Народно благостање

Страна 84

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

TI RACIONIRANJE POTROŠNJE

lako bi bilo potrebno da se proizvodnja u ratu poveća, verovatnije je da će ona opasti i zbog odlaska radnika na front i zbog slabijih kvalifikacija onih koji ih zamene. Ali, koliko god je važna, smanjiće se proizvodnja životnih namirnica više nego ratnog materijala, {er svaka strategija, ma kako rezonovala, ne može a da ne postavi kao najvažniji zadatak, da se izdrži što duže na frontu i da prema tome pozadina mora da bude pripremljena da podnese oskudicu.

Pošto prihodi neće biti jednaki, a vrlo je мегоvatno da će nastupiti oskudica sredstava za potrošnju, kao akt socijalne pravde mora se zavesti racioniranje potrošnje. Ta mera potrebna je i pored stabilizacije cena, jer ako nema dovoljno artikala jedne vrste mora se pravedno razdeliti onoliko koliko ima. Jer čim se pojavi oskudica, i pod najsavršenijim aparatom biće kriumčarenja, koje može da bude uspešno, jer bogati kupac ima interesa da ćuti o dobavljaču i кад ти Шегије skupo.

Ti KONTROLA TRŽIŠTA KAPITALA

Probleme finansiranja posmatraćemo zasebno. Dajući opštu sliku organizacije ratne privrede, koja će se nametnuti svakoj zemlji pre ili kasnije da bi Što uspešnije vodila rat, unećemo ovde jedan momenat inansijskog problema, kontrolu tržišta kapitala. Privatna ruka može da apeluje na tržište kapitala samo uz

IV SPOLJNA

. Sve do sada tretirali smo ratnu privredu pod pretpostavkom potpune izolacije zemlje u ratu. S takvom izolacijom mora se računati ne samo zbog blokade, nego i zbog toga što neutralne zemlje mogu lako da zabrane izvoz artikala za koje smatraju da bi i njima mogli da budu potrebni, ako bi bile uvučene u rat. Za vreme septembarske krize u svetu 1938 god., svakoga dana objavljivane su u raznim zemljama liste artikala čiji je izvoz zabranjen. Kad izbije rat, to će se samo pojačati.

Ali sve i kad ne bi bilo zabrana izvoza iz neutralnih zemalja, spoljna trgovina ne bi mogla da obezbedi potrebe zaraćene zemlje. S tim se mora računati posle loših iskustava u toku Svetskog rata. Već tada je robni kredit slabo funkcionisao, tako da je n. pr. američka država finansirala veliki deo porudžbina saveznika. Prema tome ostaje samo jedno sigurno sredstvo da se održi uvoz, zlato. I doista, postaje sve češća pojava da se u svim zemljama na zlato gleda kao na ratnu zalihu, pa se čak i monetarna politika vodi na način kojim se zemlji mogu najbolje osigurati one rezerve zlata koje već postoje. Engleska je u septembru bila 00tovo uoči zabrane izvoza zlata, čime bi se službeno priznala njegova uloga u odbrani zemlje.

_ Кад bi jedna zemlja raspolagala neograničenim sredstvima plaćanja, ipak, ni tada se ne bi mogla prepustiti jednostavno tome, da iz inostranstva dobavlja SVe Što se ne proizvodi u zemlji, i kad ne bi bilo nikakvih saobraćajnih teškoća. Jer ako se u nacionalnim granicama mogu dirigovati cene, ne mogu u stranoj zemlji. Ukoliko bi rat duže trajao, bila bi sve veća tražnja zaraćenih zemalja u neutralnim, i one bi morale da plaćaju svakog dana više cene. Kupovna snaga zlata tako bi padala da i najveće zalihe ne bi mogle da osiguraju snabdevanje.

. Drugi momenat zbog koga se ne može osloniti na spoljnu trgovinu je taj, što zemlje iz kojih bi trebalo da se uvozi, nisu podesile svoju proizvodnju upravo za one artikle koje zaraćena zemlja troši. U tom роgledu Engleska je imala gorko iskustvo sa severoameričkom industrijom. lako je imala dovoljno sredstava

Oe RC CPU IU ROVI

odobrenje od strane države. To je neobično snažno sredstvo za dirigovanje privrede, jer se tako može najlakše da odredi koja će se grana privrede brže razviјан. Drugi momenat je u tome da država, ograničava– jući privatne emisije kapitala, ostaje na tržištu bez konkurenata, tako da ima bolje uslove da podmiri svoje finansijske :potrebe.

TRGOVINA

za plaćanje, iako se obratila industriji zemlje koja је posedovala najsavršeniju tehniku, Engleska nije mogla na vreme da dobije ratni materijal koji je poručila. Da je američka industrija mnogo dala, vidi se po tome što je indeks izvoza u Englesku, Francusku, Italiju i Rusiju do 1916 porastao na 389,7 (1919=100). Da bi se mogle izvršiti velike podrudžbine, koje su samo kod tri firme iznosile 102 miliona dolara, dala je Engleska 25% pogođene sume unapred, da bi se imale odakle da izvrše investicije. Posle godinu dana nisu ni investicije bile dovršene, niti su mogle da se izvrše literacije, a s druge strane i stanje firmi nije bilo zavidno. Kalkulacije na kojima su one počele investicije, nisu Više Vredele, jer su skočile cene u zemlji, tako da nisu mogle da izvrše ·liferacije po pogodbi i nije bio redak slučaj da cubitci iznose i 20%. Engleska je morala da otkupi započete investicije, da ih preda firmama u zakup, koje su radile zatim pod kontrolom činovnika engleskog: ministarstva municije.

To su sve teškoće: spoljne trgovine, ali one nisu razlog da se ona zanemari u koliko se god može da održava. Zato će ona ostati u funkciji, ma koliko se produbljivala ratna privreda jedne zemlje. Pošto |e razvoj ratne privrede pošao u tom pravcu da se gotovi proizvodi dobijaju što više u zemlji, i da se za njih 'podignu fabrike, najverovatnije je da će spoljna trgovina zaraćene zemlje imati samo tu zadaću da osigura onč sirovine koje se nisu mogle proizvesti sintetički, ni zameniti. Spoljna trgovina ulazi, dakle, u plan ratne privrede. Prema fome sloboda uvoza i izvoza ne može ostati netaknuta. Izvoz artikala potrebnih za rat biće zabranjen i uvoz onih ·koji nisu od preke potrebe. Da bi se dobila sredstva plaćanja, verovatno je da će se izvozu izvesnih artikala učiniti mnoge olakšice, kao što to u poslednje vreme čini Japan. Ali da se to sprovede mora se zavesti kontrola spoljne trgovine, koja je takođe jedno od sredstava dirigovanja privredom. Jer ako se nabavljaju sirovine samo za izvesne labrike, a Za druge nabavka zabranjuje, onemogućuje зе гагуој роslednjih. _ :