Народно благостање

28. јануар 1939. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 63 у претходним недељама. Највећи део тражње, просечно 1936 141 7 54.569 75—80%/0 подмирила је Народна банка. Последњег дана из- 1987 140 11 54.319 вештајне недеље чак и 909. Истина: да је дан пре понуда 1938 149. | 7 57.659 с приватне стране била већа него обично и достигла 24.1.1989 148 ву; 57318 70—80% тражње. Цена је била непромењена 238 са 8,4%о прима, дакле 258 дин. Посао у грчким боновима текао је 17-1-1989 148 81/: 57.310 62.133 обично. Курс је био нешто попустио, али се до краја недеље поправио, пошто се понуда повукла. | Робно тржиште Курсеви су били следећи: Лондон Берлин Мадрид | Милано OOPS Пшеница, — На светском тржишту ове недеље ситу204 9988 1.280 — 8 3775 ација је била мирна са прилично стабилном тенденцијом. Званичан са пр. 207.30 1774.05 о 933 — ___- Постојаност је резултат јасне ситуације у погледу исхода 931 938 _ 1.380 — 110 3750 eTBe y свету и стања стокова. После тога веће промене ~ могла би да изазове само нека изванредна околност било 1 Пт Пар —- а 37.75 у понуди било у тражњи. Жетва у Аустралији била је не51 238.— 1.380.— ја Ста“ 37.—– повољна са приносом од 370.000 sar. према 510.000 y 1938 238— 1.880. — -— —— 37.25 односно 460.000 просека 1932/36. Извозни вишак биће око

26-1

Обрт је био велики 38,3 мил. према 27.6 мил. дин. У необично великом износу је рађен Лондон, 22.7 мил. дин. према 10.6 мил. Обрт у исплати Берлин кретао се у нормалним границама 15,1 мил. према 14,6 мил. То је био случај и са грчким боновима чији је обрт износио 171.000 према 382.000 дин. итд.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи:

31-XII-36 31-ХП-37 31-Х0И-38 18-1 26-1 Лондон 27:87 21.62 20.63 20.75 20.71 Амстердам 238.30 240.60 240.85 240.45 239.25 Њујорк 435.14 432.50 443 — 442.68 443.1/16 Берлин — —— 177.60 177.70 177.12. Париз 20.32/4 14.68:љЉ 11.6525 11.68 11.70 Праг 22.22:/» 15.19 15:17 15.15 15.15 Брисел —— — 74.70 74.85 74.82:/љ Београд 10— 10.— 10.— 10.— 10.—

На западно-европским берзама фаворизовао се долар. У Амстердаму и Брислу дошло је до јачег скока курса долара, кад што се тумачи, због несигурности европске политичке ситуације. У Лондону је курс долара одржао свој ниво на 4.762. МИ француски франак је био стабилан. Знатно је снижена номинална нотица немачке марке. Пад

марке почео је у Лондону где је био изазван разрешењем д-р Шахта.

Тржиште злата

Цена злата је у току недеље била пала на 148 ш. 67» п. (19 о. м.), али се у току недеље опет попела на 148 ш. 87/;, колико је и била последњег дана извештајне недеље. Премија према паритету долара износила je 1/-—1l m. Арбитража није се ангажовала у већој мери. Тачности ради треба да забележимо, да је доња цена злата у динарима израчуната на основу курса фунте од 238. Како је садашња цена слободне фунте за 8,4% већа, цени злата треба додати толико. Ради бољег упоређења ћемо курс од- 288 - задржати и даље за базу прорачунавања, али ћемо донети и цену злата са примом.

шилинг пенса Дин. Дин.

(по унци) (по кг.) + прим 1983 126 6 40.405 1934 141 40.345 1985. . 141 2 54.409

220.000 Bar. према 360.000 у прошлој години. Аргентина ће имати извозни вишак од 570.000 ваг. према 240.000 ваг. у прошлој години. Према томе, овогодишњи извозни вишак са јужне хемисфере биће већи од прошлогодишњег: 780.000 према 580.000 ваг. После овога светски биланс пшенице за 1938/39 овако изгледа (у вагонима од 10.000 кг.):

1937/38 1938/39 Расположива количина 11,908.500 18,836.000 Потрошња (процена) 10,289.000 10,507.000 Преносна залиха на дан 30 јуна 1,619.500 3,329.000

С обзиром на овакву статистичку позицију сматра се да се не може претпоставити никакво тако велико повећање потрошње које би могло знатније да умањи светски сток. Једина нада за побољшање ситуације полаже се на природу уколико би временске прилике биле неповољне па да у 1939/40 поново дође до дефицитарне жетве. То би био једини начин за смањење изванредно велике преносне залихе, које ће 30 јуна ове године бити иста као у години 1933 и 1934.

Румунија кубури још са пласманом пшенице. Остатак извозног вишка цени се на 100.000—130.000 вагона. У вези с тим извозна премија од 18.000 леја по вагону продужена је до 9 марта. За исплату премије требаће, према томе, још око 1,5 милијарду леја. Како и досадашње финансирање премија претставља велики терет то упућени кругови не искључују могућност поновне девалвације леја.

Термински курсеви средином недеље били су следећи:

I-III V VII-X Ливерпул шил. мтц. 10/5 10/5 Ротердам хфл. мтц. 3,80 4,05 4,20 Б. Аирес пез. мтц. 7,05 ~ Чикаго центи бушел = 70 708/4 Винипег центи бушел 63 64 65

Пред крај прошле недеље, услед снижења интервенционих цена са 160 на 140 база шлеп Тиса [, дошло је до пада цена, јер су у међувремену млинови престали да ку пују У очекивавању да ће цене пасти на ниво интервенционих. То се, међутим, није десило и цена на слободној пијаци пала је просечно за 10 дин. по мтц. односно остала је и даље за 10 дин. изнад интервенционих цена, То стање одржало се и у овој недељи, а није искључено да оно по-