Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ К ___Брг

Страна 30

4%/0 Agrarci 1934 === ' 59— —.— —— _ 59.80 49% Agrarci 1921 5 9 Пе 69/о Веслис! 90.75 90.75 91— 91.95, —= 4ој) Аотагс! 1934 41 бојо Beoluci ке. | - - -__- ___-- _ оне | 79 Investicioni OB _6% Dalmatinci 89.50 89.50 90.— 89.75 89.— 6% Вегас! 732 12172) 69% Dalmatinci, teT. == == —.— = = 6%0 Dalmatinci 385 1.210 79% Investicioni = == —= 100— 79јо Bler 566 560 79% Stabilizacioni Ва —— === __-___ | ==== 8, Вјег = 171 790 Seligman —-- | == —.— = == Narodna banka · 1.107 346 7% Вјег 51.95 91.50 91.85 91.85. —.— Pab 67 55 8 Вјег O -_ | > _- | ~ РРА ЕРИ на 511 4%/0 Renta 1895 ___ | .I __ . 005— 20.

Loz Crv. Mrsta === | === —.— —— | —.—

Duvanski loz CC ~ —.—

Narodna banka LL 22 27.750 7.750 — === Pab, sitni ____ IC 06 > —= 226.50 Pab, srednji == = —.— == == Pab, krupni __ ___ 90% |

Berza je posle prazničnog odmora počela posao u dobrom raspoloženju. Postepeni porast kurseva nastavljen je i u prvoj polovini ove kalendarske nedelje. Ratna šteta je prednjačila. Ona je povukla sa sobom i ostale papire. To nije slučaino. Tehnička pozicija Ratne štete je од Спа. Опа је пајomiljeniji papir za plasman naših kapitalista. O njenim odlikama pisali smo često, oni su poznati svima koji dođu, pa makar samo u prolazan dodir, sa našim efektnim tržištem. Za Ratnu štetu zbog toga uvek ima privatnih interesanata. Ali to samo po sebi ne bi bilo dosta, ako Dbi ponuda bila veća nego što je mogu preuzeti naši kapitalisti. U prošlom broju smo statistički dokazali, da se u Каој šteti relativno smanjuje. Iz toga se dade zaključiti, da se smanjila ponuda. S tim ie dokazano naše tvrđenje, koje smo prvi postavili, da ie Ratna šteta klasirana. Iz te njene pozicije sledi, da ona mora da povede svaki porast kurseva, i obratno, da njen kurs mora kao poslednji da reagira na suprotnu tendenciju. Iz gornje tabiice se vidi da su kursevi svih državnih hartiia od vrednosti u prvoj polovini izveštajne nedelje skočili paralelno sa Ratnom štetom. 6%0 Begluci su otišli sa 90.75 na 91.25 i 60/o Dalmatinci sa 89.50 na 90, 7%0 Bler sa 91.50 na 91.85. Već u utorak posle zvona Dalmatinci su pokazali slabost. Oni su rađeni po ceni ispod zvaničnog kursa. Da su oni počeli sa suprotnom tendencijom takođe nije slučajno. Produkcija njihova u toku godine nije bila mala. Zbog toga su se pojavili veći flotantni iznosi na berzi i oko berze, koji su pritiskali kurs — čim javna ruka ne interveniše u dovolinoji meri. Sadašnji pad kurseva izazvan je srazmerno malom ponudom. U otsustvu privatnih kupaca, iako mala, oborila je kurs, pošto jaka ruka nije prihvatila više od polovine ponude jednog većeg prodavca, inače berzijanca. Pad jednog papira nije mogao ostati bez posledice i na ostale državne hartije od vrednosti. Do kraja izveštajne nedelie Ratna šteta je pala na 475, a posle zvona otišla i na 473. Dalmatinci su rađeni po 89. Za G%/o Begluka postojala je tražnja po 90.50. Dolarski papiri, koji su u početku nedelje bili čvrsti popustili su također. 7%o ler tražen je po 91. Akcije Narodne banke su čvršće. U toku nedelje rađene su po 7.750, a poslednjeg dana izveštajne nedelje ponude je bilo po 7.800. I akcije Privilegovane agrarne banke su bile nešto čvršće. Obrt pokazuje donia tablica:

9—19 1 30 ХП—51. u hili. din. 921/<0/0 Ratna šteta 662 440 :91/50/0 Ratna šteta,.tef. . 47 421

Izveštajna nedelia bila je krnja, zbog božićnih praznika, i manji obrt mora se pripisati toj okolnosti. Najviše su rađeni G%/o Begluci, zatim 921/»/o Ratna šteta, 70 Bler, 6% Dalmatinci itd.

Na posletku ako bismo hteli na osnovu situacije u ovoj nedelji dati prognozu, morali bismo se staviti u DOložai javne ruke. Od nje zavisi kako će se kursevi razvijati. Sadašnji pad je došao bez vidljivih uzroka. Od izvesnog broja berzijanaca popuštanje kurseva se prati sa simpatiiom. Oni koji su prodali po Višim kursevima, ne bi imali ništa protiv, da kupe jevtiniie. Samo što je broi ovih mali. Na tržištu akcija industrijskih i saobraćainih preduzeća u Zagrebu bila је čvrsta situacija. Trbovlje je zaključeno kraiem nedelje po 190 prema 179 u početku, a Gutman je sredinom nedelje rađen po 50. .

Obračunski kurs dolara sa pr:mom bio je: 9-I: 44.0675; 10-I: 44.0550; 11-I: 44.0112; 19-1: 44.03.

Naši papiri na stranim berzama

Pretstojeći pregovori sa stranim porterima i vesti koje su se pronele o eventualnoi bazi za pregovore, prouzrokovali su pad naših državnih papira u Parizu. Donos:mo 'kurs od 9 o. m. i za. upoređenje kurs od 5 o. m. 5

о 5-1 400 1895 | | 26150 296.50 5%0 1902. - = 324.50 41/50/0 1906 O 984.— 306.50 41/200 1909 980.— 999.41/2% 1910 ___ 305 41t/50/0 1911 997.— 319.50 5% 1913 275:— 307. 70%/, _Stabilizacioni 5360 | 364.5% Funding 105— 110—

Na Njujorškoj berzi zabeleženi su sledeći kursevi: | 70% Bler . 8%/0 Bler 7% Seligman 10 januara 21.125—27 97.375—2 38—42

DEVIZNO TRŽIŠTE

Narodna banka je na osnovu sporazuma O stabilizaciji nemačke klirinške marke, koji је predvideo intervenciju sa angažovanjem maksimalno 8 mil. maraka, izvestio nemački obračunski ured, da ne može više da vrši intervencione kupovine, pošto je dostignut plafon. od 192 o. m: opet se trguje po starom načinu. Narodna banka je samo posmatrač, ona nije obavezna da održava minimalni kurs. Mi ćemo se u idućem broju

opširnije vratiti na pitanje nemačke marke kod nas. Narodna: banka je svoju meru obrazložila time, da ne može da dopusti plasiranje nesrazmerno velikih iznosa.u klirinške. marke.