Народно благостање

18, фебруар 1939.

rudnika za 4%. Розје зи dale za 30 mil. din. veći prihod, ali je. pretpostavlieno znatno veće povećanje prometa, sledstveno prihoda. Posmatranjem uporednog pregleda kretanja ovoga prihoda izlazi da je ovoi grani državne privrede najmanje koristila konjunktura. |

Rashodi za period april—decembar bili su 8.233.6 mil. din, ili nepunih 10% manje od predviđanja odnosno 4,6% preko rashoda u istom periodu budžetske 1937—38 god. Od ovoga na lične izdatke utrošeno je 4.026.4 mil. din. ili nepunih 50%, a materijalni rashodi, prema predviđanju, izvršeni su sa 8490.

Na koncu devetog meseca budžetske 1938/39 g. višak prihoda iznec je 983.8 mil. din., dok je u istom periodu budžeiske 1937/38 g. bio 1.014 mil. din. Najveći deo ostvarenog viška upotreblien je za podmirenje vanbudžetskih izdataka.

aaa II Irana (er mem

Зарада радника И намештеника код нас

1922—1938

Средишњи уред за осигурање радника објавио је опсежну н документовану публикацију о делатности радничког осигурања. Поред богатог материјала нарочито су интересантни подаци о кретању надница осигураних чланова, као важних елемената земаљске куповне снаге.

У Средишњем уреду нису осигурани сви радници, Из осигурања су изузети: пољопривредни и рударски радници, особље поморског рибарства, саобраћајно особље, а у последње време све су чешћа изузећа и општинских радника. Број изузетих радника, ако није исти, није много мањи од броја осигураних. Према томе, статистика социјалног осигурања обухвата 50—60% свих радника у земљи. Следствено она није довољна за потпуно израчунавање просечне наднице у земљи и радничког дохотка. Али нас то овога пута не интересује. Ми ћемо се задржати на утврђивању главних карактеристика југословенске радничке наднице, на тенденцији њенога рапвитка и развитка радничког дохотка. За ово статистички подаци радничког осигурања пружају одличну подлогу.

Просечна ооезбеђена надница у петогодишњем периоду 1922—1927 била је 23— дин, За наредних пет година (1928—1982 г. она се попела на 25,90 дин. или за 12,5%, а потом је у времену 1933—1937 г. пала на 22,30 дин. тј. за 18,9%. 1928—1930 биле су највеће наднице, а 1982—1986 најниже. У привредном побољшању, које је почело 1934, наднице су биле онај елеменат, који се најдоцније, тек од 1987 г. почео поправљати.

Падање наднице било је врло различито пошто и наднице у земљи, према појединим крајевима, показују велике диференције.

Велика разлика у надницама појединих подручја претставља главну карактеристику југословенске радничке наднице. Та различитост повлачи неједнакост продукционих трошкова и конкурентске снаге, она делује на разлике у куповној снази радничке класе, у стварању капитала и т. д. Она има више узрока. Пре свега последица је неједнаке привредне развијености земље, нарочито ста_ња у пољопривреди односно односа аграрног становништва према производњи. Читави крајеви имају велики сувишак живља и они бацају знатно већи проценат радне снаге на тржиште. У овим крајевима релативно већу уло"ту игра и женска радна снага, која такође утиче на смањење наднице. У индустриским центрима, где је већи проценат квалификоване радне снаге и намештеника, сасвим природно и просечна надница знатно је већа.

| Најмања и највећа надница у односним периодима „била је у појединим подручјима;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

С грана 103

Најмања Највећа Разлика најмање

1932-1936 1998-1999 mpeMa HajBehoj y 7 Суботица 15,36 21,38 28,7 Петровград 15,55 22,88 32,0 Ниш 15,68 22,84 31,2 Скопље 15,37 25,40 39,8 Сомбор 16,42 23,01 288 Тузла 17,68 23,92 26,4 Бања Лука 18,37 25,86 29,1 Нови Сад 18,46 26,49 30,6 Карловац 19,01 23,52 19,2 Осијек 19,10 94,93 23,3 Сарајево 20,57 27,18 24,4 Љубљана 21,73 25,45 17,8 Дубровнник 21,43 30,65 30,0 · Загреб 22,95 28,51 19,7 Сплит 22,90 28,32 "19,1 Београд 23,81 31,51 245 Сушак 25,68 32,51 21,0

Као што видимо, између највеће и најмање наднице у времену 1932—1936 била је разлика 67%. Код највеће наднице разлика је износила 52. Дакле, у време депресије постојала је већа диференција у надницама.

На основу ових података, и ако они не претстављају просеке односних периода већ само појединих различитих година, види се да је номинална надница у периоду депресије пала за 30—40%.

Према висини просечне обезбеђене наднице У ЈУНУ прошле године могли бисмо целу земљу поделити на четири карактеристична подручја: са најнижом, средњом, вишом и највишом надницом.

Прво подручје има просечну надницу до 20 дин. (17,63—18,64 дин.). Оно обухвата северне крајеве (Сомбор, Суботица, Петровград), источну Србију (Ниш) и Јужну Србију. На овоме подручју било је осигурано 136.224 радника или 21,1% укупног броја, дакле нешто више од једне петине, Други сектор има надницу 20—24 дин. (21.2223,31 дин.); обухвата подручја Бања Луке, Осијека, Новог Сада, Тузле и Дубровника. У овим крајевима има релативно више квалификованих радника, намештеника и нарочито мање женске радне снаге, На овоме подручју радило је 22,9% радника. Надницу од 24 до 26 дин, (21,16 до 95,09 дин.) имају индустријски центри: Љубљана, Загреб, Сплит и Београд) у којима је концентрисан и највећи број радника: 51,5. У четврту групу долазе подручја са највишом просечном надницом 26—980 дин. (28,81—29,40). Такву надницу имају само 2 подручја: Сушак и Карловац и она се односи само на 4,3% осигураних радника. Према томе, три четвртине осигураних раника има просечну надницу између 20 и 25 дин. која се може сматрати земаљском просечном радничком надницом.

Просечне намештеничке наднице веће су од радничких. Оне су биле:

Најмања Највећа у вр. 1924-27 У вр. 1928-29 Јуни 1938 Меркур 37:20 45,02 43,48 Трговско болничко 90,16 36,59 34,37 Трг. омладина 27,11 30,89 30,57

Ако би се изузело ниже трговачко особље, које је такође организовано код болесничких благајни, у које спада и приличан број шегрта, онда бисмо дошли до просечне наднице од 45—50 дин. што одговара месечним платама 1200—1500 дин, А

Рачунајући на основу просечне обезбеђење наднице