Народно благостање
11. фебруар 1939.
. __ОБАВЕП
У прошлом броју донели смо преглед светске коњунктуре 1938. У следећем донећемо преглед наше коњунктуре) упоређујући је са стањем 1937.
ПОЉОПРИВРЕДА
= --— У Енглеској је у јесен 1938 озимом пшеницом засејана површина од 640000 ха према 720.000 1937. Узрок смањења површине је био рђаво време. Пошто се у пролеће мало сеје пшенице, мисли се да се површина засејана њоме неће много повећати.
__— Министар пољопривреде прописао је правилник о употреби сретстава Фонда 32 помагање задругарства. Помоћ за трошкове ревизије даваће се ревизијским савезима и Главном задружном савезу, највише до половине укупних издатака за ревизију једне половине задруга чланица. Произвођачке задруге добиће -помоћ само за подизање и уређење задружних предузећа или радионица, која не може бити виша од извесног дела трошкова грађења. Помоћ за задружну наставу и статистику добијаће ревизијски савези и Главни задружни савез. Целокупна помоћ не може бити већа од 1090 свих прихода Фонда. Највише 5%• свих прихода фонда може се сваке године добити за јачање резервног фонда Задружне банке. | — Ешпшвзко »боја а. d.« u Bukureštu povisilo je glavnicu od 3. na 50 mil. leia. Nove akcije preuzeće »]}. G. Farbenindustrie«. Prošlogodišnia proizvodnia soje iznosila je 51.000 t. Ove godine treba da se poveća na 60—80.000 t, tako, да će Rumunija doći na prvo mesto u Evropi. Izvoz u Nemačku vrši se putem kompenzacije na osnovu i. zv. »зоја-тагке«, čiji se kurs svake sezone utvrdi sporazumno.
ИНДУСТРИЈА
— Фабрика хемијских производа у Храснику код Цеља повисиће главницу од 625.000 дин, на 5 мил.
·— Главница свих наших рударских и топионичарских предузећа почетком 1938 износила је 796,1 мил. дин. а крајем 909,8 мил. Основана су 3 рударска предузећа са
главницом од 10 мил. дин. и 2 за посредовање у рудар--'3
ским пословима и за набавку рударских уређаја са главницом од 2 мил. Три су предузећа повећала главницу 34 1,2 мил, а једно их је смањило за 3 мил. У топионичкој индустрији основана су 3 предузећа са главницом од 100 мил, а 2 су повећала главницу за 11,5 млд. Основано је 1 "предузеће нафте са главницом од 6 мил. па је повећало главницу за 10 млд. а 1 смањило за 25 мил. Једно друштво за земни плин је повећало главницу за 1 мил. дин.
— Производња синтетичког бензина у Немачкој износила је 1938 2,72 мил. т., за 1190 више него 1937. Увоз нафте и њених деривата 1938 знатно је већи од оног 1937 2,25 мил. т. У првом тромесечју био је већи за 229, У другом за 23729) а у трећем; за време септембарске кризе, за 31/. Производња природне нафте је порасла за 220) на 550.000 т. У току 1938 пронађена су на више места извори нафте (околина Хамбурга, Беча, Јужна Немачка), али се они сада не експлоатишу него се чувају као резерва.- ~
— Припојење територија које су биле под Чехословачком донело је Мађарској неколико. важних сировина, (каолин, железна руда, манган; магнезит и дрво), али у исто време и низ тешкоћа. У новим крајевима треба да се пласирају веће суме капитала да би се они прилагодили мађарској. привреди. Само: за градњу нових железничких пруга и. државних зграда требало би утрошити 43 мил.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ТАЈНА СЛУЖБА
Страна 91
пенги. Исто тако потребни су знатни капитали за искоришћавање сировина. Мађарска је сиромашна капиталом. Годишња акумулација из националног дохотка износи око 900 мил. пенги, а управо толико треба држави сваке године за финансирање петогодишњег плана.
— Ро зада ie zimsko vreme značilo u Nemačkoj prekid građevne delatnosti. U 1936 i 1987 izgubljeno je zbog toga 30 mil. radnih dana. Ovih dana na zasedanju Nemačke akademije ispitivala se mogućnost produženja građevne delatnosti i preko zime. Konstatovano je da je to moguće, ako se na vreme izvrše potrebne pripreme. U Nemačkoj se to роčelo tek lane da praktikuje. Rezultati su se pokazali dobri. Tako su mnogi radovi na utvrđenjima i kod izvođenja četVOTOgodišnjeg plana izvršeni zimi. Izgleda da će građevinarstvo izgubiti svoi sezonski karakter.
НОВЧАРСТВО
— Чехословачка влада дозволила је предузећима. Oбавезним на јавно полагање рачуна да у својим билансима вредносне папире рачунају по курсу по ком су купљени или по коме су унесени у последњи биланс. Предузећа, која се послуже овом олакшицом могу да смање добит само за онолико колико је била смањена у прошлом билансу. Ова мера донесена је због тога, што је прашка берза затворена од 22 септембра 1938 и од тада нису утврђивани берзански курсеви.
— Уругвајска влада поднела је страним повериоцима предлог о вршењу службе зајмова, чија је исплата била обустављена 1933. Ради се о суми од 19 мил. фунти штерлинга. Највећи део те суме отпада на 35 зајам из 1892, чија би се служба имала наставити по камати од Зајљеј и свако пола године влада исплатила 4) на име амортизације. Код остала 4 зајма служба би се вршила по сниженој камати од 3: а не по уговореној од 596 Амортизација би се вршила по стопи која би се одређивала од времена до времена. Удружење ималаца страних облигација у Лондону оценило је овај предлог-као повољан. — Статут чехословачке Народне банке је измењен да би се олакшало учешће Словака у управи. Наместо једног вицегувернера биће два. Број чланова савета повећан је од 9 на 11. Четворицу ће наименовати влада, а седморица ће бити бирани. |
— У Чехословачкој, после затварања берзе у септембру 1988, постоји само приватна трговина акцијама, контролисана од власти, али се курсеви нису објављивали. Ових дана Народна банка је објавила индекс курсева акција. Крајем 1938 он је износио 114,87 према 125,35 у сеп= тембру 1938 и 160 у јануару 1937. Просечан индекс за целу 1938 је 139. Опадање курсева је различито према појединим гранама и креће се од 2 до 24. Па
— Депозити код талијанских банака (са преко 5 милиона лира улога) износили су у августу 1938 82.799 “мил. према 79,571 мил. 1937. Највећи пораст забележен је код Поштанске штедионице (од 25.523 мил. на 27.815 мил.), 83,89 депозита налази се код државних самоуправних банака, а свега 16,2/' код приватних.
__— Норвешко банкарство пребродило је кризу о је запало 1929-32. Ових дана укинут је споразум између Државне банке и 2 приватне којим је она преузела јемство за њихове обавезе.
— Код Поштанске штедионице збир уога достигао је. рекордну висину од округло 3.1 милијарде динара. Врло јак је пораст. улога по штедњу са-1.22 мил, крајем новем-
IR
< Li