Народно благостање

Страна 124

je najveći kurs koji je on imao poslednjih godina. Poslednieg dana je spao na 94,25. 8% Bler drži se stalno na 100,50.

17—093 JF 10—16 Il u hili. din.

2:/»% Ratna šteta 1152 2.220 21/s% Ratna šteta, termin 804 141 4% Agrarci 1921 87 125 40%. Agrarci 1934. 320 60 7%0 Investicioni 9 B 6% Begluci 2.004 1.218 6% Dalmatinci 912 1.805 790 Stabilizacioni 22 712. 7%. Bler 458 2.649 8% Bler 88 · 485 Narodna banka 24 | 258 Pab 150 | 199 Ukupno 6.030 9.932

Obrt u ovoj nedelii bio je za jednu trećinu manii od onoga u prošloj: iznosio ie svega 6 miliona dinara. Rađeno je gotovo u svima papirima kao i prošle nedelje. Ovog su puta na čelu po obrtu bili Begluci sa 2 miliona, odnosno jednom trećinom celoga obrta. Kao što smo rekli, Dalmatinci se gube sa tržišta; obrt je bio svega 900.000 dinara, a и Капој Чен је bio skoro 2 miliona sa terminima. Obrt je dakle normalan. Ratna šteta sa Beglucima čini dve trećine celoga obrta. Karakteristično je za ovu nedelju da je bio znatan obrt u 4% agrarcima iz 1934 с 1 и 7% Bleru za kojim postoji širok interes.

Ni iz tablice kurseva, kao ni iz one obrta, ne mogu da se dobiju svi elementi za analizu prilika na našem efektnom tržištu u ovoj nedelji.

Naši se čitaoci sećaju da smo u poslednjem broju pisali, da su prilike na tržištu poslednjeg dana bile toliko u korist tražnie da je vrlo lako mogućno da će odmah idućeg dana, odnosno prvog dana iduće izveštajne nedelje, vrlo lako da nastupi hosa kao eksploziia. Naše se predviđanje potpuno obistinilo. 17. t. m. nastao je takav optimizam na tržištu да se potpuno bila izgubila ponuda. 17-og i 2l-ga bili su minimalni obrti, a kursevi su skakali. To je bilo zaprepašćenje za berzijance, da se ponuda nije pojavliivala uz sve više kurseve tražnje. Kod Ratne štete, naprimer, kurs je išao od 472 na 475 bez tako reći ikakvog obrta. Sav se posao bio obavio u terminu. Kad su se 292-ga učvrstili kursevi na najvišem nivou pojavila se roba. Celo je pitanje bilo kakav će biti sada odnos između ponude i tražnje. I bio je u korist tražnje, jer kursevi nisu jače popustili poslednja dva dana, a obavljien je vrlo veliki obrt. Cela je roba primljena od javne i privatne ruke. Ali kad je poslednjeg dana kod Begluka kurs pao na 90,75 pojavila se ogromna privatna tražnja. Sa tom velikom privatnom tražnjom pri nešto manjim kursevima završili smo izveštajnu nedelju. | |

Na zagrebačkoj berzi bilo je posla u akcijama: Gutmana po 35 pa zatim po 38, a Trbovlje je skočilo sa 287 preko 2871/»> na 290.

Obračunski kurs dolara sa primom bio је: 17-I.: 43.83; 20-1:-43.8425; 21-1.: 43.7987; 22-11: 43.7487; 23-1.: 43.7362.

Мач papiri na stranim berzama

U Parizu su kursevi u poštepenom porastu, što važi naročito za 7%o Stabilizacioni zajam

221 11-II 49/). 1895 274. 270 5% 1902 317.75 320 41/2% 1906 292.— 294 4:ј%. 1909 287.— 287 41/;% 1910 288.— 280

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

288.—

41/2%. 1911 258 5% 1902 324— 320 7% Stabilizacioni 375.— 905. 5%o Funding 120.— 120

Kurs naših papira u Njujorku bio je: 7% Bler 8% Bler 23.50—24.25 25—27.875

790: зепетап

22-1. 35—40

DEVIZNO TRŽIŠTE

Dnevna štampa je javila, da je sklopljen sporazum sa Nemačkom, da će se kurs marke održavati na 13.80. Dosada nisu objavljeni detalji tog sporazuma, tako da je nemogućna njegova ocena. Ali po svemu izgleda da se sadašnji sporazum bitno razlikuie od prethodnog, po kom se kurs marke mogao kretati samo u granicama od 14.90—14.70. Sadašnjim šporazumom nisu utvrđene tehničke pojedinosti, koje su neminovne da bi obe strane bile sigurne, da će se ugovoreni kurs i održati. Ono što se iz sadašnjeg sporazuma zna to je, da je Narodna banka izjavila da će kurs držati na 13.80. Ali kako dugo to se ne zna, niti da li će se kurs držati, ako se promene uslovi. Sporazum, ako ćemo ga tako nazvati, ne veže Narodnu banku, tako da ona ovoga puta nije ukinula terminsku trgovinu klirinških maraka, što је uradila kada ije zaključila prvi sporazum. Vest o novoj stabilizaciji marke imala je ipak uticaja na imaoce, Oni su prestali da drže robu. Ponuda se znatno povećala prema prethodnim nedeljama. Čak su se i državne ustanove koje se bave izvozom u Nemačku javile kao prodavci. Celokupna privatna tražnja, koja je uzgred budi rečeno takode pala zbog toga što se uvoznici bar zasada mnogo ne boje od skoka kursa, pokrivena je privatnom robom. Termini nisu rađeni, pošto nije bilo robe po 13.80. U Berlinu je rešeno pitanje i onog našeg klirinškog duga prema Čehoslovačkoj, koji otpada na Sudetsku oblast. Utvrđen je kurs od 9.60 maraka za 100 č. k. On je za nas nepovoljan pošto je viši od kursa po kom se marka u Čehoslovačkoj trguje (8.70). Ali je ipak povoliniji od onog koji je Nemačka primenila za zamenu čehoslovačkih novčanica u marke (19.).

Ponuda u engleskim funtama bila je i dalje slaba, svega 20—30%/ tražnje. Ova se nešto smanjila, prema prethodnim nedeljama, tako da je obrt opet u normalnim granicama. Ponuda grčkih bonova bila je velika, a tražnia mala. Kurs pada kao što se iz donje tablice vidi.

Grčki

London Berlin Madrid · Milano bonovi 17-II 238.— 1380.— — 35.50 Zvanični 938.— — – — Stab. sa primom 906.35 1785.26 — 231.80 20-1 258.— 1380.— -— —— 35.41 21-1 258.— 1880.— – —— 35.25 22-1 258.— 1380.— _-- — 35.25 231 258— 138— — — 35.—

Obrt je iznosio 27,3 mil. din. prema 30,7 mil. London ie rađen za 15,3 mil. prema 14,1 mil. Berlin 11,6 mil. prema 16,4. mil. i grčki bonovi 215.000 prema 167.000 itd.

g1-XII-36 31-XII-37 31-XII-3S 15-1 23-1 London 27.37 21.62 20.63 20.63 20.60 Amisterdam 238.30 940.60 240.85 286.30 284.70 Njujork 435.14 439.50 443.— 4405/16 4399/18 Berlin 177.60 176.75 176.38 Pariz 20.321/a 14.681/» 11.65,25 11,657/2 11.64 Prag 22.221/2 15:19 15.17 15.14 15.05 Brisel —— 74.70 74.25 73.97 Beograd 10.— 10:— 10.— 10.— 10.—

Na ciriškoj berzi, kao što pokazuje gornja tablica, pale su sve devize, osim dinara. U Londonu je, prema poslednjim vestima, dolar popustio. U Parizu su funta i dolar bili stabilni. Holandska forinta je na svim berzama bila labava, a belgijski franak nešto čvršći.