Народно благостање

4; фебруар 1939,

винама и животним намирницама нису дозволиле да се смањи увоз, тако да је он већи за преко 100 мил. него прошле године (5449 мил. према 5375), док је увоз пао са 5788 на 5257 мил. Најнеповољније су се развијали трговински односи са САД, одакле је Немачка увезла сировина за око 400 мил. марака, док је њезин извоз мањи за половину. Овакав развој довео је на крају године до потребе да се повећа извоз по сваку цену, тако да је државна власт посветила највећу пажњу томе да се он што боље организује.

Насупрот неповољном развоју спољне трговине због опадања светске тражње, унутрашња коњунктура развијала се повољно.

Индекс индустријске производње 1988 г. (1928—100) био је 125 према 17 у 1987 години. Укупна вредност националне производње цени се на 85—90 милијарди марака према 77'» милијарди у 1937, а од тога на саму индустрију отпада 70 милијарди према 60. Извесне гране привреде су презапослене. Грађевинска индустрија има поруџбина за 30 милијарди, иако њен годишњи капацитет износи 12 милијарди, а већи је за 40 него 1929, тако да је она половином 1938 имала већ налога за 22 године. Већи део тих поруџбина је од стране државе. Производња средстава за производњу повећала се за 10%• према 1937 и већа је за 3: пута него. 1982, а за 40 од 1929. Вредност ове производње порасла је на 18—-19 милијарди према 18,8 у 1928. Невероватно снажно се показало тржиште капитала, које је апсорбовало 10,2 милијарди марака емисија, од тога државних 8,1 милијарди, а 2,1 милијарде за рачун приватних фирми. Дугорочне емисије изнеле су 6,9 млд. а краткорочне 3,3 млд. У погледу финансирања извршена је у априлу значајна промена, јер је обустављено издавање кредитног новца, тако да се текуће потребе покривају средствима којима тржиште капитала већ располаже и меницама.

Домаћа производња сировина порасла је за 138, али је питање њихово још увек најакутније. Иако се силно повећала, производња железа и челика још увек је недовољна, тако да је увезено пола милиона тона старог железа, и да би се уштеделе девизе, организовано је сакупљање материјала ригорозније него до сада. Извесне индустриске гране налазе се често у тешкој ситуацији, јер држава пожурује извршење поруџбина, које запиње само због недостатка сировина.

Незапосленост је скоро потпуно нестала, Национални доходак, према податцима Thomas Balogh (»The national economy of ФСегтапу« у »The Economie Journal«, cen. 1938, crp. 461—497), H3HOсио је 1983 г. 46,6 млд., 1936 г. 62,6, 1937 г. 69,5 млд., а по најновијим проценама 1938 имао би да износи 71 млд.

_ За разлику од других земаља у којима се унутрашња коњунктура одржала релативно добро, у Немачкој су поруџбине још толико изнад капацитета производње, да се мора очекивати још

већи полет, а-темпо у ком ће се то остварити за--

виси више од-техничких могућности да се повећа домаћа производња сировина, уколико се то питање не реши или бар ублажи повећаним извозом.

Али читав овај успех је везан са невероват-

ним напоном свих народних снага, пре свега због

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 69

великих радова око наоружања и одбране земље. У знаку ових радова живи цела немачка народна привреда.

Из свега горе поменутог се види, да ако не дође до нових политичких компликација, у ближој будућности не прети опасност погоршања светске коњунктуре, Напротив, више симптома показују не само крај опадања коњунктуре, него и њено лагано опорављење. Али све до сада ово опорављење није још резултат нормалног оживљења продуктивних снага, него последица утицаја вештачког чиниоца, наиме свеопштег наоружања.

Због тога се народна привреда у главним државама поделила у два сектора: један који ради за наоружање — овај сектор је у очитом полету, — и други, који ради за потребе цивилног становништва — овај сектор се налази до сада пре у опадању него ли у полету. Полет од ратног сектора ће без сумње утицати на читаву народну привреду. Због тога мора и цивилни сектор пре или доцније показати тенденцију пораста. Ипак први нормални привредни полет може донети само стабилизација унутрашњих и нарочито спољашњих политичких односа, која би омогућила пренос привредног тежишта са ратног сектора на нормални цивилни сектор.

Посматрана сама за себе, индустриска“ коњунктура могла би помоћу наоружања доста брзо да преброди садашњу депресију. Међутим, не сме се испустити из вида да се у току 1938 продубила аграрна криза. Ако узмемо само две основне пољопривредне сировине које се највише троше, пшеницу и памук, и чија тражња претставља мерило кретања куповне снаге највећег броја становника свих земаља, онда је слика врло неповољна. Цене и залихе ових двају артикала кретале су се:

1929 1932 1986 1987 1938 Пшеница: | VII IX залихе мил. т. 13 15 101 84 103 10,2 цена (Винипег центи за бушел) 1986 5257 918 1807 1394. 746 601 Памук: залихе 158 9,1 1,5 1,5 2.1 1,7 РАЦЕ цена (Ливепул, пенса за либру) 10,3 5,3 6,8 6,4 4,9 4,8 48

Цена пшенице била је 1937 и почетком 1938 г. виша него 1929, али се у јесен 1938 спустила на ниво из 1932, и показује доста лабаву тенденцију, због озбиљног повећања светских залиха пшенице. Релативно још су веће залихе памука, због чега је његова цена 1938 била чак нижа него 1932 г. У овом порасту залиха и пада цена аграрних производа крије се опасност да се опет понови тешка аграрна криза која може да повуче за собом читаву светску привреду (0 кризи пшенице види чланак у Н. Б. 1938, бр. 51). Она је исто тако у кризи после 1929, због опадања куповне снаге аграрних земаља, била узрок што је индустриска криза била тако дубока и што је опорављање дошло споро и тешко. Ублажење- аграрне кризе, нарочито пред крај 1985 и у току 1936, претставља један од најважнијих фактора индустриског полета до 1987 године. Заоштравање аграрне кризе од половине 1938 могло би тако врло неповољно да делује на садашњу индустриску депресију, да успори њено преброђавање.

MINNA