Народно благостање

14. јануар 1939

Naši izvoznici moraće sa žaljenjem да prime k znanju to stanovište. Stabilan kurs klirinške marke je potreban našoj trgovini sa Nemačkom. Kursne osc:lacije su tako velike i tako slučajne, kod slobodnog obrazovanja cena, da pretstavljaju ozbiljnu smetnju. Za našu izvoznu trgovinu je nešto veći kurs korisniji nego niži. Prema tome bi se preporučilo održavanje takvog. Tehničke teškoće oko sprovođenja stabinog kursa ne bi smele da budu nepremostive. Naš izvoz u Nemačku podleži jakim· sezonskim uticajima. Izvoz je u mesecima розје žetve, u drugoj polovini kalendarske godine mnogo veći, nego u prvoj. Nagomilavanje stokova klirinških potraživanja u prvom periođu da bi se oni upotrebili u drugom niije nikakav riskantan poduhvat. Opasnost bi nastupila samo onda, ako nagomilana klirinška potraživanja postanu neupolrebljiva. A to prema Nemačkoj ne bi se dogodilo. Mi od Nemačke inožemo mnogo što šta da kupimo. ] ako je Narodna banka dopustila da klirinška marka pada, ona je nije prepustila njenoj sudbini. Čim je marka pala na n:vo 13.75 Narodna banka je tražila po 13.80. Bilo je i terminske ponude po 14 za februar. Drugi važniji događaj na deviznom tržištu bila je odluka Narodne banke, da izvoznici ne moraju više obavezno da nude 25% svojih potraživanja u slobodnim devizama, na bazi 2838 za funtu, nego tu kvotu mogu da prodaju po višem kursu slobodno na berzi. Taj viši kurs maksimiran je, kao što je poznato, na 265.50 (10% više od 238). Paralelno sa svojom odlukom Narodna banka je slobodni kurs snizila za četvrtak na 258, što odgovara dodatku od 84%. Tražnja je u četvrtak cela podmirena, i to od ukupnih 7.000 funti sterlingča u Beogradu 5.000 su došle od privatnika, a 2.000 je dala Narodna banka. Grčki bonovi su slabo traženi. Na ponudu od 88 nije niko ni reagirao.

London Berlin Madrid Milano ba 9-1 238 — 1.430 — Zvanični S DT. 207.95 1.775.—m — 233— 104 238 — 1.430 — — — 3811-1 238.— 1.480.— — —— 3812-1 238.— · 1.380.— — == -——

Obrt je iznosio 21 mil. din. prema 31.2 mil. Uzrok smanjenja je verovatno krajem nedelie i rezervisanost kupaca koji su slutili promene. Bern je rađen 10,4 mil. prema 18

mil., London 9,7 mil. prema 12 mil., Grčki bonovi 110.000 prema 370.000 itd.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

3J-XIL36 31.%il-37 4. 5. 121 London 2737. 2162 . 26555. 2051 20.66:/> Amsterdam | 238.30 240.60 24160 — 24067 — 24062 Njujork 43514 | 4320. 346 | 4497/%, 44950 Berlin _ ПИ 177.40 177.55 Pariz 20.322 | 14/.69%/> „ 12.541/5 ~ 14.60 1167 Prag 22.991/2 ~ 15.19 15.21 15.17 15.16

_ Brisel __ 760 аза __Beograd 10.— 10.— 10— 10.— 10.—

O najvažnijem događaju, engleskim merama za odbranu funte, pišemo na drugom mestu. Tu ćemo samo da registruјето da su te mere bile praćene uspehom. Kurs funte je pDorastao i u Cirihu, i u Parizu (sa 177.30 u subotu na 177.48 u ponedeljak). a isto tako i prema dolaru sa 4.67%1ua na 4.68. Francuski franak je internacionalno čvrst, -

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 31

Tržište zlata

Popravljanje-situacije funte dovelo ie do sniženja cene: zlatu. Od petka do subote cena je pala za 8i/» p. na 148 š. 9 р. а и ponedeljak na 148 š. 7'/» p. Promet je mali, prosečno oko 500.000 f. st. dnevno. Premija prema izvoznom paritetu iznosi 2 p. Cena u dinarima vidi se iz donje tablice.

šiling репза Рт,

(po unci) (po |

1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 1 54.312 1938 149 7 57.652 9-1-1939 148 71} 57.283

Robno tržište

Pšenica. — Prvi dani u novoj god:ni, uprkos svim očekivanjima, nisu done!i nikakvo pobolišanje na svetskoj pijaci pšenice. Naprotiv, godina je počela sa osetnijom fluktuacijom kurseva i tendencijom na niže. Velike kupovine pšenice pri koncu godine nisu n:ukoliko popravile statističku poziciju pšenice. Situacija je i dalje ostala vrlo nepovolina, naročito za zemlje južne hem:sfere, Australiju i Argentinu. Ranijih godina, u ovo vreme, pšenica sa južne hemisfere prodavana je uveliko. Ovoga puta, međutim, to nije slučaj. Austraiiia se nadala da će, usled suše u Indiji, moći tamo да ргода пајтаnje 100.000 vagona. Ali, kako je Ind:ja u međuvremenu zavela relativno visoku uvoznu carinu na pšenicu to je ovai plan Australije propao. Prema tome, Australiji ostaju dva tržišta: kinesko i evropsko. Prvo dolazi slabo u obzir, jer Australija nije u položaju da daje robne kredite. Sledstveno, ostaje joi Evropa, koja je, za sada, saturirana sa dovoljno robe. U istom položaju je i Argent: na. Između njene minimaline cene od 7 pezosa i svetske cene postoji znatna diferencija. Toliku d:ferenciju devizni fond ne može da podnese pa zbog toga vlađa nastoji da za izvesnu. po mogućstvu što veću, količinu obezbedi plasman po povoljnijim uslovima. Usled toga vladina ustanova preuzimaće sve ponude. Trgovački krugovi ustali su protivu toga 'tražeći da oni mogu takođe slobodno kupovati i izvoziti, a da im vlada pokrije gubitke.

Desetog januara u Londonu je otpočela rad međunarodna žitna konferencija. Auspicije, pod kojima konferencija radi, nisu ni malo povoljne. Stanovišta pojedinih zemalja, koja su uoči otvaranja konferencije izražena u štampi, toliko su međusobno oprečna da se na ishod konferencije ne polažu skoro nikakve nade. | |

Terminski kursevi sredinom nedelje izgleđali su ovako:

=== М VII Х Liverpul 51. тес. 10/2 10/2 — Roterdam hfl. mtc. 3,47 3,72 4.— B. Aires pez. mtc, 7.— — — Vinipeg centi buš. — 62.— 69%a 63Čikago centi buš. || 69 | GOV | 705

Domaće tržište je posle praznika bez promena. Tražnia mlinova nešto malo je popustila, ali i ponuda nema, te se cene i dalje drže iznad intervencionih. Za vagonsku robu u Banatu i Bačkoj plaća se 158—160 d:n., dok je Prizadova cena nepromenjena tj. 160 din. baza šlep Tisa. Od 17 де“