Народно благостање

_ 25. фебруар 1939,

Iz uredništva

ме која

__БАРОДНО_БЛАГгОСТАњЊЕ

Страна 115

1 POSEBAN ZNAČAJ ВАТМН FINANSIJA redi, potrebno da se za svaki pojedini artikal Кој

Iz metodoloških razloga mi smo u dosadašnjoj analizi ratne privrede ostavili po strani probleme: finansiranja. Bilo je potrebno da se pretpostavi да #nansiranje ne pravi nikakvu smetnju. Zbor toga je razmatranje ostalo jednostrano, ali pozitivni rezultat je u ovom: ratna privreda treba da ·reši pitanje ·podmirenja potreba koje će nastati u ratu. раке, „рт tanje je u prvom redu materijalno, tj. pitanje nalazišta sirovina, poljoprivredne površine, ргодикстопог араrata, saobraćaja, u drugom broja radnika i u trećem organizaciono ij. odabiranje sredstava kojima se može naibolje postići cilj. Posmatrana s ove strane, ratna privreda izgleda kao potpuno nov sistem, u 'kome o uspehu odlučuje samo pronicavost, organizatorski smisao, veština dirigovanja, ustvari prenesene na društvo osobine poslovnog čoveka od koga se ne traži da zna za političku ekonomiju. Problem ratne privrede izgleda kao da je iscrpen problemima njezine organizacije.

Međutim, stvar se pretstavlia drukče, kad se obuhvati i finansijska strana. Podvukli smo ranije da ratna privreda, ukoliko je praktikuju pojedine zemlje, nije uopšte pošla pravcem kojim bi bila iskhljučena uloga novca kao posrednika razmene. KMasnije ćemo se još osvrnuti na glavni razlog zašto to

ije moglo biti učinjeno. Dokle god ie поуас роsrednik razmene dobara, dotle je, pa i u ratnoj priv-

IH FINANSIRANJE NEKOLIKO

Jednu skicu istorije finansiranja ratova daćeто Као дорипи опој Који зто дан о рпугедпој роlitici u ratovima poslednjih nekoliko stotina godina. Pod apsolutizmom, gde se polazilo od toga da rat ne sme da omete proizvodnju, finansiranje nije se ni moglo rešiti drukčije nego kao zadatak države da nađe dovolino Potovog novca, da bi platila porudžbine i najamničku vojsku. Iako se mnogo polagalo -па obrazovanje ušteda u državnoj blagajni, kao: rat"пог blaga, problem tim nije bio rešen. U sedmogodišnji rat Fridrih Veliki ušao je sa blagom од .13,2 ·mil. talira, a rat je stajao 139 mil. Ratni porez dao ie svega 4 miliona, jedno zbog siromaštva zemlje, a drugo što se štedela privreda, pa se u porezima nije ni htelo da uzme mnogo. Ali zato je bespoštedno bio obezvređen kovani novac, (papirni nije još postojao) tako da se na taj način dobilo 29 mil. Na kraju rata njegova kupovna snaga pala je na trećinu nominalne. Glavni izvor finansiia Dile su kontribucije koje su morali da plate. Meklemburg i Saksonska (pokri- Је 50 pola rafnih troškova) i pomoć iz Engleske. Na -ktaju rata ostao je još višak od 929,4' mil., tako da је :od ukupnih troškova па Prusku otpalo samo oko 15 mjil. talira, ili oko 10%. |

'Mnogo teže bilo je finansiranje ratova francushe revolucije. Francuška je ušla u revolućiju OSirO'mašena i sa državnim finansijama u krizi. Izdavanje ·asignata, prvog papirnog novca, nametnitlo se tako „samo po sebi, kao jedini način finansiranja, jer se zajmovi u inostranstvu nisu mogli zaključiti, a i zemlji samo prisilni. Napoleon, koji se takođe nije

se proizvede nađe i odgovarajuća kupovna snaga da bi mogao biti potrošen. Ako raina privreda, posmatrana organizaciono, izgleda nov privredni sistem sa sopstvenim zakonima, po problemu џпомсамапја рго-

_ izvodnje, ona je sva u domenu privrednog sistema U

kome politička ekonomija ima poslednju reč. Ratna privreda nema svog sistema finansiranja, ona је 2аdržala sistem koji u osnovi postoji u liberalnom каpitalizmu, jedino može se kazati da |e bila manje sentimentalna prema strogim načelima nauke о Нnansijama. Pa ni tu ona nije originalna. Monetarna politika revolucionisana je posle rata, a u toku svetske depresije naročito. U finansiranju ratne privrede iskorišćena je potpuno ta revolucija. Ali koliko je god finansiranje tim oslobođeno uskih granica u kojima se Rkretalo po starim načelima, и srži svojoj, ono je vezano za osveštana pravila nauke o finansijama. Ukoliko ona budu i u budućem ratu grubo gažena, makar se to pravdalo višom 51 lom, izbiće to pre ili kasnije kao njezina slabost. A pošto ni u jednom ratu ne mogu da se poštuju do kraja principi nauke O finansijama, istorija finan'siranja ratova daje najbolji materijal za studiranje finansiranja eventualnog rata u budućnosti i pokazuje granicu kod koje i najsmelije finansiranje treba da stane. |

VELIKIH RATOVA U ISTORIJI

brinuo za organizovanje ratne proizvodnje, ograhničio se opet samo na problem finansiranja. Njegova poreska politika u zemlji mogla je da reši samo delimično problem, tako da je morao da segne za пајbližim sredstvom koje su mu pružile pobede, Копtribucijama, a ukoliko ni one nisu bile dovoljne, rekvizicijama. Od 1806 do 1813 Pruska je platila oko 19% milijardu franaka. Prema tome, rat sam rešavao {je pitanje svojih finansija, i uglavnom, takvo rešenje патејајо зе пе зато 2605 neiskustva u velikom Нnansiranju nego i zato što drugih izvOra nije bilo.

Englesko bogatstvo, međutim, a i veće finansisko iskustvo, omogućili su da se u napoleonskim ratovima pojavi. prvi put način finansiranja koji će se u kasnijim ratovima samo usavršavati: finansi.ranje putem kredita. Ratni troškovi Engleske od 1795 do 1815 izneli su 830 mil. funti sterlinga, od toga 2/3 pokriveno je zajmovima, a ostatak porezom. Pa, ipak, uprkos ovoi vrlo uspešnoj finansijskoj politici za to vreme, opticaj novčanica bio ie povećan tako da je funta jedno vreme bila. pala za 30%, pa је zaVeden prinudni kurs, koji je ukinut tek }819..

U svim većim ratovima koji su se vodili u 19 veku zajmovi su rešavali pitanje finansija. Troškovi krimskog rata za Francusku izneli su oko 1,6 mili"jardi franaka, a talijanskog: oko 370" mil., i Oba su :gotovo u celini pokrivena zaimom u ·samoi zemlji. "Od 1594 mil. rubalja troškova rata s Japanom, Rusija je pokrila zajmom 1210, u zemlji i inostranstvu, a Japan je pozajmio 1134,5 mil. jena od ukupnih "troškova 1,462,2 mil... jena. . Dakle, тејануо, УПО