Народно благостање

_ 7. јануар 1939.

pravilo da рогезк! ођмегп:с! plaćaiu porez na dohodak najvećim delom u četvrtom tromesečju. Zbog toga izgleda da će se sadašnja budžetska godina završiti sa deficitom.

FATHA IIFHBPEJIA |

— Francuski budžet ха аудасји ргеду да да зе па ромебапје iste u 1939 utroši 10.822 mil. franaka prema 6.609 m:l. Prosečna cena jednog aviona, koji izrade državne fabrike, je 3. m'l. franaka. Računa se da će se mesečno pro:zvod:ti 500 aviona, a to znači mesečni rashod od 1.500 mil. fr. Štampa piše da su troškovi proizvodnje suviše visoki i da ih treba sniziti. Ministar za vazduhoplovstvo je izjavio da će se nastojati svim silama da se poveća pro:zvodnia. Ukoliko bude moguće zavešće se rad u tri smene. | — Вате troškove Japan je dosada podmir:vao uglavnom putem zaimova. Do kraja 1938 država je zaključila zajmova u iznosu od 523 milijardi jena. Državni dug porastao je od 17 na 23 milijarde jena. Ustanovljen je specijalan budžet za Vođenje rata u koji se redovno svak: mesec unosi oko 400 mil. iena dobiven:h putem zaima. Vlada ie ovlašćena da zaključi zajmova u iznosu od 6,6 milijardi, od čega je još ostalo neiskorišteno 1,8 milijardi. Dosadašnji zajmovi zaključeni su po kursu od 98 i 98,5, sa kamatom od 831/»/o i rokom između 1954 i 1956. Najveći deo zajmova preuzsla je Japanska banka (3,5 milijarde), koja je docnije obligacije prodavala bankama, industr:jskim preduzećima i publ:ci. Misli se da će vlada tražiti ovlašćenja za sklapanje novih zajmova od 4 do 6 mili-

jardi: jena. Opticaj novčanica od početka rata povećao se za 20%. КОЊУНКТУРА

— U oktobru 1988 b:lo ie os:gurano kod Suzora 738.449 ~

radnika i namešten:ka, za 16.924 manje nego u septembru a za 20.140 više nego 1937. Porast je zabeležen kod industrije pića i hrane za 4:260, građenja prevoznih sredstava za 3.380, građenja železnica, puteva i vodogradnja za 3.327, opštinskih poslova za 2.179, tekstilne industrije za 2.021, privatn:h saobraćainih preduzeća 1.778 i :ndustrije duvana 1.336. Broj za·poslenih je opao kcd visokh:h gradnja za 3.279, rudarstva za 9932, šndustrije kože i gume za 640, odeće i čišćenja za 561, metalne i mašinske za 137, kućne posluge za 266 i industrije 'papira za 191. Najveći porast :mali su Suzori: u Beogradu za 9.620, Osijeku za 5.686 i Nišu za 3.856, a pad oni u Sarajevu та 2.600, Banjoj Luci za 2.088, Sušaku za 1.495 i Zagrebu 1.277. Prosečna mnadnica iznos:la je 24.97 din., za 0,82 di. više nego 1937, a za 0,04 din. više nego u septembru. Ukupna zarada iznosila je 448 mil. din. prema 457,2 mil. u prošlom mesecu odnosno 421,1 mil. u oktobru 1937.

— Broj nezaposlenih u Sjedinjen:m američkim državama počeo je ponovo da raste. Krajem novembra 1938. bilo je 9,2 mil. nezaposlenih prema 9,1 mil. u. oktobru i 7,7. mil. u „novembru 1937.

— U novembru 1938 bilo je u Francuskoj 367.106 nezaposlenih, za 40.795 manje nego u oktobru a za 34.256 više nego u istom mesecu 1937. Ovo smanjenje nezaposlenih nije sezonskog karaktera, pošto sezonsko smanjenje broja Zapo„slenih počinje u septembru i traje sve do marta.

САОБРАЋАЈ

— Nemačka štampa piše da će se izgraditi nova Železnička pruga koja će vezati Prag sa Berlinom. Zbog velikog ·pr:vrednog značaja koji ta pruga ima, pomišljalo se još ·pre rata na njenu gradnju.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Poređ obavezne službe za muškarce koja postoji neor 5 _ ikoliko godina, od nove godine zavedena je ona u Метаској

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ссрана 11

i za neudate žene ispod 25 god:na, koje će se moći ZaDposl:ti u državnim i privatnim preduzećima, ako su barem godinu dana bile zaposlene u poljoprivredi ili u domaćinstvu. Računa se da će ova uredba dati nemačkoj privredi 350—402.000 žena sposobnih za rad.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Кгајет 1938 istekla је уаХлоз! Ккојекнуп:ћ џеомога sklopljenih između radničkih sindikata i fabrika cementa »La Dalmatienne«, »Daimat:a«, i »Split«, Jadranskih brodogradilišta i fabrika testen:na »Cetina«. Radnici su postavili zahtev da se sklope novi kolektivni ugovori.

'— Sud dobrih liudi u Zagrebu primio je u toku 1988 1.144 tužbe u sporovima između poslodavaca i radnika. Vrednost spora iznos:la je 2,5 mil. din. Najviše sporova je bilo između zanatlija i nj:hovih radnika (64%).

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački reg:star

Fabr:ka električnih sijalica, Zagreb, upis Firme sa glavnicom 25 mil. din. i članova upravnog odbora g.g.: d-ra Pliverića Branka, d-ra Leusteka Vladimira, Dolovaka Jura i Čedom:ra Jevanov:ća. — »Petr« ind. trg. d. d., Hercegovac, upis članova nadzornog odbora g.g.: Bezdičeka Josipa, Vaclava Petra i g-đe Marije Petr. — Drvorezbarska tvornica Vrbovsko d. d., u Zagrebu, upis promene čl. 4 društven:h pravila. Rumska štedionica u Rumi up:s članova upravnog odbora g.g.: M:!orada D:mitrijevića i Karla Šme.

Ztorovi akcionarskih društava

11 januar — Industrija mesnih proizvoda d. d., Zaprešić (redovan).

17 januar — A. A. Baker i Ko. a. d. u Zagrebu (redovan).

22 januar — »Karol:na« tvornica keksa, Stjepan Piler d. d, Osijek (redovan).

5 februar — Mehansko-kafanska zadruga a. d. u Beogradu (redovan). — Niška zanatlijska banka (redovan). — Privredna štedicnica a. d. u Beogradu (redovan). — Privredna banka a. d., iz Šapca (redovan). — Fabrika hartije Milana Vape a. d. u Beogradu (redovan). — Trgovačka prometna banka a. d. u Zaječaru.

8 februar — Opšte os:g. društvo »Jugoslavija«, Beograd (redovan).

11 februar — Smederevska kreditna banka, Beograd (redovan;. 14 februar — Kontinental kaučuk a. d., Beograd (redovan). 12 februar — Beogradska trgovačka banka a. d., Beograd (red.). — »Lepenac« preduzeće za cementnu industriju u Skoplju (redovan). — Činovn:čka banka, Beograd (redovan). — Poštansko telegrafska telefonska zadruga a. d., Beograd (redovan).

15 februar — Kruševačka zadruga, Kruševac (redovan).

19 februar — Avalska zadruga a. d. Beograd (redovan). — Vračarska štedionica, Beograd (redovan).

PA3HO

— Nemačka i Italija sporazumele su se da u toku ove godine bude upućeno u Nemačku 390.000 talijanskih građevinsk:h radnika.

— »Strojne tovarne in livarne d. d.« u Ljubljani prođane su ov:h dana od strane sreskoga suda za 8,8 m:l. din. Vrednost imovine bila je procenjena na 13,07 mil. din. Kupac su_bila »Javna skladišča« d. z. o. z. Ljubljana.