Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 51

28. јануар 1939.

Iz uredništva

uelitnĆmosfi furrfe зета да

1 ZAŠTO SE CEO SVET INTERESUJE ZA ENGLESKU VALUTU

Za sudbinu funte sterlinga interesuje se ceo svet. Na prvom mestu svetska trgovina, jer se cene najvećeg broja artikala, naročito sirovina, izračunavaju u funti sterimga. Engleska je najveći poverilac na svetu — naravno u funtama sterlinga. Otuda druga velika grupa interesenata. Zatim je funta sterlinga valutna osnova čitavom nizu valuta vrlo razvijenih država. Odmah da паротепето да је ргуа i treća grupa nezadovoljna razvitkom funte sterlinga u 1938 god. :

Obično se smatra da su Sjedinjene Američke Države najveći protivnici padanja funte sterlinga zbog toga što se time pojačava konkurencija engleskih proizvoda na svetskom tržištu. Međutim, postoji drugi jedan razlog zbog koga su one još mnogo jače nezadovoljne padom funte sterlinga; to su cene sirovina. Pad funte sterlinga znači i pad cene sirovina. Amerikanci ne žele da valutna politika. Velike Britanije diktira cene njihovim najvažnijim proizvodima.

Ovaj bi argumenat još pre sedam godina izgledao besmislen. Do pada funte 1931 god. suvereno је

Yažila teorija pariteta kupovne snage kako ju |e formulisao prolesor Kasel. Po njoj postoji zakon nivelacije kupovnih snaga pojedinih valuta. To znači, ako padne jedna valuta onda moraju skočiti cene u zemlji, tako da se posle izvesnog vremena može kupiti ista količina dobara za isti broj novčanih jedinica kao i ranije. Promenom kursa pojedinih valuta korigiraju se unutrašnje cene tako da dotična novčana jedinica ima stalno istu kupovnu snagu. Kod funte sterlinga nije tako bilo. To |e izneo prvi francuski ekonomist Robert Wo]lt. Mi smo to reproducirali u N. B. br. 27, 1935: »Jedna nova teorija deviznih kurseva«. On je pokazao da cene u funtama, naročito sirovina, nisu u toj meri skočile u kojoj je meri pala. funta prema zlatu. Znači da se cene pojedinih artikala teško razdvajaju od Тште. 17 toga izlazi da Engleska može lakše da manipuliše svoju valutu nego ma koja druga zemlja. To je jedan razlog više za države sterlinškog bloka, da se ne razdvajaju od funte sterlinga, jer time ne samo da čuvaju glavno tržište za svoje izvozne artikle, već i ne trpe one štetne posledice, koje trpe druge: zemlje od fluktuacije valuta.

II NEZADOVOLJSTVO STERLINŠKOG BLOKA

Nezadovljne su i države čije su valute sateliti funte sterlinga. Elementarno je ekonomsko saznanje, da {e stabilnost valuta najbolje stanje po narodnu privredu. Funta sterlinga postala je vrlo nestabilna. Pala je u 1938 god. za 7%. To je velika diferencija. A što je najgore, pad je išao cik-cak linijom, funta je celo vreme bila stalno u fluktuirajućem stanju, protivno od onoga što je poželjno.

U vezi s tim potrebno je istaći još jednu okolnost, koja do sada nije nigde naglašena. Izgleda naime da Engleska smatra da nije dužna nikakvih obzita prema državama sterlinškog bloka. Mi se nećemo upuštati u pitanje u koliko je to gledište tačno, već samo podvlačimo činjenicu, da Engleska vodi svoju valutnu politiku isključivo obzirom na svoje ekonomske interese. To ne znači još da engleska politika mora da bude protiv interesa njezinih satelita. Ali je ona to u stvari. Otuda se u poslednje vreme čuju sve više glasovi u sterlinškim zemljama za oslobođenje odnosnih valuta od funte sterlinga. To je naročito palo u oči u Francuskoj u toku decembra, kad je funta pala ma najniži nivo. Izvesni Francuzi su rezonovali da je i suviše jako depresiran franak poslednje dve godine, da bi mogao da podnese dalju depresijaciju u vezi sa funtom sterlinga. Naročito je podvučena opasnost da prestane priliv domaćeg kapitala sa strane, ako bude franak i dalje padao. Interesantno je da su se Englezi pokazali ovoga puta vrlo pogođeni ovim zahtevima ističući na suprot tome solidarnost interesa Francuske i Engleske u valutno-političkom pogledu, na što su neki Francuzi odgovorili da te solidarnosti nije bilo onda, kad je franak pao od 75 za ти па 179.

_ Najveća opasnost za stabilnost funte sterlinga leži u gledištu koje je u Engleskoj jako rasprostranjeno, po kome interes stabilnosti valute ima da bude

potčinjen interesu izvoza. Samo ako ova| dopusti, može

Tunta sterlinga da bude stabilna.

Za vreme svetske privredne depresije bio je čitav niz devalvacija valuta, ali se tom prilikom utvrdilo, da je to mera koja samo kratko vreme može da pomogne. Brzo se gubi korist, jer se cene brzo izjednačuju. Ko hoće da forsira izvoz putem. devalvacije, taj mora to da radi svake godine. Znaju to i Englezi, ali je izvozni interes tamo moćniji no i u jednoj drugoj zemlji.

Pre svega Engleska ima najveći procenat spoljne trgovine prema ukupnom prometu dobara u zemlji. Drugo, može se reći da je polovina Engleza vezana tesno za svetsku privredu. Engleski izvoz međutim odavno nateže, jer su engleske cene vrlo visoke. Iza visokih cena nalaze se dve sile, jedno su radnici sa visokim падnicama, a drugo su kapitalisti sa visokim troškovima

proizvodnje, usled tehničke nazadnosti industriskih po-

strojenja. Taj je primat izvoza pred stabilnošću valute za sada samo latentna opasnost za stabilnost funte sterlinga. Ne može se reći da je pad funte u 1938 god. bio rezultat tih faktora.

Pa ipak su države sterlinškog bloka nezadovoljne engleskom valutom. Pre svega neobičnim držanjem merodavnih faktora za vreme padanja funte sterlinga u 1938 god. Nikakve programatske izjave nisu bile dane, iako je to ceo svet čekao. Otuda su se mogle svakodnevno čitati najraznovrsnije verzije. Po jednima, Engleska želi da svede. funtu na 4,50 dolara, jer bi to odgovaralo paritetu njene kupovne snage sa dolarom. Dok su vođeni pregovori za trgovinski ugovor sa Severnom Amerikom svakodnevno se moglo čitati, kako se pregovara i o tome i da se već postigao sporazum o daljoj devalvaciji funte sterlinnga. Isto se tako moglo čitati da se engleski merodavni faktori dezinteresuju za