Народно благостање

Страна 14 но. UDAM OR 00 700 0 0 1 0

НОВЧАРСТВО — Уредбом је продужено суспендовање права оси= гуфаика Југословенског Феникса' на зајам или откуп до 1 јануара 1940 год. Истом уредбом проглашена су пропалим“ "сва: UO CONKO NEO на.име тринаесте, четр; по Zadružna: zveža “u Ljubliani objavila je izveštaj o radu: u 1938. Broj zadruga članica ie porastao od 682 na 707 sa 144.475: članova. Kod svih zadruga broj članova se povećao

a kod kreditnih je opao·od 89.670 na 87.288. Naimanija zadru-

ga“ je- imala 16 i najveća 4.203 člana. Obrt svih zadruga је

iznosio 92820,6 mil. din. prema 8125,7 mil. 1937. Naročito se

osetljivo bio smanjio obrt kod kreditnih zadruga. Čista dobit svih zadruga je iznosila 3,5 mil. prema 2 mil. din. 1936. Uloga kod kreditnih zadruga je bilo 912 mil. din. Prosečna kamatna stopa na uloge je bila 2,590, па 2ајтоуе 690.

— Od 49.877 akcionara Banque de France imali su po jednu.: akciju 18779 akcionara, po 2 9228, po 3 do 8672, od 6 do 50 5049, od 51 do 100 161 i preko 100 95 akcionara. Od svih akciondra 65% otpada na one sa 1—2 akcije. Krajem јаnuara kurs akcija bio ie 440 fr.

· — Nemačka vlada izvestila je američku da ie spremna da -preFovara o obeštećenju američkih imalaca austriiskih šilin8a, ako SAD pristaju da se smanji kamatna stopa. Vlada SAD ie odgovorila da je spremna da pregovara o zaimovima Austrije koje je ona dala, a u pogledu obligacija, koie se nalaze u privrednim rukama, pustila ie Nemačku da pregovara direktno sa poveriocima.

·— Obrt na švajcarskim berzama 1938 znatno je zaostao za onim 1997, iako ie zbog političkih događaja od vremena do vremena vladala velika živost. Obrt ciriške berze iznosio je 3.425 mil. franaka (1937 4.824) i bazelske 513 mil. (783). Za ženevsku nema podataka. Suma isplaćenih kurseva na njoi iznosila ie 55.613 franaka (62.214).

| — : Zvanična kratica za čehoslovačku' novčanu jedinicu u buduće je K a ne Kč kao dosada.

— Lane je poljska vlada odobrila 8 mil. zloti investi- |

ciofih, kredita industriji. Od toga je dobila hemijska industrila: 9,8 mil., metalska 1,6. Ostalo ie podeljeno mašinskoi, drvnoj i elektrotehničkoj. Za 1939 predviđeno je da se odobri oko 15 mil. zl. kredita industriji sa rokom od 15 godina i kamatom od Go. Krediti će se davati u prvom redu malim i srednjim preduzećima.

___ Stanje banaka u Dravskoj banovini izgleda da se popravilo. Mi smo već pisali o nekim slovenačkim zavodima koji su oslobodili ijedan deo starih uloga. Sada su to učinile ioš 2 banke. Zadružna, gospodarska banka u Ljubljani počela ije od 1 februara 1939 da isplaćuje sve stare uloge koji 10 aprila 1934 nisu bili veći od 25.000 din. Na ostale uloge isplaćivaće kamatu za prošlu godinu. Druga je Liublianska kreditna banka koja ie pomakla glavnicu oslobođenih uloga od 10.000 па 15.000. "Od uloga do 50.000 din. isplaćuje od 1 februara o. g. 10%,'a od onih preko 50.000 3"/o, eš 5

— Ministar finansija je rešio da Narodna banka može davati potrebne devize uvoznicima limuna, narandži, mandarina, banana i materija za štavljenje koža po specijalnom kursu. :

— Пољски министар финансија је снизио суму коју путници у иностранство могу да понесу са собом 'од 200 на 100 злоти. Осим тога забранио је извоз злата, платине и драгог камења у прерађеном стању. Свако лице које има неки приход у иностранству. мора га предати Пољској банци. |

5 Љубљанска. кредитна. банке затворила je. ~ doma.

јалу у Новом Саду И преселила је у "Београд, Призренска ул Ор

— Министар. финансија је решио да Народна банка | може да откупи, по специјалном курсу, девизе. од извоза следећих артикала: сувих вишања, делова за сандуке, вина, ··

камена сваке врсте, цинковог оксида, рузмариновог и ка-

дуљиног уља, шеврета, намештаја од савијеног дрва, сто- , лица за лежање, израда од дрва, хартије свих врста и –

хартије за цигарете.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Завршени cy. наши трговински преговори са фран. · цуском. Као што се чује нашој земљи је признат активни _ салдо од 150 милиона француских франака. Од наших про- _ извода у извозу ће јаче учествовати него досада цереа- _ лије, дрво, стока и сточни производи, руде и метали. За, један део наших производа Француска ће одобрити пре-_

ференцијале. — Роцзка vlada povisila je izvoznu premiju za јесат, pšenicu i ovas na 8 zloti po metarskoi centi. Povišica važi

od 16 januara 1939. Vlada želi da požuri izvoz tih proizvoda ~

tako da se do proleća oslobodi viška, u isto vreme očekuje da će to uticati i na porast cena na unutrašnjem tržištu.

— Решењем енглеског министра пољопривреде повишена је увозна такса коју плаћају млинари и увозници |

на пшеницу по 6 пенса на 6 шилинга и 6 пенса по врећи.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Gradsko poglavarstvo u Karlovcu podnelo је ргедlog veću da se ukine takša na strance, pošto je štetna 22 saobraćaj stranaca a finansijski efekat je vrlo mali.

— Predlog budžeta gradske opštine Celie za 1939/40 ·

predviđa rashode u iznosu od 17,8 mil. din. i isto tolike prihode, za 1,2 mil. više nego u sadašnjem. Dažbine se neće povećavati, čak će se smanjiti odnosno ukinuti trošarina na neke artikle. :

— Државни савет је решио да акционарска друштва треба да плаћају таксу од 20 дин. на сваки отворени те-. кући рачун без обзира да ли су стални или привремени.

—_ Аустралска влада је расписала у Лондону за 7 фебруар 1989 зајам од 8,5 мил. фунти по пари курсу. Камата 37890, рок 1955. Употребиће се за јавне радове.

РАТНА ПРИВРЕДА

— Glavni problem koji je imala da reši лека industrija u 1938 po'četverogodišniem planu je povećati proizvodnju domaće železne rude koja sadrži relativno mali procenat železa. Lane je proizvodnja železnih rudnika iznosila 15 mil. t. rude iz koje se dobilo 4 mil. t. sirovog železa, Poslednjih meseci 1938 je proizvodnja znatno porasla prema 1937, i očekuje se dalji porast 1939. Gde god se moglo upotreblieni su laki metali proizvedeni iz magneziuma, kojega ima u Nemačkoi u neograničenim količinama.

— Mađarska vlada da bi zaštitila domaću industriju i obezbedila joj harmoničan razvoj zavela ie pored zaštitne ca-

rine numerus clausus. Kontrolu nad njom vrši putem brojnih -

kartela. Naročito: je jak njen uticai kod formiranja cena industrijskih proizvoda. Proizvodnja špiritusa je monopolisana. Sve fabrike špiritusa su prešle u državnu svojinu a SODStVenicima je isplaćena naknada. Pošto domaća proizvodnja nafte

ne lože da podmiruje: tražnju vlada je naredila da se benzin _ meša sa špiritom, da bi se „smanjio uvoz nafte. Tekstilna in- ~

dustrija, konoplie, kudelie i sapuna obavezne su da upotrebe određeni deo domaćih sirovina, a pamučna veštačkog vlakna. Vlada pomaže izvoz tekstilnih proizvoda subvencijama.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА — Kanadska. vlada izradila. je novi plan гротоб! пега-

LO A koja. će biti za 10% veća od sadašnjih. Osim кога. ije predyiđeno povećanje izdataka za javne radove, izrađeni