Народно благостање

25. фебруар 1939. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 125 Tržište zlata Чикаго центи бушел = 69 69 699/a Винипег центи бушел — 683 63 64

Cena zlatu je u toku nedelje nešto skočila, kao i dolar, ali ie poslednieg daha izveštaine nedelje opet snižena, zbog toga što je kurs dolara pao. U posledniim nedeljama malo ie zlata otišlo iz Londona u SAD. Najveći eksporter zlata u to vreme bila je Holandska novčanična banka, koja je, kao i švedska, belgiiska i danska novčanična banka, poslala iedan deo svoje zlatne rezerve u SAD. Ceni se, da te novčanične banke imaju u SAD za 1 milijardu dolara zlata, od čega 700 mil. u vidu depozita i 300 mil. kao potraživanje kod banaka.

šiling pensa Din. Din.

(po unci) (po kg.) + prim 1983 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 11 54.312 1938 149 7 57.652

7-1-1939 148 4 57.107 61.904

14-1-1939 148 3 57.005 61.793

22-11-1939 148 41/» 57.187 62.024

Робно тржиште

Пшеница. — Увозничке земље, последњих дана, куповале су доста робе. Највише је купила Енглеска. Како по свему изгледа, ове куповине нису биле намењене потреби млинова већ, и то већим делом, повећавању стокова. На ваневропским тржиштима такође су забележене веће куповине. Али и поред тога промптне цене и термински курсеви нису ни за један поен порасли. Већи промет једино је утицао на постојаност и извесну чврстину садањих курсева. За међународну трговину, међутим, то није ни мало утешно. За њу је најважнији факат да нема никаквих изгледа за скори пораст цене пшенице, јер ни још знатније повећање светског увоза не би било у стању да ма колико побољша статистичку позицију пшенице у свету. Статистичари С.А.Д. објавили су своје рачуне према којима ће прелазне количине у свету на дан 31 јула ове године изнети 3.100.000 вагона тј. двоструко више од једногодишње нормалне светске увозне потребе. Бромхал рачуна да ће преносне залихе бити нешто мање, 2.400.000 вагона. Споредно је која ће се од ових цифара показати тачном. Друга, мања, и сувише је велика да би се могло надати побољшању цене. Због тога су термински послови за касније рокове веома ограничени па ни на једној светској берзи нема шпекулације већих размера, која је ранијих година, у ово доба, већ узимала маха.

САД. од 1 јула до конца јанугра извезле су око 220.000 вагона. Према томе, да би оствариле свој извозни план у овој кампањи, оне треба да извезу још 50.000 вагона. Млинарски кругови међутим поднели су влади предлог да се убудуће за ову количину повећа потрошња У земљи и то на тај начин што би се смањио проценат измељавања. Млинови предлажу да се џак брашна уместо од 122 измељава од 150 кг. пшенице. На тај начин дошло би се до бољег квалитета брашна, а државна каса била би ослобођена плаћања премија за извоз.

Термински курсеви средином недеље били су сле-

дећи: III V VII X Ливерпул шил. мтц. 9/3; 9/6 10/— = Ротердам хфл. мтц. 347: 3,722 3,92љ 4,02:/љ Б. Аирес пез, мтц. 7 i} — —

На домаћем тржишту ситуација је веома интересантна. Понуде прве руке толико су мале да не могу да покрију ни тражњу млинова из Србије и Јужне Србије. Услед тога цене су опет мало скочиле. Тако се за вагонску робу паритет Вршац плаћа 157 д., док интервенциона цена на бази истог паритета износи 182 дин. Према томе, слободна цена већа је од интервенционе за 5 дин. по мтц. Слична разлика постоји и за остале релације. Супротно оваквој ситуацији на тржишту из трговачких кругова чују се тврђења да у земљи постоји још знатан извозни вишак, јер да сељак било из страха од рата било због повољног економског стања не продаје робу. Нарочито се тврди да велики произвођачи имају знатне залихе. Нама ово изгледа мало вероватно. Неверица је да крупни произвођачи, који калкулишу трошкове производње и рачунају са рентабилитетом, држе веће количине када знају да нема никаквих изгледа за поправку цене, да је Призад већ једном снизио интевенциону цену за 20 дин. и да, с обзиром на стање светске цене, нема никаквих изгледа да би се интервенциона цена могла повећати. Што се тиче средњих и ситних произвођача они, и поред. несумњивог побољшања економског стања, не би могли да држе тако велике количине, поготово што квалитет није такав да би дуже чување могло да буде без штете.

Извозни паритет према мајском термину у Ливерпулу био је средином недеље 70—, а према Ротердаму 63.—, односно на бази цене за ефективну робу 60.— дин.

Кукуруз. — На светском тржишту кукуруза влада потпуно мртвило. Увозничке земље купују мало; јер не желе да плаћају високе цене. Аргентина је ликвидирала. свој извозни вишак и сада се спрема за нову кампању. Из САД. понуда је ограничена пошто би у противном изазвале срозавање цене. Од подунавских земаља једино. Румунија продаје мање количине Немачкој и Италији. Италији је продала извесну количину по 80 лира. циф и: талијанске луке, док се у Румунији кукуруз ради по 41.000 леја вагон тј. око 105 дин. за 100 кг. Ротердам за март нотирао је средином недеље 4,50 хфл. за мтц., а ЧиKaro 49—50 центи за бушел.

Домаће тржиште је без посла. Понуда je веома мала, а исто тако и тражња, која је ограничена искључиво за покривање потребе пасивних крајева и предратне Србије. За вагонску робу паритет Инђија и банатске утоварне станице плаћано је средином недеље 97—98 дин. Од 1 новембра прошле год. па до 20 фебруара 0. г. извезено је свега 2158 вагона. Изгледа да са извозом у овој кампањи више не треба рачунати.

Извозни паритет према мартовском термину у Ро-

тердаму био је 83——, а према цени за ефективну робу 89.— дин. Сировине. — Последњих недеља на тржишту сиро-

вина влада врло неуједначена тенденција и курсеви скоро свих артикала показују знатне осцилације. Нови про. грами наоружања у Енглеској и САД. нису изазвали никакав пораст цена, али су курсеви свих сировина које служе ратној индустрији постали чвршћи. Метали су нотирали: бакар 415/, бакар електролит 47—48, калај 2135, олово 14Љ, цинк 13'ј/е фунти стерлинга за тону. Картел бакра, с обзиром на садању цену и на стање залиха, стоји пред одлуком о поновној рестрикцији производње: Картел каучука одлучио је да извозна квота за наредно тромесечје остане 00% Услед ове одлуке цена, која је била сишла испод 8 пенса, поправила се на 8,06 пенса за либру. Текстилне сировине, нарочито памук и вуна, чврсте су услед знатно повећане потрошње.