Народно благостање

Страна 90

ша Извештај Пензионог завода

Стање пензионог осигура- из Љубљане за 1937 показује ња 1937 се поправило

да се стање пензионог осигурања намештеника поправиНА НИ НАМ IO; Ме само да се повећао број чланова и сума премија него се зауставио пораст броја пензионера који је ранијих година претио да та врста осигурања западне у кризу, због чега се морала вршити од времена до времена ревизија пензија. Доношењем Уредбе од новембра 1937, којом је обавезно осигурање намештеника проширено на целу државу, опасност дефицита је“ отклоњена, пошто је њоме предвиђен заједнички резервни фонд за изравнање ризика, из ког ће се покривати дефицити појединих завода. Пошто је она донесена тек крајем 1937, њено се дејство није осетило на раду Пензионог завода у тој години. | |

__Број чланова је, у вези са привредним полетом У држави, порастао за 930 и износио крајем 1937 12.346. Највећи је пораст 1987 забележен у ЈУ и МГ разреду т. |. код намештеника, чија се месечна плата креће између 1000 и 2300 дин. Али се повећао број осигураника и у свим разредима (од УШ до ХТУ) којих је било 3897 од целокупног броја према 32,7/2 1936. То је утицало на повећање просечне премије од 206,68 1936 на 207,39 дин.

Укупни распис премија је износио 315 мил. див. (1986 : 28,8 мил.), за 8,19/) више. Од тога отпада на Дравску: бановину 22,7 мил. дин. Остало је ненаплаћено 2,03 мил. дин. за 605.000 мање Hero. 1936.

Укупна актива је износила 444,08 мил. за 15,18 мил. дин. више него 1936. Она је највећим делом (381,4 мил. дин.) уложена у државне и бановинске облигације и друге вредносне папире, непокретности и зајмове.

·Пензионера је било 2333 према 2208 1936. То је најмањи пораст од 1930 године. На пензије је исплаћено 14,7 мил. дин., за 8,8%/о више него 1936. Просечна пензија се нештто повећала и износила 526 дин. месечно према 511 дин. 1936. Управни трошкови су износили 4,7 мил. (1936:: 3,2 мил.) и претстављали су 9,88'/ од целокупне суме премија И ако су код пензионог осигурања управни трошкови обично већи него код болесничког, ипак је овај проценат превелик и последица је релативно малог броја осигурапика. Просечна пензија је још увек мала и нема изгледа да "ће се повећати, ако се не повећа број чланова, а с тиме и сама премија.

Posedovni odnosi u mađarskoi polioprivredi ovako izgledaju: od 16,1 mil. katastralnih jutara ukupne obradive površine 5,8

; ПИР пи и е mil. k. j. ili 36" otpada па gazdinstva preko 1000 k. i., 2,7 mil. k. j. ili 16,6% na gazdinstva od 100 do 1000 k. i., a ostatak od 7,67 k. ji. ili 47,5%/0 na imanja ispod 100 k. j. Dakle na veliki posed otpada preko 50% obradivog zemliišta (svojina 1200 porodica). Na ostatku površine, koji je takođe vrlo nejednako razdeljen na posede do: 100 k. 1, živi 1,2 milion šeliačkih porodica. A ovih 800.000

Agrarna reforma u . Mađarskoj

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ________ и Броб

porodica ili skoro tri četvrtine raspolaže sićušnim posedima doo Ro lo -

Ovakvi posedovni odnosi učinili su agrarno pitanje u Mađarskoj najvažnijim socijalnim pitanjem, koje je već punih dvadeset godina u središtu političke borbe. Borba se VoOdila za i protiv agrarne reforme. Struje protivu agrarne Teforme bile su vazda jače i do nje nije nikada došlo. Umesto toga država je delila, s vremena na vreme, po malo zemljišta, stvarala nove posede, ali je agrarna reforma bila uvek odlagana. Svi ti eksperimenti međutim nisu dali skoro nikakve rezultate. Pritisak suvišnog stanovništva na selu sve se Više osećao, obezbeđenje povoljnih uslova za izvoz i cena agrarnih proizvoda, za vlasnike sićušnih poseda nisu mogle da prefstavljaju nikakvu korist s obzirom na njihove neznatno "učešće u proizvodnji za tržište. Šta više, visoke cene agrarnih proizvoda njima su još više škodile pošto je veliki broi njih primoran da do nove žetve dokupljuje hranu.

Sada je pitanje agrarne reforme ponova na dnevnom redu. Parlamentu je podnet predlog zakona o malim Za kupima. | Zakonski predlog, koji će svakako proći, predviđa rešenje pitanja obavezivaniem velikih posednika da izvesnu DOvršinu svojih poseda daiu redovno u zakup. U zakup bi se imala dati: gazdinstva od 500 do 1500 k. i. 20% površine, od 1500—4000 k. j. 30%, a od površine koja prelazi 1500 k. j. 40%; imanja preko 4000 k. i. odnosno od dela koji prelazi gornju granicu 80%. Na taj način za novu zakupnu površinu dobilo bi se oko 1,5 mil. k. i. koja bi se dala seoskom stanovništvu OdMudnOnOD ODL Pri tome, posedovni odnosi i dalje bi Oostali nepromenjeni, jedino bi se povećala površina pod zakupom. Što nije do sada više davano pod zakup razlog leži u niskim nadnicama polioprivrednih radnika i povolinim cenama agrarnih proizvoda što: je obradu u vlastitoi režiji činilo ne samo rentabilnom, nego i prihod sigurnijim od zakupa.

Zakon diferencira posede kojim će se redom uzimati u obzir za proširenje zakupne površine. Pre svega, zakup će se sprovesti na posedima koji izvesnu površinu drže pod ugarom, zatim na imanjima čiji su vlasnici Jevreji i najzad, na posedima pravnih lica i vezanim posedima. Zatim reguliše pitanje sticanja zemlje inostranaca. Stranci će ubuduće moći da stiču zemlju samo na osnovu prethodne dozvole nadležnog ministarstva. Putem nasledstva pak, zemliu će moći da dobijaju samo oni stranci u čijim капа mađarski podanici uživaju ista prava,

Zakupni posedi stvoreni na OsnOVu оуог хаКопа Бесе pod kontrolom ministarstva poljoprivrede, koje će davanje zemljišta u zakup učiniti zavisnim od stvaranja zadruga 2Zakupaca. Ova mera ima dva cilia: prvo, da omogući obradu zemlje u većim kompleksima radi korišćenja savremenih tehničkih sretstava i drugo, da se obezbedi pravilno i redovno vršenje obaveza prema zakupodavcima. Zakon garantuje zakupodavcima isplatu zakupnine, a s druge strane, da bi zakupce za ova plaćanja učinio što sposobnijim i sigurnijim, on im daje izvesne finansijske olakšice među kojima ic naiva-. žnija oslobođenje od poreze na prihod.

гаве

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

_ Два ИЗ СО чика и Пра ки ка Кредити Крас сФилијала у БЕ О КРАДУ — Пошт. фаж 17.

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.

Прама удоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске. послове у земљи и иностранству. Издаје сефове под закуп,