Народно благостање

18. фебруар 1939.

велика хладноћа у другој половини децембра и првој јануара, због чега су обустављени вањски радови. Број запослених смањио се“ нарочито код грађевне индустрије, металургијске, текстилне, неких грана машинске, трговине и јавних радова. Повећао се мало код угљенокоца, железне и челичне индустрије.

— Индекс индустријске производње С. А. Д. износио је у јануару 1939 104 према 101 У децембру 19838.

— У току 1938 у Дравској бановини број трговачких радњи је порастао за 31 (1987: 154), занатских 3а 491 (197), угоститељских за 101 (149), а индустријских предузећа се смањио за 6 (1937: 5). „Словенец“ пише да је узрок томе што друге покрајине имају повољније услове за развој индустрије (сировине, близина тржишта, мање оптерећење порезом и друге погодности).

RATNA PRIVREDA 5

— Конгресу Сједињених Америчких Држава поднесено је неколико предлога о образовању резерви сировина. Заједничко је свим да предвиђају стварање резерви сировина које су потребне ратној индустрији и које се могу трошити не само у случају рата него и у случају повећања броја незапослених услед оскудице у сировинама. За 1989/40 годину имало би се утрошити на стварање резерви 25 мил. долара. Неки од тих предлога траже да се при томе да предност домаћим сировинама.

— Претседник« аустралске владе је изјавио да се производња у фабрикама које раде за народну одбрану после септембарске кризе развија брзим темпом. Одбрана обале може већ сада да се успешно врши. Створене су велике резерве муниције.

i — Аустралска савезна влада решила je да створи резерву хране за случај рата за исхрану не само сопственог становништва него и оног Велике Британије. План који је она израдила, у ствари је део великог империјалног плана и биће поднешен на одобрење конференцији претставника покрајинских влада, која ће се ускоро сазвати. Магазини са храном биће подигнути у крајевима који нису угрожени од напада из ваздуха.

Ер Претседник француске владе изјавио је у сенату да је производња ратног материјала лане јако порасла и да се и сада развија брзим темпом, нарочито тенкова и ар-

тилерије. Фабрике муниције раде сада 48. до 50 сати недељно. POLOŽA! RADNIKA

| та između Prve jugoslovenske ivornice vagonskih strojeva i mostova u Sl. Brodu i njenih radnika sklopljen je kolektivni ugovor, Povišene su nadnice kvalifikovanim radnicima za 12%, a nekvalifikovanim za 25'/ od dosadašnje. Minimalna nadnica iznosiće 3. din. po satu.

| — Оскудина у радној снази у Немачкој ове године је већа него лане. Рачуна се да је почетком 1938 недостајало око 500.000 радника. За 1939 тај број се цени на милион. У првом реду нема довољно грађевинских, металских и рударских радника, иако је њихов број 1938 јако порастао. Због тога постаје све теже појачати производњу У тим гранама привреде. Озбиљну бригу задаје бегство по: љопривредних радника са села, због чега највише трпи сточарство, где машински рад не може да замени људски. За последњих 5 година напустило је село око 400.000 радника,

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava: "18 februar. — Fabrika trikotaže i аи > бита ја« а. (а: Beograd (vanred.).

НАРОД 1HO БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 107

23 februar. — »Kroacija« tvornica portland cementa d. d. u Zagrebu (vanredan).

95 februar. — Komercijalna banka d. d. u Zagrebu (redovan).

26 februar. — Hrvatsko dioničarsko prometno društvo u Virovitici (red.), — »Jugoruda« a. d. u Beogradu (osnivačka). | 97 februar. — Jugoslavensko industrijsko i trgovačko d. d., Zagreb (vanredan).

28 februar. — Prerada papirnate robe d. d., Zagreb (redovan). — Beodra-Karlovačke štedionice d. d., Beograd (redovan).

2 mari. — »Sentinela« uložni i kreditni zavod d. d. u

Banatskom Novom Selu (redovan).

11 mart — Prva industrijska rodila Da Inđija (redovan).

19 mart — Sjedinjeni paromlini d. d. u Bjelovaru (redovan). — Jugoslovenski kreditni zavod a. d., Beograd (redovan). — Okružna banka u Nišu” (redovan). — Tvornica gumenih proizvoda »Rekord« Josifa G. Čuljkovića a. d. u Beogradu (redovan), — Štedionica zemljoradnika d. d. u Temerinu (red.).

15 februar. — Fabrika Ра a. d., Beograd (red.).

17 mart. — »Uljarica« a. d., Beograd (red.).

18 mart. — Parna pivara, fabrika slada i kvasca Mih. J. Kosovlianin. a. d.,, Jagodina (redovam). — Nipus 8. 4. u, Novom Sadu (red.). — Treska a. d. u Beogradu. (red.).

19 mart. — »Zvezda« a. d. za industriju, Beograd (red.). _ »Мега « а. 4. Веогтаа (гед.). — »битафја« а. д. za 051guranje i а u Beogradu (red.). — Jagodinska štedionica u Jagodini (red.). — Paraćinska trgovačko- -zanatliska banka a. d. u Paraćinu (red.).

920 mart. — Beogradska tekstilna industrija, Beograd (red.).

Trgovački registar:

Asfalt-Beton d. d. u Zagrebu, upis firme sa glavnicom 2 mil. din. i članova upravnog odbora E. g.: inž. Vladimira Baleja, inž. Slavka Benedika, Maksimilijana Brunlehnera, пе. Ervina Vajsa, Valdemara Baleja i Vojka Benedika. — »Jablan« du di Beograd, upis firme sa glavnicom od 2 mil. din.. i, članova upravnogr odbora с. g.: d-r Jovana Rajića, d-r Roberta Paulovića i ОгагоЏиђа Огагомса. — »Ва/кап игау« а. 4, Веоgrad, upis firme sa glavnicom od 500.000 din. i članova upraVnor odbora g. g.: Živojina Đ. Nešića, Radomira M. Neškovića i d-r Nikole Pavelića. — Tekstilna industrija Živojin Vukojičić i sinovi a. d. u Beogradu, upis društva sa glavnicom od 2.5 mil. din. i članova upravnog odbora g. g.: Budislava Ž. Vukojičića, Dragomira Ž. Vukojičića, Jovana Filipovića, Bogoljuba Petrovića i Liubomira Čulikovića.

RAZNO

— Ministar finansija potpisao je Pragmatiku za osoblje Državne hipotekarne banke, za koje je dosada važio Zakon o državnim činovnicima. Od sada će upravni odbor rešavati sva pitanja bančinih činovnika. U pogledu disciplinskih propisa službenici su izuzeti ispod nadležnosti Upravnog suda i Državnog saveta i biće podvrgnuti disciplinskom sudu koji će se obrazovati u banci. Pragmatika predviđa 8 činovničkih grupa. Prinadležnosti ostaće uglavnom iste. Osnovaće se penzioni fond za službenike. Današnia pragmatika znači daljnu komercijalizaciju Državne hip. banke.

— Za stalnog sekretara u engleskom ministarstvu BI nansija "postavljen je ge. Horas Vilson, dosadašnji savetnik pretsednika vlade za vreme pregovora u Berhtesgadenu i Minhenu. : M,

— Dr. Ljubiša Mikić, načelnik Ministarstva finansija postavljen je za pomoćnika Ministra finansija. ;