Народно благостање

Стрела 14

DEVIZNO TRŽIŠTE

Tražnja engleskih funti jie još uvek jaka. Narodna banka ju je podmir:la celu. U izvesn:'m tačkama pooštren je i devizni rež:m. Tako ne mogu više svi uvoznici sirovina da dob:ju funte po kursu od 2838 nego samo oni koji dokažu da liferuju državi i da su im u izvršenju toga potrebne sirovine. Inače punuda je dosta slaba. Ona ie uvek ispod tražnje. Tako je poslednjeg dana izveštaine nedelje ona bila 30% tražnje. Prethodnog dana je ponuda bila nešto veća, ali se većinom kreće oko jedne trećine. U Zagrebu је s:tuacija ista, ponuda je manja od tražnje. Od početka o. g. povećana ije razlika između ponude i tražnje kod funte i kod deviza koje imaju zvan:čnu noticu. Tako je kod funte cena u ponudi povećana sa 238 80 na 239.90, a u tražnji smanjena sa 237.20 na 236.10. Onaj koji mora da prodaje svoje funte moraće se zadovoljiti sa manjom cenom, što nije u skladu sa pravom situacijom. Oni retki, pak, koji dobijaju funte po toj ceni moraće nešto više da plate. Dobitnik je onai koji posreduje posao :zmeđu prodavca i kupca. Kod klirinški:h maraka pojavila se roba U Većim iznosima sa strane privatnika i sa strane državnih ustanova. Tražnja nije mogla da apsorbira ceo taj iznos, tako да је Матодпа ђапка morala da pr:skoč: u pomoć, da bi održala kurs od 14.30. Grčki bonovi su počeli nedeliu sa labavim kursom, zat:m su postali čvršći a krajem nedelie je ponuda bila opet jača od tražnje i prema tome i kurs u popuštanju.

Kursevi su bili sledeći:

London Berlin Madrid Milano LO:

30-XII 238— 1.430.— = —— = За рптот 206.44 1.775.97 ' — 233.18 Вех рпта 160.54 1.282.08 = 181.47 21 238— 1.430.— = = === 3:1 238. — 1.430 — =— = 37.80 41 5 238.— 1.430 — = = 381.430. — = = =

5: 238 —

Obrt је iznosio 31,2 ml. din., samo nešto mani nego prethodne nedelje, 31,7 mil. Deviza London rađena је za 12 mil. prema 13,9 mil, Berlin 18 mil. prema 14 mil. Grčki bonovi 370.000 prema 898.000 itd.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 31-II 29-XII 5-1 London 27.37 21.62 91.653/6. 20.680. 20.51 Amsterdam: 238.30 240.60 241.60 240.90) 240 67 Niujork 495.14 432.50 3461/a 443.— 4497/a Berlin — —— — 177.50 177.40 Pariz 90.394 14.668 18:58] 11:G81/5 11.62 Prag 22:22:02. 15.19 15.21 15.17 15.17 Br:sel —— — 73.69 74.70 74.571» Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Iz gornjih kurseva se v:di da je švajcarski franak čvrst. Funta je pala ne samo prema švajicarskom franku, nego i prema dolaru i francuskom franku. Prema poslednjim vestima dolar je u Londonu 3 o. m. 4,627/s prema 4 631/i6 31 decembra. U Parizu je funta pala a dolar je skoč:o. Holandska for:nta i belgijski franak više naginju da slede funti nego dolaru, odnosno zlatu.

Tržište zlata

Tad funte se vidi i ( naglom skoku cena zlata. Već 31 decembra porasla je cena: za 2 р. па 4957 р, а ч шео-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр: |:

rak 3 o. m. ceha je dalje skočila na 150 š. 2 p. Ta cena je jedna od najviših koja je bila zabeležena. Ona se samo jednom čula u nezvaničnom prometu u septembru 19938 g. Obrt je bio velk:, 8300 poluga u vrednosti od 990.020 f. št. prema 573.020 f. št. 31 decembra. Kupovali su tezaurateri, ali i arbitraža i ako je premija iznosila 1 p. prema amer:kanskom paritetu. :

šilng pensa D:n. (po unci} (po kg)

1935 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 11 54.319 1938 149 7 57.659

3 X-1938 150 1/a 57.826

· Robno tržište

Pšenica. — S:tuacija na svetskom tržištu pšenice u ovoj nedelji bila. ie izrazito čvrsta i kursevi su nešto malo skočili. Do оуота doš!o. je- usled prilične. tražnie u Evropi i to ne toliko za momentane potrebe koliko za uvećanje rezervnih stokova. I Holandija i Belgija kupile su, u poslednje vreme, znatne kol:čine pšenice koju su stokirale. Engleska, pored velike količine kupljene u S.A.D., kupuje za svoju gvozdenu rezervu svaki slobodan tovar, usled čega se u.Liverpulu već duže vremena ne oseća nikakav pritisak. Italija takođe kupuje pšenicu, ali samo putem kliringa. Isto tako znatne količine nabavlja i Nemačka. Da su se ovakve nabavke pšenice vršile pri drukčijoj statističkoj poziciji pšenice, recimo u 1936. ili 1937 god. u kojima je svetska žetva bila deficitarna, one bi bile u stanju da izazovu pravu revoluciju cena. Pri sadanioj velikoj zalihi one deluju toliko da kursevi na relativno niskom nivou mogu biti stabilniji i postojaniji.

Argent:na i Australija ustežu se sa ponudama, koje su, ranijih godina, u ovo vreme već uveliko vršene i uticale na svetsku cenu. Za Australiju izvozni paritet je suviše n:zak, a pitanje intervencije nije još rešeno. Argentina ima min:ma:nu cenu od 7 pezosa za kvintal i pri sadanjoi svetskoj ceni morala bi da nadoplaćuje za izvoz više od jednog pezosa po kvintalu, što je za njen fond mnogo. No svakako obe zemlje se neće moć] duže uzdržavati od prodaje.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

Liverpul šil. mtc. 10/5 10/5 Buenos Aires pezosa mtc. 7 | — = Roterdam hfl. mtc. 3.65 4,05 4,20 Čikago centi buš. 701/x 703/a 713/a V:nipeg centi buš. 633/a 643/5 · 645/5

____Na domaćem trž:štu situacija je. nepromenjena. Prva ruka ne nudi ništa; jedino druga ruka prodaje manje količine, a ml:novi još uvek traže, naročito srbijanski, gde je žetva bila deficitarna. Cene su na celoj liniji preko intervencionih. U Donjem Banatu paritet Vršac za vagonsku robu plaća se 161—162 din., a na ostalim stan:cama Bačke i Banata 159—160 din. Od 21 decembra do 3 januara Prizad je stornirao 496 vagona tako da se njegova kupovina u ovoj kampanii зтапј а na nepunih 18.00) vagona. U nedostatku ponude iz prve i druge ruke mlinovi su se počeli obraćati i na Prizad tražeći