Народно благостање

Стрена 36

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр.3'

Ни једна земља не сме да се упусти да у миру производи колико би се могло за рат, јер сваког дана долазе нови изуми, тако да ништа не застарева као оружје. Оружје од неколико година, ако није употребљено ни за вежбе, дозрело је да као сиров материјал иде поново у фабрику, да би се произвело модерно. Место да се производи материјал и држи у резерви, мора се мислити на то како да се произведу резервне фабрике (5ћадом factories) Koje he прорадити тек кад избије рат. Односно, оне које производе артикле за цивилне потребе треба да се већ у миру спреме зато да у најкраћем времену могу своју производњу пребацити на ратну. У том правцу чак и приватна ини-

цијатива може да буде активна. На пр. хемијска инду-

стрија добиће с ратом огромне поруџбине, а она се најлакше преоријентира на ратне потребе. Рачунајући с већим поруџшбинама и већом добити, ако буде производило ратни материјал, може приватно предузеће да држи у резерви машине које су му потребне кад буде прелазило на производњу за рат. Али у припремању народне одбране не може се оставити случају да то реши. Зато, уколико би то претстављало превелике терете за приватни капитал држава мора или сама да подиже или да финансира изградњу резервних фабрика и набављања резервних делова, или да даје само извесну помоћ приватном капиталу, који је спреман да и сам поднесе извесну жртву, рачунајући да ће се она исплатити каснијим поруџбинама. То може да се реши и без неког задирања у привредни поредак, дакле, да остане чисто финансијски проблем.

Међутим ако нема довољно сировина или никако, државна интервенција мора бити заснована шире и дубље. Један од начина да се реши питање сировина је, да с= приступи. производњи синтетичких. О овим сурогатима створено је донекле погрешно схватање, утолико што се мисли, да они само по нужди замењују оригиналне сировине. Синтетичке сировине освајају себи место на тржишту и потискују природне и без обзире на аутаркију и спремање за рат. То је резултат науке, а под аутаркијом и у ратној привреди отишло се у том правцу најдаље. Вештачка свила победила је дефинитивно природну, иако је у то многи сумњао док се она још није афирмирала на тржишту. Тако исто вештачка гума може да потисне каучук, питање је само у којој ће се мери усавршити производња. Држави се, међутим, жури, за рат су потребне извесне сировине без обзира на трошкове производње, а онда је потребно да се она постара како ће развити производњу синтетичких сировина. Често је ту потребно поћи од самог лабораторијског рада, да се открије које се син тетичке сировине уопште дају произвести, из којих сировина, па да се тек тада приступи решавању техничке и економске стране проблема. Док под либералном привре дом тржиште означује правац у коме ће се најјаче кретати развој, па'и проналасци, тако да су они веома често сасвим случајни, под ратном привредом, где су по требе јасно обележене, обележен је и проналазачки инте Dec. То питање држава може да реши расписивањем на града за најбоље решење добијања извесне синтетичке сировине; или да оснива лабораторије с утврђеним задаћа“

У КОНТРОЛА

Услови за добијање сировина у границама једне земе такви. су, да је у свакој потребно да се држава непосредно ангажује, као произвођач, и да контролише и сарађује с приватним. Али то не значи да се државна интервенција и контрола ограничава само. на сектор сировина. Она мора да контролише и њихову употребу, али само у :том смислу. да сегонезупотребе за производњу извесних

ма. Ако се открије да се може произвести синтетичка си-

ровина, држава ће морати или да помаже приватни капитал да је производи, без обзира на висину трошкова, или ће сама морати да диже предузећа. Једно и друго

гура је све јаче да се ангажује у производњи, тако да У.

ратној привреди све више ничу предузећа која су У државном погону, или су подигнута помоћу њезиних средстава. У самом замењивању природних сировина вештачким нема ничег новог. Нова је грозница којом се оно врши и жртве које се подносе и онда када је добијање још y стадију опита. Многе сировине које данас долазе на тржиште не би могле да се појаве на њему без државне потпоре. Ако се и постигне квалитет какав има природна сировина, цена је обично тако висока да или држава мора дати субвенцију или се удара тако висока царина да на крају може да се прода и по високој цени. Оцењена мерилом либерализма, оваква привредна политика је негација економичности, Али за ратну привреду, пре свега, поставља се питање самог материјала и количине, па- онда економичности. Она мора да тежи за њом, јер мора да постигне што бољи резултат, а економичност и јест у том како да се уложеним трудом постигне што више. Либерална привреда одлучивала се на акцију решивши претходно питање економичности. Ратна, журећи се за резултатом, гурнула је производњу испред економичности, остављајући времену и искуству да је реше.

Иако изгледа да се производња синтетичких сировина не осврће на рационалност производње, онде где она може да помогне добијање сировина, искоришћава се до крајње могућности. Некада је конкуренција вршила најјачи подражај за рационализацију. Видели смо како је У систему стабилних цена добила подражај с друге стране. Али кад се ради о добијању сировина, рационализација се врши под иницијативом државе, тако да она постаје јед"на од планских акција.

"Одређујући цене, држава се ограничава на подручје тржишта и силом прилика постепено прелази у подручје производње. Али чим се појави проблем сировина, она мора да почне од производње, а регулисање цена постаје помоћно средство, да се она повећа. Дириговање цена 34једничко је ратној привреди са сваком другом планскопривредном политиком. Међутим, проблемом сировина она се одваја од ње, али само акцентом који је стављен на њега. И за аутаркију је проблем сировина најважнији. Али она је произишла из нужде да се некако дође до сировина кад се није могло међународном разменом. По том аутаркија претставља неку врсту увода у ратну привреду. Код ње већ наступа потреба да се изврши класификација важности разних сировина, да се за добијање једних жртвује много, али бар у теорији, аутаркија у том подређивању "производње једног“ артикла другом полази од на» радног благостања Као мерила. Ратна привреда ставља У први план производњу оних средстава скоја су-најнужнија за нацију у рату, па, ако то захтевају прилике: спремна је да наметне спартански стандард живота, истичући отворено да је таква жртва потребна.

ПРОИЗВОДЊЕ

артикала н. пр. да се железо више употребљава. за -производњу "оружја, него као. грађевни материјал. Т0- значи да се мора организовати расподела сировина. Код тога држава се може ограничити на низ полициских мера, остављајући приватном предузећу да се само постара за што рационалније искоришћавање сировине. _" Ратна привреда мора дакле, да'има евој контролни -аларат, "непродуктиван/