Народно благостање

Страна 12

ш======== _ Кгод једап део пазе štampe

Amerikanska „automobilska „prošao je članak o konkurenindustrija i naš devizni ciji nemačke i amerikanske ј režim | automobilske industrije na Balkanu. U njemu se kaže da je nemačka industrija uspela да proširi prodaju svojih proizvoda na račun amerikanske industrije. Razlog: tome je kontrola uvoza iz klirinških zemalja. To je sve tačno. Ali, nastavlia se, amerikanska automobilska industrija tražiće da se preduzmu represalije protiv zemalja sa kontrolom uvoza. Predlaže se između ostalog i Zabrana slanja novca iselienicima sa Balkana. Tvrdnja da bi Amerika mogla da odgovori na našu kontrolu uvoza zabranom slanja iselieničkog novca toliko je naivna, da mislimo da se iza toga krije neki krupni posebni interes. Pre svega SAD su zemlie sa slobodnim · platnim prometom. Država nema mogućnosti da zabrani izvesnom sloju liudi da ne raspolažu svojim novcem i van granice kako oni to žele. Nikad i ni pod kojim prilikama nije dosada zabeleženo da jedna zemlja ograničava platni promet samo prema izvesnim zemljama i samo na teret izvesnih svojih građana. Ograničenja transfera deviza su uvek: opšta, ona se odnose na svakoga i važe prema svakoj zemlji. A da bi SAD to uvele ne treba strahovati. One su tako odane principu slobodnog platnog prometa, da čak ne Žele da zaključe međunarodne sporažume koji se odnose na ograničenja slobodnog platnog prometa.

|R ——————-|

A najzad, što se naročito naše kontrole uvoza tiče, SAD ne: Di imale razloga da primene represalije. Kontrola uvoza odnosi se na sve zemlje kojima moramo da dajelo devize. Ona svoi koren ima u našem nemanju deviza, protiv čega drugog leka nema. Iz opštih interesa ta će se Rontrola, Roja se sada odnosi na mali broj artikala, morati umnogostručiti. Represaliie bile bi opravdane samo u tom slučaju, ako bi naša zemlja otežavala uvoz samo iz SAD. A to nije sučaj.

У „Словенцу“ у броју од 29 јануара, наншли смо на један напис са насловом „Девизна банка“. У њему се расправља питање оснивања једне девизне банке код нас. Оснивање те банке било би потребно што Народна банка није успела да прилагоди свој посао потребама времена. Девизни режим, каже се даље; толико је компликован, на Народна банка не стиже да изврши како треба налоге државе на пољу девизне полилике. За оснивање девизне банке требало би, како се каже, око 500 мил. до 1 милијарде динара.

Фантазије о „девизној банци"

У колико је нама познато ни у једној од многобројних земаља са девизним ограничењима нг постоји девизна банка. То ипак не треба да буде разлог да се 4'рпоп одбије сугестија „Словенца“, али има и других важнијих.

Брига о новцу, о његовој вредности у унутрашњости и у: иностранству, поверена је законом Народној банци. Самим тим она је одређена да води девизну политику. Ту улогу врше све новчаничне банке у свету. Подела надлежности'у таквом важном сектору може да иде само на уштрб саме ствари. А то би било од велике опште штете.

Идеја коју заступа „Словенац“ у основи је погрешна. То важи и за аргументе којима је она подупрта. Каже се да Народна банка није успела да организује посад око спровођења девизног режима. И ако бисмо прет-

ноставили Да је то тачно, морали бисмо се питати Да Ли ни zanr an az

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ___

би нека друга установа умела: то: боље да: уради; То нико паметан не може да верује. Народна банка има своју траљ дицију, извежбан чиновнички кадар и располаже довољним средствима. То би некој новој девизној банци све недостајало. Само је пуста жеља, да се "створи капитал од 500: миљ дин.-У ту сврху не би се нашло ни 100 мил. Недозрела идеја о 'девизној банци никакву стварну основу нема. Она је, изгледа, требала само да послужи, да "се погоди неко, који се директно не може погодити. О ава на u zemljama jugoistočne Evrope počela je pDoslednjih godina da se razvija življim tempom, Kako elektri:

Povoljni izgledi za razvoj radiofonije u zemljama jugoistočne Evrope o e DOdjednako razvijena i broj slušalaca: je vrlo različit. Svakako da na to utiče i kulturni nivo stanovništva. Svi ti faktori utiču da je u nekim zemljama broj slušalaca relativno visok, dok u al iznosi tek GU

hiljada.

Koliko aparata dolazi na glavu u pojedinim zemljama za koje imamo podatke vidi se iz sledeće tablice:

Mađarska. Jugoslavija. Rumunija 0,044 0,0008 0,0012

Na prvo mesto dolazi Mađarska sa 400.000 slušalaca. Lane je prodano oko. 36.000 aparata. Ima 4 fabrike za DTOIZvodnju aparata. Za uvoz istih potrebno je naročito odobrenje a to se vrlo retko daje, pošto vlada želi da razvije domaću proizvodnju. Uvoze se samo delovi koji se još ne proizvode u zemlji. Produkcija aparata је već toliko razvijena da se jedan deo izvozi u susedne zemlje.

Rumunija sa 250.000 slušalaca dolazi na drugo mesto, ali je radiofonhija ograničena na varoši. Selo je još uvek isključeno kako zbog nedovoline elektrifikacije tako i zbog malenog dohotka seljaka. Godišnje proda se oko 40.000 aparata. Domaća proizvodnia je još u počecima i zaostaje u kvalitetu za stranim. -

U Jugoslaviji ima 130.000 slušalaca i njihov se broj stalno povećava. 1937 je porastao za 16.000. Mi smo već pisali o nameri vlade da izgradi radioemisionu stanicu u Skoplju i da pojača beogradsku i ljubljansku, što će verovatno uficati i na povećanje prodaje radio aparata, koja sada iznosi

15—20.000 godišnje. Brži гагуој Косе i kod nas isti uzroci. kao.

i u Rumuniji.

U Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj radiofonija je ioš slabo.

razvijena. Nema podataka o broju slušalaca. Sigurno, da- nije

veliki, pošto je Bugarska dobila pre 92—3 godine 1 veću i 2.

manje radioemisione stanice, a Grčka je tek lane sklopila ugovor sa društvom »Telefunken« radi izgradnje nekoliko emisionih stanica. |I u Turskoj nedostatak većih stanica omietao

je dosada povećanje broja slušalaca. Pošto ie vlada rešila:

da izgradi nekoliko stanica i ukinula taksu na radio aparatć,. stvorena je mogućnost bržeg razvoja radiofonije.

Пошто биланси акционарских друштава нису још Ho»

чели“' да се објављују за 1938, и' овај број излази без до

датка.

Због пренагомиланости актуелног материјала и овог

пута морао je да изостане наставак чланка „Ратна при реда", :

'ikacija u tim zemljama nije