvođačima o liferovanju. Kasnije i to se sprovodi rigoroznije, jer država propisuje ne samo šta se ima da proizvede nego i: koliko se može proizvesti na. datoj površini od izVesnog artikla, i obvezuje proizvođača da liferuje predviđenu količinu. TI U Austriji bilo je slično kao u. Nemačkoj. Međutim, na strani saveznika ove mere nisu otišle-dalje od blage kontrole cena, zato što je snabdevanje-bilo osigurano dovozom iz inostranstva. ] u Nemačkoj-mere su zavođene i zaoštravane prema gomilanju Dotreba, tako da je na kraju državna intervencija dobila karakter socijalizma. To je bilo neminovno. Tai ratni socijalizam nije potisnuo privatnu inicijativu, nego је пје nestalo zbog privrednih poremećaja, a on je morao da nadomesti njenu funkciju. Pa ako rat mora da izazove poremećaje, ako proizvodnja mora da podbaci u odnosu prema potrebama, onda је пајdoslednije, čim se to predvidi pristupiti onakvim merama kakve se na kraju nameću, a ne pošto se izgubi i na vremenu i nastupe dublji poremećaji u proizvodnji i snabdevanju. Da je u logici tih mera da ih treba sprovesti radikalno, a ne sporadično, pokazuje predlog našeg urednika u pogledu ishrane vojske i građanstva 1914/15. (D-r V. Bajkić: Rat i privreda, N. BI. br. 47—49, 1938). Kad mu je povereno da ispita situaciju snabdevanja pšenicom i kukuruzom, on је, izračunavši kolike su zalihe i potrebe, došao do za-

ključka da država mora da neposredno kontroliše snabdevanje.

IV. KONTROLA INDUSTRIJE U RATU

Potrebe u području ishrane izazvale su, kao 510 smo videli, niz mera. Ove su zahvatile najviše područje prometa, donekle i proizvodnje životnih namirnica. Potrebe naoružania bile su drugog karaktera, pa pošto su i one zadovoliavane prema mogučnostima, nikao je i ovde niz mera, nezavisan od onih u području životnih namirnica. I ovde su one donošene prema potrebama i prilikama uz koje su se onč mogle podmiriti. Zato su i one različite po zemljama. Rusija, sa naislabijom industrijom i saobraćajnom mrežom, prva je zavela kontrolu industrijske proizvodnje i prometa, da bi se maksimum kapaciteta iskoristio za potrebe vojske. Taj isti motiv rukovodio je i ostale zemlje kad su počele da zavode kontrolne mere. Njih karakterišu dva momenta. Donošene su po savetovanju sa pretstavnicima privrede, a ukoliko su se odnosile na samu proizvodnju imale su policijski karakter.

Najinteresantniji je u tom pogledu rad engleskog ministarstva municije, koje je u stvari bilo iedna ogromna poslovna državna centrala. Ono je bilo

povezano sa čitavom indusfrijomi, njegova vlast је Тогmalno bila ogromna, -ali u praksi nikad potpuno ostvarena. Od 20.000 preduzeća koja su dolazila u obzir da rade za njega ono je uspelo u najboljem slučaju da kontroliše 6000, pa i to više birokratski, ~

Jedan od glavnih zadataka, kontrola dobiti pre-' duzeća ratne industrije nije bila sprovedena nigde i bila je neizvoatva u sistemu slobodnih cena, koje :se kod sirovina nisu mogle kontrolisati. Ustvari, kontrola se svela na to da država u pravo vreme ротогne. kreditom preduzeća i tako osigura Шегасје и pravo vreme. Kontrola je bilo zaleđe privatne inicijative, a ne bič. Oslonjena na njega, ona mu se potpuno prepustila, živela od državnih finansija i porudžbina, i ne postavljajući sebi pitanje šta će biti onog momenta kad prestanu porudžbine. Funkcioniranje industrije u ratu nije bilo nikakvom ekonomskom politikom tako organizovano, da bi se moglo mirno preveslati iz ratne proizvodnje u civilnu i na tom prelazu čekao je privredu naiteži udarac. O

V. REZIME

Ratna privreda, o kojoj će se teoretski početi "да raspravlja tek posle Svetskog rata, stekla je u njemu ogromno iskustvo. Na tom iskustvu i počela ie teorije da zida. Ono je stečeno slučajno, zavođenjem ·mera na brzu ruku. Otud posebne privredne politike za područje životnih namirnica i naoružanja, obe vođe-

ne sredstvima koja su se nametala u datom momentu. Kao što je državna intervencija počela bez plana takva je ostala do kraja, a nikad nije sebi ni postavila pitanje o posledicama tih mera za privredu kad otpadnu ratne potrebe i kad se ona opet vrati svom originalnom cilju, ostvareniu narodnog blagostanja.