Народно благостање
28. јануар 1939.
демо ми на отпорност привреде у рату из симпатије за оног који га води, него зато што сматрамо да ономе који жели да зна није учињена услуга кад буде обманут. Код резоновања о привреди треба оперисати само са фактима и само на основу њих извлачити закључке, па и такве који се подударају с жељама.
|____________-___._________ Вгој stanovništva SAD DOoVe-
ćavao se više doseljavanjem iz svih strana sveta, nego prirodnim množenjem. Situacija se promenila kad je doseljavanje ograničeno. Po podatcima za 1938, SAD imaju 130,215.000 mil. stanovnika, za 958.000 više nego godinu dana ranije. Pošto će se ubuduće, po svoj Drilici, povećavati samo prirodnim množenjem, data je prvi put i mogućnost da se prati razvoi američke nacije. A to nije važno samo za politiku populacije, nego i zbog posledica koje će imati socilalna politika na državne finansije. Posle donošenia zakona o osiguranju starih i invalida, koji je nametnuo nove terete, povećavaće se oni ukoliko se bude povećavao broj onih koji imaju pravo na penziju zbog starosti. Zato je bila obrazovana komisija koja ie imala da ustanovi sastav nacije po dobu starosti i da odredi kako će se on menjati.
Po procenama ove komisije SAD će 1988 imati 158 mil. stanovnika, što znači da se računa sa opadanjem prirodnog priraštaja godišnje. Druga promena biće u sastavu po dobu. Stanovništvo ш дођи од 20—44 софпе роуесасе зе ха 69 prema sadašniem, a ono sa 45—65 god. za 69%. Iznad 65 godina povećanje će biti 150%o, sada ih ima 6%, a 1985 biće ih 15/o. Obrnuto. smanjiće se procenat stanovništva u dobu do 20 godina sa 37%/o na 25%. Dakle, broj stanovnika povećaće se zato što će se smanjiti smrtnost i porasti broji staraca.
Prema tome i američka nacija, iako se kasno formirala i to iz najboliih elemenata starog sveta, prešla bi uskoro u fazu starenja, kao što je slučaj sa nekim evropskim. A tada se postavlja pitanje kako da se poveća rađanje, i pošto se u
Socijalno planiranie u S.A.D.
„2 U NL E ЕАУ
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 57
izvesnim zemljama donose zakoni o penziji u starosti javlja se i finansijski problem. Američka komisija izrazila je shvatanje da će usporeno množenje nacije, kod veće produktivnosti omogućiti da na pojedinca otpadne veći deo socijalnog produkta i ne smatra da će finansiranje pretstavljati kasnije zato teži problem. Predviđanje o množenju nacije i stanju finansija trebalo bi da bude jedan elemenat »socijalnog planiranja«, a drugi, ukoliko bi starija generacija počela da preteže, bio bi u iznalaženju načina kako da se ona podmladi.
a E ana (EE rnmmm=ı
Nedavno je prestao da izlazi bečki. ekonomski časopis »Der Osterreichische Volkswirt«, u 31 godini svoga rada. To u nama izaziva sećanje na aneksionu krizu u oči koje je bio pokrenut (3-X-1908). Osnivač i urednik je bio g. Walter Federn. U to vreme bečka i peštanska štampa vodila je oštru kampanju protiv Srbije. Prednjačili su »Neue Freie Presse« i »Pester Lloyd«. -
Iz statistike o stečajevima ti listovi su izvlačili nemoguće zaključke da je privredno stanje Srbije takvo da ona ne može da izdrži trgovinsku borbu a kamo li pripremu za rat i pretskazivali su ekonomski slom.
Svega 2 lista imala su objektivan stav za vreme aneksione krize, to su bili »Der Oosterreichische Volkswirt« i dnevnik »Zeit«. Naročito je bilo simpatično držanje prvog koji je često donosio članke u kojima je pobijana haranga »Pester Lloyda« i dnevnih listova, neprijateljski raspoloženih prema Srbiji i prikazivano stvarno stanje srpske privrede.Spomenućemo samo članak našeg urednika u br. 14 1909: »Geschaftslage in Serbien«. U njemu je izneseno nekoliko momenata, koji pokazuju da je privreda Srbije zdrava i da je daleko od sloma, Bilo je dovoljno izneti tačnu statistiku stečajeva, izvoza i državnih prihoda pa da se pobiju tvrdnje bečke i peštanske štampe, a to je bilo omogućeno nepristrasnim držanjem »Der Osterreichische Volkswirt«-a.
Povodom prestanka »Der Dsterreichische Volkswirt«=a
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
Pošto još nisu počeli da stižu bilansi akcionarskih društava i preduzeća, ovaj broi izlazi bez dodatka.
Zbog prenagomilanosti aktuelnog materijala morao je da izostane nastavak članka: Ratna privreda.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Тигзка vlada podnela je parlamentu zakon o povećanju proizvodnje maslinovog ulja. Predviđene su razne роmoći i kreditne olakšice za sve proizvođače, naročito za one koji se odluče da oplemene divlje masline kojih ima čitave šume i svojina su države. Prosečna proizvodnia maslinovog ulia iznosi 24.000 t.
— U nekim krajevima Savske banovine opaža se nestašica šljivovice, pošto su već 2 godine šljive slabo rodile. Cene su zbog toga skočile i iznose kod veletrgovaca 20 din. po l. za šljiivovicu od 40—45 stepeni.
ИНДУСТРИЈА
— Zagrebačka gradska plinara stavila je u pogon nove instalacije za proizvodnju benzola tako Фа се 5е опа роуеćati za 100%. Do sada se iz 1 m* plina dobivalo oko 11 grama benzola, sada će se dobivati 25 grama. 1938 proizvedeno je Ђеплоја 87.500 Ко, та 97.000 kg više nego 1937.
— Gradđevna delatnost u Engleskoj 1938 je znatno zao-
stala za onom 1987. Vrednost odobrenih planova iznosila je
97 mil. funti, za 12% manje nego 1937 (111 mil.). Od toga otpada na kuće za stanovanje 60 mil. (68 mil). Naročito poslednjijh meseci zabeleženo je opadanje traženja odobrenja za gradnju. U decembru je bila za 30% manja vrednost odobrenih planova nego u istom mesecu 1937.
— Прва механичка фабрика стакла за прозоре а. д. Панчево снизила је цене стаклу за 4—10%. Сада подиже нова постројења за производњу ливеног стакла, на које ће утрошити око 12 мил. дин.
— Потрошња алуминиума у Енглеској постигла је 1938 рекордну цифру од 65.000 т. за 35% више него 1987. Домаћа производња далеко још заостаје за производњом и покрива свега 20% потреба, али се стално повећава, пошто је увоз бауксита порастао у току 1938 за 137/»5%. Главни лиферант алуминиума била је прошле године Канада (80% од целокупног увоза).
— Аутомобилска индустрија у Енглеској при крају 1933 је нешто оживела. У новембру је производња била знатно већа него у истом месецу 1937 године. Повећала се такође и продаја (за 12%), из чега штампа изводи закључак да аутомобилска индустрија улази у фазу оживљења. Извоз велосипеда износио је 156.166 комада и претставља рекорд у 1988,
— Индустрија мотора а. д. у Раковици повисиће главницу са 30 на 60 мил. дин. Издаће се 6.000 ком. нових акција по 5.000 дин. Првенство уписа акција имаће стари акционари. Уплата уписаних акција извршиће се у три 06-