Народно благостање

"7. јануар 1939. ____

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 9

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЂА

ПОЉОПРИВРЕДА

— На скупштини Савеза водних задруга У Новом Саду, директор Савеза г. Дожудић изнео је у свом извештају да би се у Војводини мелиорационим мерама могло добити око 500.000 катастарских јутара плодног земљишта, а у осталим крајевима државе око 1 мил.

- — Пољепривредна комора Дринске бановине донела је резолуцију којом тражи да на конференцијама „Призада" приликом одређивања цена буду заступљени и прет'ставници пољопривредних комора. Досадашње цене Комора сматра неправедним за сељака. Пошто су задругама досада додељивани премалени контингенти за извоз пољопривредних производа, комора тражи да се они повећају, а исто тако и кредити које одобрава Народна банка. Да се посвети већа пажња регулисању бујица, које причињавају велику штету. Како су воћњаци тешко оптерећени непосредним порезом, тако да то омета развој воћарства, тражи се његово смањење.

— Енглеска пољопривреда постепено се механизује. 1938 убачено је у производњу 46.420 трактора. Употреба људске и сточне радне снаге смањује се у корист машинске. На 1000 акра 1931 долазило је 31,8 радника, 1936 29,9, коњске 28,5 односно 23,7, трактора 2,6 односно 38. Због тота је знатно порасла производност радне снаге. Ако узмемо да је 1934 вредност производње једног радника износила 100, 1936 је она порасла на 150, а количина производње од 100 на 127.

ИНДУСТРИЈА

— У Загребу је основана фирма „Фабрика електричних жаруља д. д.' са главницом од 2,5 мил. дин.

— Шећерна кампања у Југославији је завршена. Прерађено је 60.500 вагона шећерне репе. Произведено је 7.700 вагона шећера свих врста. Из 109 кг, репе добивено је 12,7 кг. шећера. Прошле године је потрошња износила 8.40) ваг.

— Добит 2935 енглеских друштава, које је анализиpao „The Economist”, HaHocHuma је 1938 302,4 мил. фунти за 7.3%/о више него 1937 (282 мил.). На приоритетне акције подељено је 48,5 мил. а на обичне 157,7 мил. Резервни фондови су порасли на 96 мил,

— Реорганизација угљенокопа у Енглеској знатно је напредовала. Од 1930 до 1937 проведено је око 70 планова принудних фузија Рудника угља. Крајем 1987 77%0 производње угља отпадало је на 129 предузећа, док је 1923 на 323 отпадало 84%е. У неким окрузима сва производња, а У другим највећи део налази се под јединственом контро"лом. М поред тог напретка концентрација и механизација рудника угља у Енглеској заостаје још увек за оном У другим земљама. Целокупна производња угља у Руру од 128 мил. тона 1937 год. отпала је на 23 предузећа. Колико је Енглеска заостала за другим земљама у механизацији види се најбоље по малом порасту производње угља по раднику. Док је она у Француској порасла од 1929 до 1937 за 20%о, у Руру за 2890, у Белгији за 33 и Пољској за 51%, у Енглеској се повећала за свега 7,5%.

— Svetska proizvodnja sirovog čelika i železa 1938 је bila za 20% niža od one 1937, kada je dostigla rekordnu сИти од 135,9 ти. «6, сенка 1 1042 mil. t. železa. 1938. proizvedeno je U celom sVetu 109,2: mz]. f. čelika ı 82,2 ти. | železa. Od toga na evropske zemlje otpada 70,3 mil. t. čelika i 55,43 mil. t. železa, Ameriku 30,49 mil. čelika i 20,36 ти. 6. Žželeza, Aziju 7 mil. +. čelika i 5,2 mil. t. železa. Ostatak otpada na Australiju i Južnu Afriku. Pro:zvodnja se bila povećala 1938 u Nemačkoi, Italiji, Sov. Rusiji, Japanu i nešto

u Poljskoj, a opala je u SAD, Engleskoj, Francuskoj, Belgiji i Luksenburgu ukupno za 24 mil. t. kod sirovog železa i skoro za 30 mil. t. kod sirovog čelika.

— Proizvodnja automob:la, mada je u poslednje vreme u nek:m zemljama porasla za 10 meseci 1938 u celom svetu je iznosila 2,9 mil., za 2,5 mil. manje nego 1937. U novembru 1938 je proizvedeno 462.000 (481.000).

— Engleska pamučna industrija postigla je 1938 veću dobit nego 1937. Prosečna dividenda 126 fabrika pamučne pređe bila je 1938 5,6%/o prema 4,25% 1937. 1937 64 preduzeća nisu pode:ila dividende, 1998 njihov broj se зтапј:о na 49. Tekstilni komb:nati дал 51 ргозеспи ФШудепди 3,099 prema 1,81%. Živa trgovina 1937 omogućila je da tekstilna industrija 1938 uspešno radi, pošto veći deo porudžbina potiče iz 1937. U trećem tromesečju 1938 dobit je počela da opada tako da izgledi za 1939 nisu povoljni.

— Engleska štampa piše da vlada namerava da u Australiji izgradi industriju av:ona koja bi izrađivala naimodern:je t:pove. Oni bi se upotrebili ne samo za odbranu Australije nego i za zaštitu engleskih poseda na istoku i Dalekom istoku. Ovih dana će otpočeti pregovori sa australijskom vladom.

— Svefska pro:zvodnja kalaia za 10 meseci 1938 iznosila je 127.900 t. (1937 164.200 t.). Proizvodnja je opala u zemijama koje su organizovane u međunarodnom kartelu kalaja, dok je u onim van njega malo porasla. Za to vreme potrošeno je 129.400 t. (166.500). Tri glavna potrošača SAD, Velika Britanija i SSSR smanjili su potrošnju za 25 do 40%/, a Poljska, Itaiija, Nemačka, Švedska, Švajcarska i Japan povećala za 15 do 62%/o. Vidlive rezerve smanjile su se za 800 |. na 29.532 što odgovara potrošnji od 10 nedelja.

— U celom svetu pro:zvedeno je za 10 meseci 1938 2399 mil. t. belog Ета ргета 3,68 mil. 1937, za 95% manje. Za isto vreme potrošnja je opala skoro u svim zemljama za 17 do 45%, jedino je porasla u Nemačkoj za 93% i u Australiji za 42/o.

— Francuska grupa Šnajder Krezo, koja je kontrol:sala Škodi:na preduzeća u Čehoslovačkoi, prodala je svoje akcije jednoj grupi čehoslovačkih banaka. Glavnica Škod:inih preduzeća iznosi 220 mil. Kč, 50% je bilo u rukama Šnajder-Krezoa.

— Amer:čka pro:zvodnja srebra zavisi kako od njegove cene tako i od produkcije neželeznih metala, čiji je on Sporedni proizvod. Izgledi za nju u ovoj godini su dosta dobri, barem do kraja juna, pošto će cena srebra do tada ostati na istoj visini kao što je to skoro izjavio Ruzvelt. A baš je ona bila naijači poticaj za pojačanu proizvodnju poslednjih 20dina. Ali i uticaj proizvodnje neželeznih metala je veliki, Kad je opala njihova proizvodnja, smaniila se i produkcija srebra od 6,39 m:l. unci u oktobru 1937 na 4,86 mil. u istom mesecu 1938. Za 10 meseci 1938 pro:zvedeno je u S.A.D., 56,94. mil. unc: (1937:51,23 mil.). Od oktobra 1938, u vezi sa oživljenjem privrede, počela je i proizvodnja srebra da raste.

— U novembru 1938 proizvedeno je u Jugoslaviji kaтепог џејја 39.172 t (1937:40.262), mrkog 366 870 t (337.933), lignita 128.490 (106.460), zemnog plina 204.604 mš (169.897), gvozdene rude 54.60) t (56.123), hromne rude 3.837 t (5.049), bauksita 28.263 + (19.393), zlatonosnog kvarca 2650 t (2.840), pir:ta 13.183 t (11.133), bakarne rude 78.613 t (52780), olovnocinkane 74.132 t (73.036), olovnog koncentrata 7.892 t (7.653), cinkanop koncentrata 5.744 t (7.293), bakarnog koncentrata 4.690, gvožđa 8.211 + (8.592), zlata 55,83 kg (60,076), bakra 4.521 t (3.114), olova 601 t (280), cinka 403 t (402), kamene soli 4.747 t (4.389), portland cementa 6.287 t (6.314),