Народно благостање

21. јануар 1939

_али. потребан да би се постигао максимални резултат У производњи за рат. Зато, да би била што ефикаснија, ратна привреда мора да иде за тим да ову контролу тако организује, да апарат буде што мањи, јер ако се развије преко извесне мере појешће сам све што привреда може да да.

У рату наметнуће се држави брига о снабдевању ци-вилног становништва. Контролом расподеле сировина др. -жава непосредно може да утиче на волумен производње за индивидуалну потрошњу, а кад се она централизира, добија се најједноставније средство дириговања ратне привреде. Тим самим што добију мање сировина, предузећа цивилног сектора морају и да ограниче производњу, односно не могу да је развију преко минимума који је др-жава означила као довољан.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 37

(Ово запостављање једних грана привреде другима има разлога онде где једна иста сировина служи и ратној и цивилној индустрији, а нема је довољно. Односно, кад нема довољно радне снаге, па се она најпре одузима цивилној индустрији. Међутим, као што смо истакли говорећи о нужности ратне привреде, стратегија не. сме да поступа у том без плана, ако неће да ослаби позадину, и зато се мора контролисати производња сваког артикла. Животне намирнице које и за вођење рата претстављају исту ону важност као и муниција, улазе тако у сектор ратне привреде. Кад се тако схвати, подела на цивилну и ратну индустрију губи свој разлог. А онда, с једнаким истересом, држава мора да контролише читаву производњу.

(Свршиће се).

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Državni prihodi u mesecu Nnovembru bili su. 1.135,9 mil. din. ili nepunih 12" više od onoga što je budžetom bilo predviđeno odnosno 0,9% v:še od prihoda. u novembru 1937 god. Prema tome, i novembar mesec : po prilivu državnih prihoda može se ubrojiti u dobre mesece. Po grupama pojedini prihodi dali su:

Predviđeno Ostvareno + #—/%.

Državni prihodi obilno pritiču mil. din

Neposredni porezi 224,9 307,0 m 92,0 Posredn: porezi 267,0 269,5 == „(Q,7 Monopoli 172,4 204,9 + 18,8 „Џашрпо изкани ргћод 6643 7814 += 17,6 Državna privreda 342,2 341,2 == 209 Od toga:

železnice 199,0 243,3 -- 22,2

pošta 50,1 36,4 — 27,4

šume 11,8 12,9 55 97

rudn:ci 36,5 17,0 — 26,5

I u novembru mesecu, kao i ran:je, u kretanju državnih prihoda imamo istu pojavu: povoljno stanje fiskainih prihoda i nepovoljno državne privrede, izuzev Železnica. Kod fiskalnih prihoda veoma je karakteristično veliko povećanje neposrednih poreza. Prihod od trošarine i takse dao je više no što je budžetom bilo predviđeno, dok su carine, usled smaпјепја uvoza, dale manji prihod.

Rashodi u novembru izvršeni su za 993,0 mil. d:n. ili 2,3") manje od sume budžetom predviđene. Od ukupne sume rashoda na lične izdatke utrošeno je 446,32 mil. din. ili 45%. -Povoljnu činjen:cu pretstavlja izvršenje materijaln:h rashoda bez malo u granicama budžetskog predviđanja. Uprkos tome, nosvembar mesec dao je više prihoda od 149,9 din, te se i po tome može smatrati dobrim mesecom za državnu kasu. To je znatno

” popravilo i ukupan dosadanji ДИНА budžetskih prihoda i ” rashoda.

Za prvih osam meseci OE веји tekuće budžet,

ske godine prihod je bio 8.170,1 mil.. din. ili 0,6% preko

predv:đanja odnosno 38'/ preko ostvarenog prihoda u bu-

'džetskoi 1937/38 “god. Prihodi pojedinih kategorija izgledali “Su :ovako:

. Predviđeno Ostvareno + ili —%

| mil. din. Neposredni porezi 1.799,6 1.889.0 5 5,0 - Ровгадај. 29855, 1о | „09480 „2.079, . „| PJ

„ко се каже у саопштењу,

Мопорон 13707 1.471,8 += „6,6 Ukupno fiskalni prihodi 5.273,6 5.567,6 dr 50 Državna privreda 2.738,4 2.520,3 — 80 Од бога: železnice 1.592,0 170170) + 6,8 rečna plovidba 58,6 38,4 — 34,5 pošte 401,1 351,9 — 12,3 Зите 94,6 62,8 — 33,7 rudnici 292,0 180,7 — 88,1

I u periodu za prvih osam meseci fiskalni prihodi pokazuju višak, a državna privreda manjak prema budžetskom predviđanju, Među fiskalnim prihodima suprotno ranijem stanju, najveće povećanje pokazuje prihod od monopola. Razlog ovom povećanju leži u nešto povećanoj unutrašnjoj potrošnji i u većem izvozu duvana. Prihod od trošarine veći je od predviđanja za 10,7%, a od taksa za 4,4%/. Kod državne privrede, osim železnica svi prihodi bili su znatno manji od predviđanja. Pr:hod od rečne plovidbe opao je usled manjeg prometa, uglavnom zbog manjeg izvoza žitar:ca, naročito kukuruza. Rashodi u istom periodu bili su 7.278,9 mil. din. ili 70,4/. manje od predviđanja. Od ukupne sume rashoda na lične izdato je 3.574,0 mil. din. ili nepunih 50%. Materijalni rashodi izvršeni su za 16,8 %/o manje od predviđanja. Zbog većih pr:hoda s jedne i restrikcije materijalnih rashoda s druge strane višak prihoda na koncu ovog perioda iz koga se podmiruju prinadležnosti državnih platežnika za naredni mesec i vanbudžetski rashodi po ovlašćenjima finansijskih i drugih zakona, izneo je 841,7 mil. din.

a aa a |

Привредна заједница 36~

маља Балканског споразума Између 17 и 19 о. м. одржан је у Београду трећи састанак гувернера новчаничних банака земаља. Балканског споразума. Као и на ранија два, и на овом, главни предмет разговора били су монетарни проблеми. Ситуација фунте изгледа да је била разлог што је у разговорима истакнуто на првом месту, када је најважније да се одржи стабилност главних светских, валута. Дотле, док се ситуација не разбистри, земље Балканског споразума треба да остану у ставу ишчекивања и да чувају вредност својих националних валута. Задовољни досадашњим функционисањем платних споразума између ових земаља, гувернери

су истакли да је потребно да банке, које они претстављају