Народно благостање

Страна 108

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | | _ Bp, 7

Стање Народне банке (у мил. ДИН.)

34. | 31 ХИ | 31-XII| 3151

811 КЕТИВА ВА ЗЕЦ 257 | Подлога |L RR i злато у касама — 7. 1.588 3 1.136,2 1:898.811.90),3 1.901,1

злато “на страни — —| 31,7 15: 10,8) 10,8) 10,9 Укучно — |1,626,011.713,7|1,929,6)1.911,1|1.911,9

Девизе које не улазе у | . подлогу — — — ~ | 552,3| 453,2| :643,5 :526,6| 471,9 Кован новац: | у никлу и сребру — — | 334,9) 363,0 330.0] 338,7| 339,3 Па о II -Зајмеви: . на менице — — — — |1.458 6/1.400,5|1.707,7 1.646,9 1.633,2 __на хартије од вредн. — 2588! 263,0 636] 385 379 7787 — кукупно == |7717,а|1 602,5|1,771,3|1.685,4 1.671,1

Хартије од'вредности — | 116,8] 1981 2 86) 2651 265,1 Ранији аванси држави — |1 647,8|1.638,2|1.627,8|1,628.0|1:628,7 Привремеви аванси Глав. %

Држ. Благајвни — — | 6000 07,0! -600.0] -600,0| 600,0 Вредности рез фонда — 137,6) 165.8! 223,5| 235.6] 234.7 Вредности ост. фондова 28,3! 29,5 33,1) 36,5: 36,5

Непокрет., завод за израду вовч, и намештај 155,1! 1674! 185,1! 186,4| .187,0

Разна актива — — —| 819,6)2.037.2)2,147,5 2.032,7/2.027,6 РАСТИ ВА

Капитал —_ = ___ __ | 180.0)] 1800) 480,0 180,0| '180,0

Резервни фонд — — | 1535 2)0,0) 2367! 238,0| 238,2

Остала фондови — — 299) 341) 315! 311 3754

Новчанипе у оптицају — |5,4.8,5 5,358, 76.920,7|6.607,7 6.535,6

Обавезе по виђењу: потраживање Државе 59,4 1781 33,1) 26,7) 29,3 жиро-рачуни — — — 651,2|1,433,0|1.(8),0)1.108,1|1.104,7 разни рачуни — — — 918,6)1 047.1| 98,1! 991,6.1,028,7

Укупно — |!.629,2/2.499,7 2.09,2)2.126,3|2.162,7

Обавесе са роком — — | 50,0) 50.0 30,0! 30,0) 30,0 Разпа пасива — — — | 2846) 363,3 2321! 226,4! 189,5 Оптицај и обав. по виђ, [7.037,8 8,291,3/9.014,0.8.734,18.698,3 Укупна подлога: 4 285% прим, — — |2.089,5)2.202,1 2.453,9/2.455,8/2 456,7 зл, у кас. 28,5% прим, [2 041,0|2 192,5|2 410,0|2,441,9,2.442,9 укупно нокраће — — 29690/,|2654"/) 2722 /,|2811 "76 28240 покриће у злату — — 2729 /,|26449/,|27300/5 279.5"/,|2808?/,

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8 FEBRUARA 1989 G.

Neobično je u prošloj i izveštajinoj nedelji, da.se najveća promena desila kod deviza koje ne ulaze u podlogu, а пе Коб ођамеха ро удепји. Рем ле Које пе ulaze u podlogu smanjile su se za 54.8 mil. na 471.9 mil. Razna aktiva jie pala za 52 mil. na 2.027.6 mil. din. Samo ako uzmemo 28;50/0 prima na devize, smanjenie bi moralo da bude veće. Ali pošto promene pojedinih pozicija pretstavliaiu samo saldo svih promena u jednoj nedelji, a razna aktiva je u svakoj strukturi nehomogeha, mora da ije bilo porasta kod drugih sastavnih delova, što je moglo da bude slučaj na pr. kod klirinških potraživanja koja su, između ostalog, u toj poziciji. Zlato u kasama je neznatno poraslo za 730.319 na 1.901.1 mil., a zlato na strani je ostalo nepromenjeno 10.8 mil. din. Sa 98,5%0 prima zlatna podloga ie porasla za 900.000 na 2.456.7 mil. din. Nastavilo se smanjenje zajmova po: eskontu za 14 mil. na 1.671: mil. din. i lombardnih za 600.000..na 38. mil. Neznatno se smanjio stok hartija od vrednosti, a i vrednosti rezervnog fonda, što. zapravo isto znači, Raniji avansi državi porasli su za 606.374 din. na 1.628.7 mil., a nepokretnosti, Žavod za izradu novčanica i nameštaj za 611.280 na 187 mil. din. Porast stoka kovanog novca bio. ie. u- upoređenju. за погта!-

БУНКТУРА_

nim promenama Vilo mali i iznosio je 596.951 din. na 839.93 mil:). : : Obaveze po viđenju porašle su za 36.4 пи]. па 21627 mil. Za nešto više, 37,1 mil. din. na .1.028.7 nil., porasli su razni računi, a i potraživanja države su se nešto povećala (та 2,6 ти. па 293 ти), аб -5џ smanjeni Ито-тасши та 34 mil. din. na 1.1 milijardu din. Za nešto ·Niše nego što Su porasle obaveze :po viđenju pala je razna pasiva (36.9 mil. -na '180.5 mil. din:). Prema tome pad novčaničnog opticaja za :72 "mil. na '6.535.6 mil. prouzrokovan je smanjenjem alttivnih pozicija, u prvom redu deviza koje ne ulaze u podlogu. Zbir opticaia i obaveza po viđenjiu -smanjio -se -za 35:8 mil. din. na 8.698:3 mil. din. Ušled toga че Куоја роба -роvećala na 28.249/0. |

Beogradska berza

'izveštajna. nedelja. od 10—16-11I 1998

EFEKTNO TRŽIŠTE

U decembmu 1938 ·g. bio je obrt u hartijama na bee·gradskoj berzi 2,3: miliona dinara na ·jedan .radni. dan. U ianuaru 1939 god. obrt se srozao na 900.000 'dinara ·na jedan “radni đan. Mi smo već istakli svojedobno ovu pojavu i kvalificirali je vrlo povolino s obzirom na to, da je pri: nepremenjenim kursevima obrt mogao da opadne samo usled opadania ponude. Još nije završen februar, te ne -mežemo da:'upoređujemo obrt u februaru sa prethodnim-mesecima; ali: imamo ·statistiku obrta-za dve nedelie u februaru “kao što se Vidi iz “donje tablice.

10—16 II :3—9 TI _21/+000. Ratna Šteta 2.220.— _8.551.:91/0/) Ratna šteta, termin 141.— .986.4% “~ A:grarci 1991 125.— 6740% | Agrarci 1934 · 60.— 366% Investicioni 5 — 1496буа _ Вега 1.213— 3.382. 6% _ Рраташа :1.805.— 1.304. 79% Stabilizacioni 772— 220.7%; Bler 2.649.— 405.8%o0 Bler 485.— 88 Narodna banka :258.— 77.Рађ '199.— 595 Ukupno 9.999.—0 | 9.610.—

Za dve nedelie bio je obrt 19,5 miliona „dinara. Znači da je obrt počeo ponova da skače. Logički bi to trebalo da znači pojačanje ponude. Međutim, pre bi se moglo. reći da..se povećala. tražnja. i da se tek. pri pobolišaniu kurseva ројаvila i ponuda za zadovoljenie tražnje. To. će nam biti 105 mnogo. jasnije kad analiziramo strukturu obrta. U decembru i januaru obrt po veličini išao je оу redom:. Dalmatinci, Begluci,. Ratna „šteta i Bler. (U januaru je samo. Narodna banka bila.na četvrtom mestu, a Bler na petom). U februaru ta se slika. menja. U prvoj nedelji Ratna šteta premaša 40% ukupnog obrta, a Begluci samo nešto manje, tako da se red menja, Ratna šteta koja je bila na trećem дојам -па prvo mesto, Begluci kodi su bili na drugom ostaju.na drugom,.,a

Dalmatinci koji.su bili.na prvom dolaze na. treće mesto. Još

· se jače vrši promena strukture u drugoj nedelji. Na, prvo