Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр: 3.

Страна 46 дуо В/ег 85 = Narodna banka 620 1.107 Pab 192 67 Ukupno 4.069 3.641

I ovde moramo uzeti sve tri nedelje u obzir. Poslednje nedelie prošle god:ne, a pre obiave pravilnika, obrt je iznos:o skoro 9 milona dinara. To je bio relativno mali obrt prema onima ranijih nedelja, koji su stalno bili preko 10 mil. U prvoj nedelji januara obrt pada na 437 miliona dinara, u drugoj na 3,6, а u trećoj na 4 mil:ona dinara. Šta vidimo? Da ie dejstvo pravin:ka dobilo ioš mnogo jačeg izraza u smanjienju obrta, odnosno da ie skok kurseva omogućen istovremenim smanjenjem obrta. To ie pak logički mogućno jedino tako, ako se smanji ponuda; јег ako bi skok kurseva došao usled povećane tražnje, onda bi svakako bio veći obrt. Znači da pravilnik nije izazvao odmah novu tražnju, već da je samo deistvovao na imaoce papira, da se uzdrže sa svojom роnudom. Kad se statist'ha obrta analizira detalinije, onda se dobija još interesantnija slika. U drugoj nedelji januara bili su najveći kursevi i najmanji obrt: 8,6 miliona dinara. Od toga

međutim otpada 1,1 m:lion na Narodnu banku, 0,56 miliona na”

Blera, odnosno ukupno okruglo 1,66 miliona dinara. Pošto obrt ova dva papira nema nikakve veze sa pomenutim Draviln:kom i pretstavlja jednu anomaliju po svojoj veličini, to treba da ih oduzmemo od:3,6 mil:ona, tako da se dolazi do zaključka da je obrt u nedelii od 9—12 januara bio svega 9 miliona dinara, taman toliko koliko ie obično iznosio obrt samo u Beglucima ili Dalmatincima. Te nedelje je obrt u Beglucima bio pao na 0,73 miliona, a: u Dalmatincima na 0,38 mil. d:n. Neverovatno niske cifre! U trećoj nedelji pak, od 13—18, obrt iznosi istina svega 4 miliona, ali sasvim druge strukture. Obrt u Narodnoj banci i Bleru iznosi svega 660 hiljada, dok se obrt u Dalmatincima ponovo vraća na ogromnu visinu od 1,6 miliona, a i Ratna šteta skače prema рге ћодпој nedelii (od 0,7) na 1 mil. (zajedno sa terminima). Šta izlazi iz ovoga? Izlazi da је tu ps:hološku hosu na prvom mestu osakatio Dalmatinac. On je prvi izgubio strplienje i ponovo se javio u relativno vel:kim iznosima na tržištu. Da nije bio ovaj veliki obrt u Dalmatincima, da је on bio kao i prethodne nedelje, onda bi obrt u ovoj nedelji bio oko 2,8 miliona dinara, tako da bi takođe spadao u jedan od naimanjih za poslednie dve-tri, godine.

A to pak znači da je ovaj papir mora našeg efektnog tržišta odnosno državnih hartija od vrednosti, koji se jednako neregularno emituje. Da nije obilne em:sije Dalmatinaca, danas bi već kursevi naših državnih hartija stajali mnogo Više no što stoje. Nebrojeno puta su u poslednjoj godini naši papiri pokazivali tendenciju a la hos; ali je ona uvek bila presečena Begiucima i Dalmatincima, a naročito posleđnjima, (pošto je vrlo verovatno da se Begluci polako gube sa tržišta pošto je njihova produkcija: odavno prestala, a nova od 50 miliona još ·nile otpočela). · ; } |

S. time smo u početku 1939 сод., Која за gledišta naše polit:ke državnih zaimova treba da ima naročiti značaj s obzirom na pretstojeću prvu tranšu GM/o državnog zajma, dobili u razvići, Rurseva na-samoj berzi"i obrta po x-ti put argument za našu tezu, da. su nereguharne emisije državnih hartija od vrednosti najveći neprijatelj normalnog razvića tržišta kapitala odnosno efektnog tržišta. Ne može se praviti nikakva u napred određena politika državnih zaimova, kad iz zasede neočekivano ispadaju na drumni ogromni paketi papira, emitovan:h van tržišta kapitala i sa kojima se obično nije računalo, kad su se postavliale osnove pol:tike državn:h zaimova.

Na:zagrebačkom; tržištu akcija naših industrijskih i sao-

аб ла «на

braćajinih preduzeća rađene su akcije Trbovlja po 190 i Gutmana DO 35.

Cbračunski kurs. dolara sa primom bio je: 13-IL: 44.03 6-1.: 44.0437; 17-1.: 44.0550; 44.0487; ;

DEVIZNO TRŽIŠTE U toku nedelje kursevi deviza nisu se promenili. Ali

to ne kaže da u tendenciji n:ie bilo promena. Klirinška marka ie postala ređa. Može biti da je to posledica uzdržavanja

državnih ustanova, izvoznika u Nemačku. Privatne robe n:je bilo dosta da podmiri tražnju, tako da je Narodna banka prodavala iz svojih stokova. Term:nski kurs, bilo je zaključaka za medo i ult:mo februar, je niži nego promptni i iznosio je 13.70—13.75. Engleskih funti bilo ie. više nego u prethodnim

nedeljama, ali celokupna tražnja ipak nije mogla biti родт-. rena. Manjak ije popunila Narodna banka. Poslovi, sem uvoza.

sirovina za državne liferacije, obavlieni su kao i prethodne nedelie po kursu 258, za 8.4% više nego berzanska notica. Kurš grčkih bonova bio je stabilan. Robe je bilo dosta.

Kursevi su bili sledeći:

Grčki ' London Berlin Madrid Milano bonovi 13-1. 938—-—1380==– —= _— _ 3750. Zvanični sa DI. 20675 177370 — — „ 292260 === 16-1. : 938—— 1.880— >.= —.— „37.50 17-1. 238 |1380—- —<— = 37:50 184.. 238—

1380— | —— —— _ 87.50

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći: 31-Х1-36 31-Х0-37 al:XIL-08,. 12 _ 181

London 27237 21.62 20 63 20.66/25 — 20.75 Amsterdam 238.30 240.60 240.85 240.60 . 240.45 Niujork 435.14 432.50 443— 4492 50 442.68 Berlin — —— 177.60 177.25 177.720 Pariz 20.324 1468/» 11.6505 11.67 : 11.68 Prag 99.991/>., 1519 15.7. | 154G 15:19 Brisel — — 74.70 — 74.85 Beograd 10.— 10.— 10.— 10— 10—

Funta je dalie skočila, što ie u skladu sa kretaniem njenog kursa na ostalim slobodnim berzama u svetu. 1 dolar је čvrst, tako da је porast kursa funte najmanji u dolarima. Francuski franak je nešto slabiji. Jači ie pad holandske forinte. Belgijski franak je vrlo čvrst.

Tržište zlata |

U prvoj polovini izveštaine nedelje cena zlatu je skočila na 148 š 9t/> p. Isto tako je rastao i kurs dolara. Premija se kretala od!i/> -|1 p. U drugoi polovini, međutim, cena је 7аiedno sa kursom do:ara Dala. Premija se šmanjila na Заре tako da se arbitraža ponovo javila kao kupac. Pretežni deo гака (де и 5. А. 0. 12 toga-se vidi da odliv kapitala: ioš traje. Prema sada objavlien:m podatcima priliv : kapitala ма: ЗАР bio je veliki i iznosio je u trečem tromesečju: 1998 g. 407,2 m:l. dol., dok je u prethodnom tromisečju*zabeležen odliv od МИ НЕ — == ---------==4-- 4 25247 а

пе репза _ Din. (рој џасу ош (00 EC) 1033 156 6 40.405 1934 ~ | M 40.345 1935 Zo TAU 2 54.409 410%G. 1 WM} 27 ine SUBEBB9 с: 1937 Ме MG | та | 5. 54.312 | 1958. ПР АОЛ | К 57.652. 1 91:1930 043. |. Е 0 5288 Ба 17-1.1989. _ (09. __ 9:2 | Bala Не